preboleo

Ali kako znaš da si nekoga preboleo?” Protrljala je zakrvavljene oči.
“Jednostavno znaš.” Nagnuo se napred i napunio im čaše. “Jednoga dana na radiju čuješ pesmu koju ste oboje voleli i ne rasplačeš se. Probudiš se jednog jutra i oni nisu prvo na šta pomisliš, a ni poslednje pre nego što noću zaspiš. Ne vidiš više njihovo lice kad sklopiš oči, ili u gomili kad šetaš ulicom. I kad te neko nasmeje, ili rasplače, ne poželiš da to podeliš s njima.” Uzeo je džoint od nje, stavio ga između usana i snažno povukao. Ali ugasio se. “Zaboraviš njihov telefonski broj, možda čak i njihov rođendan i vašu godišnjicu, ali nikad ne zaboraviš njih.
—  Aleksandra Poter, Luda ljubav
noći

Dodajem mu flašu piva.
,,Volim ovakve noći’’, kaže. I ja klimnem glavom. On pije malo, i vraća mi flašu. Ostala je samo još ta jedna, bili smo skupili para za samo 6. 
,,Je l’ ti voliš ovakve noći, Aja?’’ Nasmejem se. 
,,Ove noći kada ubeđujem sebe da ne smrdim na pivo i da moja majka neće primetiti?’’ Klima glavom.
A znam na kakve noći misli. 
Ove naše noći. Ove previše kratke sate. Ove momente, kada između razgovora dodajemo jedno drugom pivo. Ove momente u kojima nije neugodno ćutati. 
Ono kada mi on dodirne koleno, i moje telo se naježi. A on se pravi da ne primećuje. 
,,Koliko je to sati?’’ pitam.
,,3.20′’.
,,Jebote’’, kažem.
On pušta ,,S kim čekaš dan’’ i stavlja glavu na svoja krila. Tiho pevušim omiljene stihove.
,,Poslednji dah bi da dam, samo da moooogu da znam’’, ide ide i ide pesma.
,,Plaši me ponekad, znaš’’, kaže.
,,Znam’’, odgovorim. Uzima moju ruku i približava je svojim usnama.
,,Neka svi me ostave’’, peva.
,,Sve bih ja to preboleo, ali neću nikada’’, ubacujem se.
Smeši se i nastavja da drži moju ruku uz njegova usta.
Volela sam takve noći, ali tu noć pogotovo. Jer nije bio baš neki govornik, iako sam sve što je želeo reći znala. Te noći je rekao više nego ikada. A valjda sam kao sve ostale žene, lepo je čuti te neke velike reči.
Noći su nastavile da se nižu, mešavine sreće, tuge, smeha, jecaja, bitnih tema i totalno debilnih, ali nastavile su da se nižu i sve su bile naše. I da, imali smo ponekad i za više od 6 piva. Ali to su priče za kasnije, dnevniče. Zove Todor, i ja idem u još jednu noć.
-Sanja Mitrović

Ali kako znaš da si nekoga preboleo?“
"Jednostavno znaš. Jednog dana na radiju čuješ pesmu koju ste oboje voleli i ne rasplačeš se. Probudiš se jednog jutra i oni nisu prvo na šta pomisliš, a ni poslednje pre nego što noću zaspiš. Ne vidiš više njihovo lice kad sklopiš oči, ili u gomili kad šetaš ulicom. I kad te neko nasmeje, ili rasplače, ne poželiš da pričaš sa njima. Zaboraviš njihov telefonski broj , možda čak i njihov rođendan i vašu godišnjicu, ali nikad ne zaboraviš njih.
—  Luda ljubav; Aleksandra Poter
Ali kako znaš da si nekoga preboleo?” Protrljala je zakrvavljene oči.
“Jednostavno znaš.” Nagnuo se napred i napunio im čaše. “Jednoga dana na radiju čuješ pesmu koju ste oboje voleli i ne rasplačeš se. Probudiš se jednog jutra i oni nisu prvo na šta pomisliš, a ni poslednje pre nego što noću zaspiš. Ne vidiš više njihovo lice kad sklopiš oči, ili u gomili kad šetaš ulicom. I kad te neko nasmeje, ili rasplače, ne poželiš da to podeliš s njima.”
Uzeo je džoint od nje, stavio ga između usana i snažno povukao. Ali ugasio se.
“Zaboraviš njihov telefonski broj, možda čak i njihov rođendan i vašu godišnjicu, ali nikad ne zaboraviš njih.
—  Aleksandra Poter, Luda ljubav

“Još te nije prošao, zar ne?”, pitala me je dok smo sedele na ljuljaškama i pile pivo, “Ne okrećeš tako glavu od nekoga koga si preboleo i ne piješ toliko osim ako ti neko nedostaje.”
Tužnjikavo sam je pogledala i nekontrolisano sam počela da sležem ramenima i odmahujem glavom: “Ne mogu.. Probala sam, trudila sam se, ali ne mogu. Nekako mi se čini da nešto tako ne možeš lako da preboliš..”
“Šta konkretno?”
“Činjenicu da si nekome dao najbolje od sebe, a on je opet otišao. Počneš da sumnjaš da tvoje najbolje nije dovoljno dobro da zadržiš nekoga kraj sebe.”