pravy

ne daj da bude kraj

Znaš kako se mesec i zvezde vole?
Mislila sam da će i naša ljubav biti takva..
Ali ti si otišao
Ne znam da li ti je bolje bez mene
Ne znam hoće li meni ikada biti bolje bez tebe
Ali znam jedno
I za ovo jedno te molim
Ne daj da nam umru uspomene
Ne briši nam slike
Ne briši nam poruke
Ne briši mi broj
Pusti da te s’ vremena na vreme podsetim
kakva je to ljubav bila
prava u pogrešno vreme
kada mi budeš za par godina video slike
sa novim dečkom, na primer
nemoj da se praviš da nisi primetio
da mi sjaja u očima nema od kada nisi tu..
nemoj da se praviš da nisi primetio
da mi je on samo,zaboga,samo uteha
jer zamena tebi ne može biti
rekla sam ti već,kao ti,nije niko
otvori oči
I pogledaj u dubinu svoje duše koju znam da imaš
I ako ti budem
Molim te
Ako ti budem i na tren nedostajala
ako ti bude zafalilo nešto u životu,a to budem ja
broj će biti isti
adresa takodje
naša klupica će biti,potrudiću se,ista
pozovi,poseti,dodji..
samo nemoj
molim te nikad nemoj
to da prećutiš
jer bolje je
i da se u pogrešno vreme mi
pravi volimo
nego da se ne volimo nikad
jer bolje je da
ako tada budemo pravi
ne oklevaš,molim te
znaš da sam ja
bila
i
ostala
mesec tvog života
-ultravioletna.(Teodora Vuković)

Ženiš se pre 30. jer tako treba. Normalan si. Imaš 2 dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon.

Letovanje od 10 dana. Možda 15. Vikend u Beču. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje.

Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije.

Danas je nedelja. Vodiš ljubav svake druge nedelje. Sa ugašenim svetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.

Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju. Odustao si od sna da gajiš pčele. I od toga da se često smeješ.

Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umeš više da voliš. Želeo bi. Kasnije i to nestaje.

Lažeš da si dobro. Lažeš da se smeješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na celom gramofonu. Pušiš krišom.

Psuješ vozače. Psuješ pešake. Psuješ bicikliste. Psuješ komšije. Psuješ ženu. Psuješ decu. Psuješ Boga. Psuješ život.

Računi, računi, računi. Imaš previše bora. Imaš par godina u inostranstvu. Neka bežanja od sebe stvarnog.

Opiješ se nekada. Nikad sam. Sa društvom. Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni. U avgustu otplaćuješ kredit.

Imaš 20 godina više. Čekaš lift. Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.Čekaš u banci. Čekaš da ti žena ponovo kaže - volim te.

Čekaš da je opet zavoliš. Čekaš leto. Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku. Čekaš da oženiš sina. Čekaš da se penzionišeš.

Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu.

Čekaš svetla vremena. Čekaš bolje sutra. Da budeš srećan. Izuj se. Hodaj bos. Tada smeš da hodaš i po travi. Kupaj se dok sviće.

Pričaj o stvarima koje voliš. Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh. Odlepićeš je sa plafona, ne brini.

Nauči da razbijaš jaje jednom rukom. Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet. Ljuljaj se u 3 ujutru.

Naruči 5 kugli sladoleda. Nasmej se upozorenju - samo za decu. Prođi ispod prskalica u parku.

Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.

Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini. Šetaj pored reke. Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.

Vodi ljubav. Ujutru. U podne. U sumrak. Uveče. U 2. U 3 ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.Vodi ljubav stalno. Svuda.

I ne sa svakim. Nikako ne sa svakim.

Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu uradi to.

Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je. Slikaj - sa njom. Ili njim. Okačite sliku iznad kamina.

Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika. Zagonetno se smešite.

Držite se za ruke ispod stola. Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike. Ljubi. Grli. Golicaj. Pleši. Praštaj.

Maštaj. Putuj. Ne propusti pravljenje figurica od plastelina. Ne propusti prvi jorgovan. Ni poslednje lubenice.

I to da se umažeš jogurtom. Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.

Smej se. Mnogo se smej. I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav. Više bole krivi putevi u životu.

Pravi musaku. Pravi porodični turnir u kartama. Čitaj ceo vikend.
Pokisni. Slušaj muziku rizičnih decibela. Okreči sobu u žuto.

Pevaj, ako tako osećaš. Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator. Najveći u radnji.I opremu za kampovanje. Slaži slagalice.

Zovi redovno roditelje, jer tako želiš. Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano. Ne zaboravljaj prijatelje.

Ne zaboravljaj stvari po džepovima, tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku. Uuu, i pravi balončiće.

Pričaj - po starinski. Nekada se samo obmani. Pričaj o stvarima koje voliš. Pričaj o ljudima koje voliš.

Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan. Nije teško voleti. Pričaj i o stvarima koje te muče. Pričaj. I slušaj.

Budi brižan i samilostan. Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav. Govori - mi, umesto - ja. Ne beži od sebe. Ne plaši se.

Lep si i nasmejan i namršten. Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari. Izgradi u sebi, ne oko sebe. Zasadi hektar kalemljenih trešanja.

Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta. Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš.

Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi. Budi kreativan, ništa nije glupo ako je namera prava.

Izmedju nas je uvek stajao taj osecaj zaljubljenosti.
Cak i onda kad smo se svadjali.
Cak i onda kad nismo pricali.
Cak i onda kad se nismo vidjali.
Ali zajedno sa njim stajao je i osecaj neodlucnosti.
Cak i onda kada smo se voleli.
Cak i onda kada smo se ljubili.
Cak i onda kad smo 12 sati dnevno provodili zajedno.

Budi sve ono što ja nisam bila

Stajala sam na ulazu u Gimnaziju,dok su se pahulje skupljale na mojim trepavicama i sekund nakon topile. Iz škole je tada izlazio NJEGOV najbolji drug.
-imas li upaljac? pogledao me je,i bez imalo stida upitao,cak iako se ne znamo. Zapravo,on je mene znao. O meni je mnogo slusao.
-Ja…nemam..ne pusim.
-A okej onda,izvini. Okrenuo se u potrazi za nekim drugim ko ima upaljac. Budala,pomislila sam.
Izvini…zaustavila sam ga. Ja,ovaj…kako je on? Da li je….da li je srecan? Imala sam osecaj da ce mi suze poteci svakog trena,pa sam stegla vilicu i ugrizla usnicu. Ocekivala sam reakciju. Kao da je nije bilo.
-Dobro je. Da je srecan,ne verujem. On ja takav,zn…
-Znam. Znam kakav je. Nakasljao se,neprijatno mu je sigurno.
Mogu li da te zamolim nesto? Pokusala sam da ne zvucim toliko ocajno.
-Ako zelis cigaretu,ne dam jer ti meni nisi dala upaljac. Nasmejao se.
Probala sam da se nasmejem ali sam presla na stvar.
Ucini da bude srecan. Ti ga mozda poznajes bolje od mene. Nasmej ga. On…on ti mnogo veruje. Verujem da bi ti jedini mogao da ga ubedis za nesto,znas kako je tvrdoglav. Tebe bi bar slusao. I ako ima probleme,molim te ne odustaj. Povlaci se u sebe zbog toga sto ne prica o tome. Molim te,samo..
-Ti si dobra devojka. Ponekad prosto ne mogu da shvatim zbog cega te je ostavio. Koliko je uopste proslo od kad ste raskinuli? Hah,malena,imam osecaj da ga volis isto kao sto si i tada…
Knedla mi je zastala,grlo je pocelo da me boli,a glava pulsira,i srce u grudima kao da ce da iskoci. Mozda sam to,pomislila sam,sada i ja shvatila. A mozda…
-Mozda samo zelim da bude srecan. On to zasluzuje. Mene je cinio srecnom..vreme je da mu to vratim. Ako ne mogu da budem ja prisutna,mozes ti. Mozes ti da dovrsis moj cilj. Suludo je,ali..verujem ti.
Glasno se nasmejao.
-Eh,moja ludice. On bez tebe nece biti srecan. Znas? Nije te on ostavio jer te nije voleo,ili sta ti je slicno rekao.
Ostavio te je jer…znas onaj kliše kako ste pravi u pogresno vreme? Jeste,to je kliše ali vama je upravo to..
On je u nekom svom svetu,ti u svom.. i ne mozete da funkcionisete zajedno..rastuzio se.
Gledala sam ga sa tugom u ocima,posmatrala kako je moja ljubav nosila neke facijalne ekspresije kao i njegov najbolji drug. Ocekivano. Nasmesila sam se. Podsecao je na njega..
-I pored toga,verujem da te nije zaboravio. Vidim ga ja,gubi se on s vremena na vreme. Bila si jedina devojka o kojoj je meni ikada pricao. Znam da te je voleo. I znaj da..ovo nije kraj.
Ucinicu ga srecnim,ali ne smes da ga zaboravis. Imam osecaj da je on trenutno zakljucan u svom svetu ali da ste pravi i da cete se,ako zaista jeste,naci za par meseci,godinu,ko zna?
Oglasilo se zvono skole. Suza vise nije mogla da mi ostane u oku. Potekla je. Slivala mi se niz obraz.
Njegov drug me je pogledao,ubrzo se uozbiljio i obrisao mi suzu sa lica.
-Vidi..samo..nemoj da ga zaboravis. Ovakva ljubav nije cesta. A ja cu uciniti sve sto mogu. Veruj mi.. nasmesio se,zagrlio me je i otisao na cas.

Ne brinem..tiho sam odgovorila. Znao si da budes tu kad ja nisam bila..zato ce se i smejati sa tobom,umesto sa mnom.
Opusteno,bar znam..
Bar znam da je srecan.
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

Kada sam ponovo ozivela osecaje

Nakon godinu dana od raskida srela sam ga sasvim slucajno u kaficu koji smo zajedno posecivali dok smo bili zajedno..

Samo sto je on cekao svoju devojku,a iz istog razloga sam tamo dosla i ja,da cekam svog decka.
Sedeo je preko puta mene.
Na mestu gde smo se poljubili prvi put.
Da li se toga seca?
Ja se toga odlicno secam. Nismo bili bas ni deca,a nismo bili ni zreli za vezu. Ali smo se voleli. Ljubav se prosto oseca i ljubav ne zna za reci poput ne znam i ne mogu.
Uhvatio mi je pogled.
Nasmesila sam se,sto od melanholije,sto od toga sto izgleda isto tako lepo kao i dok smo mi jos bili mi.
Pogledao je prema vratima.
Kasni.
Pogledao je na sat.
Pokretima usana mi je rekao ‘Ona verovatno i ne dolazi.’ Prevrnuo ocima i nasmejao se.
Nasmejala sam se grohotom zbog tog njegovog prevrtanja ocima jer to nikada nije umeo da uradi a da pritom ne bude nekako smesno a i u isto vreme i slatko.
Prstom mi je pokazao da mu pridjem,bas na isti nacin kao i uvek,bas kao da nije toliko proslo. Mamio me je pogledom a ja sam mu se ponovo predala.
Samo sa osecajem krivice.
Ipak,resila sam da budem hladna.
Prisla sam uz komentar ‘Dobar dan gospodine.’
Nasmejao se. ‘Uvek hladna kao led. Bas onakva kakva sa mnom nikad nisi bila.’
Stomak mi se prevrnuo od njegovog pogleda. Osecala sam se tako bespomocno pod njegovim recima,a toliko je proslo.
Istina je,za neke prave nas,mozda ima vremena. A i za neke prave ljubavi,osecaj nikad ne umire. Ipak, ne smem da mu se dam. To je to. Proslo je toliko..
‘Zamislila si se,plava zvezdo?’
Glas mi je zadrhtao.
‘Nisam’, rekoh uz osmeh, samo mi je drago sto te vidim.
'Sedi,da popijemo kafu. Cekas nekog?’
Dok sam stavljala torbu na stolicu,bas onu istu koju sam,eto slucajnosti dobila od njega,odgovorih mu 'Da,ali,nije bitno.’
'Svidja mi se ta torba..’ ocima mi se nasmejao. Lep je kao i ranije. O cemu razmislja dok mi ovo govori? Toliko pitanja a nijednog odgovora.
'A ti,cekas li nekoga? I zasto ne dolazi?’ Upitah ga kroz bojazljiv osmeh.
'Cekao sam.. ma znas,devojka sa kojom sam neko vreme. Nego,poceli smo da se svadjamo i to..kapiras me.’
'bolje nego bilo ko.’ Izletelo mi je..
'Ovaj,izvini…’
'Ne,zaista si u pravu. Uvek si me najbolje poznavala i razumela..’
Neprijatna tisina. Nedostajanje u vazduhu. Pogledi puni nade. Ali opet,nijedno od nas ni rec o nama da progovori. O nama se,ponovo ćuti.
'Imas li ti nekog,ili si ovde dosla da se prisetis starih dana?’, rekao je kroz smesak.
'Imam…imam od skoro..’
Prekinuo me je u pola recenice samo da bi me pitao ono zbog cega sada i sedimo za istim stolom.
'Plava zvezdice,volis li ga?’
E sada krece prava havarija. Znojila sam se. Usne su mi se neprekidno spajale i odvajale u pokusaju da izgovorim to. Medjutim samo sam mu odgovorila sasvim suprotno od onoga sto je istina.
'Da.’
Nakasljao se u pokusaju da sakrije iznenadjenost.
'Shvatam. Nadam se da si srecna…’
Tad sam vec zelela da odem. Sto sam i pokusala. Uzela sam torbu,i u pokusaju da zaustavim iznenadnu ledenu kapljicu koja se slivala niz moje lice,uhvatio me je za ruku.
'Saslusaj me. Ona nije ni nalik tebi. Trazio sam tebi slicnu i naleteo na nju koja je imala skoro sve iste osobine ali nije bila ti. Lutao sam,nervirao sam se,zalio sto sam te pustio. Znam da sam kriv. Ona nema nista tvoje i ti…..’
Samo sam zelela da prekine jer ne zelim da mu se vracam ni na koji nacin jer me je bolelo.
'Prekini. Ti i ja odavno nismo mi. Zavrsimo ovu dramu. Oboje znamo da se nece dobro zavrsiti…’
'Slusaj.’ Uzima olovku i zapisuje neki broj…svoj broj. 'Nazovi. Kada nemas koga,pozovi. Kada nemas s kim,imas mene. Kada sve ladje potonu,tu sam. Samo nazovi.’
'Ali sta ce to….’
I u tom,tako vecnom trenutku,u kafic ulazi moj decko.
'Zbogom.’ Govorim mu. 'Vreme za nas ne moze da stane i vreme nikog ne ceka. Gresili smo ali ti si pogresio. Sada odlazim.’
S mukom sam se pokupila i krenula ka svojoj ljubavi. Ne,verovatno ne pravoj,ali bar istinitoj.
Shvativsi da,i pored toga sto,ono sto je u srcu zapecaceno,ja to moram pustiti.
Vreme je pravo,ali mi nismo.
Bas kao sto smo nekada pravi bili mi,ali vreme nije bilo.
Gresiti tako snosi velike posledice.
Nama su te posledice donele kraj.
Okrenula sam se,poslednji put u nadi da cu ga videti onakvog kakvog ga pamtim.
Srecnog i nasmejanog.
Mog najlepseg decaka.
S tugom u ocima,
Videh samo coveka koji nakon mog odlaska,sedi za polumracnim stolom,povlaci dim za dimom i ispija prepunjenu casu dok su pored njega slomljene flase.
A na ruci stoji tetovaza..
Jedna mala plava zvezda sa imenom mojim..

-ultravioletna. ( Teodora Vuković )

“Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve (ako možeš). Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa (nemoj sa terase). Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi, ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšinicu ili komšiju je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupuj tamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću). Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek’ ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla (ustvari nije, ali jebiga). Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. NENENENEEE. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!”

Ja sam ona koju nikada nećeš primjetiti. Stopljena sa većinom a nimalo nalik. Potpuno različita od drugih a tako ista. Ja sam ona koja će sama sjediti na tulumu, koja na istom neće piti. Ona čiji ukus nikad nećeš razaznati. Ona kojoj nećeš nikada priči jer nema ono „nešto“. A ima sve. Sve što ti treba. Ili ne. Ovisi kako gledaš. Ja sam ona djevojka koju nikada nećeš upoznati. Skromna. Samozatajna. Tiha a dovoljno glasna da se pretvori u uragan. Ničija. Sve dok ne dođe netko,tko će ostati,tko neće pitati nego slušati. Tko voli zalaske. Tišinu. More. Vjetar. Mjesec. Sitnice dovoljno velike da osvoje cijeli svijet ako znaš živjeti(uživati) na pravi način.