preboleo

Ali kako znaš da si nekoga preboleo?“
"Jednostavno znaš. Jednog dana na radiju čuješ pesmu koju ste oboje voleli i ne rasplačeš se. Probudiš se jednog jutra i oni nisu prvo na šta pomisliš, a ni poslednje pre nego što noću zaspiš. Ne vidiš više njihovo lice kad sklopiš oči, ili u gomili kad šetaš ulicom. I kad te neko nasmeje, ili rasplače, ne poželiš da pričaš sa njima. Zaboraviš njihov telefonski broj , možda čak i njihov rođendan i vašu godišnjicu, ali nikad ne zaboraviš njih.
—  Luda ljubav; Aleksandra Poter
Ali kako znaš da si nekoga preboleo?” Protrljala je zakrvavljene oči.
“Jednostavno znaš.” Nagnuo se napred i napunio im čaše. “Jednoga dana na radiju čuješ pesmu koju ste oboje voleli i ne rasplačeš se. Probudiš se jednog jutra i oni nisu prvo na šta pomisliš, a ni poslednje pre nego što noću zaspiš. Ne vidiš više njihovo lice kad sklopiš oči, ili u gomili kad šetaš ulicom. I kad te neko nasmeje, ili rasplače, ne poželiš da to podeliš s njima.”
Uzeo je džoint od nje, stavio ga između usana i snažno povukao. Ali ugasio se.
“Zaboraviš njihov telefonski broj, možda čak i njihov rođendan i vašu godišnjicu, ali nikad ne zaboraviš njih.
—  Aleksandra Poter, Luda ljubav

“Još te nije prošao, zar ne?”, pitala me je dok smo sedele na ljuljaškama i pile pivo, “Ne okrećeš tako glavu od nekoga koga si preboleo i ne piješ toliko osim ako ti neko nedostaje.”
Tužnjikavo sam je pogledala i nekontrolisano sam počela da sležem ramenima i odmahujem glavom: “Ne mogu.. Probala sam, trudila sam se, ali ne mogu. Nekako mi se čini da nešto tako ne možeš lako da preboliš..”
“Šta konkretno?”
“Činjenicu da si nekome dao najbolje od sebe, a on je opet otišao. Počneš da sumnjaš da tvoje najbolje nije dovoljno dobro da zadržiš nekoga kraj sebe.”