potreban

Legnem u pola 4 popodne, probudim se skoro u 8 naveče, a da ne znam čak više ni u kom sam gradu. Snovi. Dugi, teški, živopisni. I onda shvatam. Jedino još u mojim snovima živi moja prošlost. Bivši momci, bivši prijatelji. Razgovori koje nikada nismo obavili. Pogledi koje nikad nismo razmenili. Stvari od kojih sam strahovala, a nikad mi nisu uradili. Stvari koje sam želela da uradim za njih, a nikad nisam uradila. Zbog ovakvih stvari ponekad mislim da živim dva života. Zbog ovakvih stvari mi je potreban neko da me mnogo ranije probudi.
I dan danas se trudim da se okružim ljudima koji su bolji od mene. Potreban mi je neko ko će me podsticati da dostignem više ciljeve, zato mrzim one koji se okružuju ulizicama.
— 

Fabio Volo - Kad bi juče bilo sutra

Ne znaš kako je
Svaki dan probuditi se
Osjetiti tjeskobu u sebi
Osjetiti prazninu u srcu
Razarajuću bol
Osjetiti da nikome nisi potreban
Kao jesenski list kojeg nosi vjetar
Sam
Tužan
Nevidljiv
Nevidljiv zbog izgleda
Nevidljiv zato jer nisi kao oni
Drugačiji, čudan i sjetan
Sjetan, jer ne možeš dokazati pravog sebe
Zarobljenog negdje ispod ružne kože
Zarobljenog u svojim mislima
Uvijek istim.

Meni nije potreban prijatelj koji se u svemu slaže i na sve klima glavom, jer to isto moja senka može da uradi još mnogo bolje. (Plutarh)

Sramota je kako država nema para za lečenje ljudi kojima je pomoć preko potrebna, pa se novac mora prikupljati pomoću humanitarnih koncerata i ostalih plemenitih stvari, ali zato kad su u pitanju rijaliti programi poput Parova, Farme i ostalih gluposti u kojima se pokazuje ništa više nego kako se ne treba ponašati i promovišu osobe poput Tijane AJFON(?!), Stanije, Soraje, država i sponzori emisije isplaćuju novac osobama kojima nije preko potreban, nisu nikakav uzor mladima i koje nemaju ni 2 grama mozga…

Odluka da se krene dalje

Odustajem. Od tebe. Od sebe. Od nas. Od svih.
Da smo trebali biti zajedno vjerovatno bi već bili.
Toliko sam se trudila, toliko ti pokazivala koliko si mi potreban.
Ali ti i dalje vidiš samo druge, mene ostavljaš po strani. Možda misliš da me uvijek možeš imati.
Da možeš sada da živiš život punim plućima. Da hodaš cijelu noć i spavaš cijeli dan. Da imaš cure za jednu noć. A kada to sve izvoljiš, kada ti takav život dosadi. Kada bude vrijeme da se smiriš i počneš normalno da živiš, tada vjerovatno smatraš da ćeš uzeti mene. A ja naivna djevojčica ću te dočekati raširenih ruku i pustit te u svoj život posle svih tih metaka koje si ispucao u mene i posle svih tih drolja koje si imao prije mene.
Ko zna koga si sve ljubio i koga si dirao tim svojim prljavim rukama.
Pa posle mene njima da grliš ?
Žalim, dragi moj, ali neće tako moći. Sada možda izgleda da će to biti lako ostvariti. Ali za par godina kada me nazoveš reći će ti dobro poznat glas ‘a ko si ti?’. I tada će ti sve biti jasno. Bit će ti kristalo jasno da sam odrasla. Da je ona naivna djevojčica koja bi trčala za tobom postala žena koju ne zanimaš. Koja te ne treba, ne želi.
A onda ćeš da me proklinješ. Možda više sebe nego mene. Uništit ćeš se alkoholom kao što si to i prije radio. Ali nadam se da ćeš barem jedno shvatit, trebao si me voljeti dok sam ja voljela tebe. Dok sam bila spremna na sve da budem tvoja, da budeš moj.
Dok sam bila naivna djevojčica kojoj bi jedna tvoja beznačajna poruka popravila noć.
Dok sam bila spremna baciti svoja krila i biti kao ti.
Zato sada odustajem, zato lažem da te više ne volim. Da te ne želim. Jer znam da će te moje laži jednog dana postat istina.
Nekada kasno u noć to mi izgleda sasvim nemoguće. I onda ti krenem pisati poruku o tome kako mi nedostaješ i da te uvjerim da možemo uspjeti zajedno.
Iznenada se sjetim prve riječi 'odustajem’ i odustanem stvarno.
Jer ne mogu odustati od tebe ako nastavim pisati svoje poruke koje su tebi tek za nasmijat se i slagati meni nešto. Nemoj, dragi moj, da te čudi kada od mene ne dobiješ nijednu poruku ovih dana niti budućih. Dajem ti do znanja da odustajem, da te zaboravljam. Znam, tebe ako zaboli moje odustajanje ti ćeš se meni javiti. Onda ću znati da ti je stalo, da si sve samo glumio.
Dragi, znaš čega se najviše bojim?
Da te moje odustajanje neće zaboljeti i da mi se nećeš javiti.
No, ipak odustajem.

I nisam bio usamljen. Biti usamljen znači zapravo da vam je neko potreban. Meni nije. Sve što mi je trebalo je da me ne guše
Kolumna: Anine sitne radosti VI.

Kolumna: Anine sitne radosti VI.

Raj svake žene… Hm, to zasigurno ne može biti pohranjeno u par riječi. Potreban nam je prostor, točnije, mnogo prostora! Različite smo i različite nas sitnice vesele. Podijelit ću s vama priču o mom raju. Taj je sabran u osjetilima ukusa, osjećaju reda, pogledu na šareno cvijeće i u stvaranju novih i širih pogleda na svijet.

Ovotjednim mislima ću vas provesti kroz svoja mnoga otkrića…

View On WordPress

“ Ti si za mene jos samo malisan nalik stotinama hiljada drugih decaka. I nisi mi potreban. A ni ja tebi ne trebam. Ja sam za tebe samo lisica slicna stotinama hiljada lisica. Ali, ako me pripitomis , bicemo potrebni jedno drugom. Ti ces za mene biti jedini na svetu. Ja cu za tebe biti jedina na svetu.. ”

Mala misao o ljubavi

  Trajalo je samo tren, a nije čak ni moralo da se desi. Kada su im se senke ukrstile, dodir im i nije bio potreban. Taj kratak susret postao je za njih večan i jedino istinit. Molekuli gustog kiseonika bi ih u tom iznenadnom ljubavnom zanosu čvrsto obmotali i milovali, štitili. Nisu se gušili u … http://dlvr.it/BPM6dC

Ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji hvali Allaha, Njemu – vlast i Njemu – pohvala; On sve može! On vas stvara, pa ste ili nevjernici ili vjernici. Sve što vi radite Allah dobro vidi.

On je nebesa i Zemlju mudro stvorio, i On vam obličje daje, i likove vaše čini lijepim, i Njemu će se sve vratiti. On zna šta na nebesima i na Zemlji postoji i zna šta krijete i šta pokazujete; Allah zna svačije misli.

Zar do vas nije doprla vijest o onima koji još davno nisu vjerovali, pa su kobnost postupka svoga iskusili – a još ih i patnja nesnosna čeka – zato što su govorili kada su im poslanici njihovi jasne dokaze donosili: “Zar da nas ljudi upućuju?” I nisu vjerovali i glave su okretali; a Allahu niko nije potreban, Allah nije ni o kome ovisan, On je jedini hvale dostojan! 64:1-6

يُسَبِّحُ لِلَّهِ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَمَا فِي الْأَرْضِ ۖ لَهُ الْمُلْكُ وَلَهُ الْحَمْدُ ۖ وَهُوَ عَلَىٰ كُلِّ شَيْءٍ قَدِيرٌ ٦٤:١

هُوَ الَّذِي خَلَقَكُمْ فَمِنكُمْ كَافِرٌ وَمِنكُم مُّؤْمِنٌ ۚ وَاللَّهُ بِمَا تَعْمَلُونَ بَصِيرٌ ٦٤:٢

خَلَقَ السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضَ بِالْحَقِّ وَصَوَّرَكُمْ فَأَحْسَنَ صُوَرَكُمْ ۖ وَإِلَيْهِ الْمَصِيرُ ٦٤:٣

يَعْلَمُ مَا فِي السَّمَاوَاتِ وَالْأَرْضِ وَيَعْلَمُ مَا تُسِرُّونَ وَمَا تُعْلِنُونَ ۚ وَاللَّهُ عَلِيمٌ بِذَاتِ الصُّدُورِ ٦٤:٤

أَلَمْ يَأْتِكُمْ نَبَأُ الَّذِينَ كَفَرُوا مِن قَبْلُ فَذَاقُوا وَبَالَ أَمْرِهِمْ وَلَهُمْ عَذَابٌ أَلِيمٌ ٦٤:٥

ذَٰلِكَ بِأَنَّهُ كَانَت تَّأْتِيهِمْ رُسُلُهُم بِالْبَيِّنَاتِ فَقَالُوا أَبَشَرٌ يَهْدُونَنَا فَكَفَرُوا وَتَوَلَّوا ۚ وَّاسْتَغْنَى اللَّهُ ۚ وَاللَّهُ غَنِيٌّ حَمِيدٌ ٦٤:٦

“ Ludaci me privlače. Ti ljudi žive u tajanstvenoj zemlji neobičnih snova, u neprobojnom oblaku bezumlja, gde sve ono što su videli, voleli i radili, počinje za njih iznova, u jednom novom, zamišljenom životu, koji je izvan svih zakona, koji vladaju u prirodi i koji upravljaju ljudskom mišlju.

Za njih nije više ništa nemoguće, neverovatno iščezava, vilinska priča postaje stvarnost, a ono što je natprirodno postaje obično. Ta stara prepreka, koju nazivamo logikom, taj stari zid, koji nazivamo umom, ta stara ograda misli i zdravog razuma, lomi se, ruši se i pada pred razularenom maštom ludaka, koja je umakla u zemlju u kojoj mašti nema granica i koja neverovatno poskakuje, a da je ništa ne zaustavlja. Njima će sve uspeti, njima se sve može dogoditi. Njima nije potreban nikakav napor da pobede događaje, da savladaju otpor, da obore prepreke. Dovoljan je hir njihove varljive volje, da bi postali prinčevi, carevi, bogovi, da bi dobili sva bogatstva sveta, sve slasti života, da bi uživali u svim radostima, da budu uvek snažni, uvek lepi, uvek mladi, uvek voljeni! Samo oni mogu biti srećni na svetu, jer, za njih, realnost više ne postoji.”

Gi de Mopasan