postanu

Draga 2015,

Ne moraš biti spektakularna. Ne mora se desiti neko veliko čudo. Neće se promeniti čitav svet… Sve što tražim je da budeš barem malo bolja nego što je bila prošla godina. Želim da se stvari menjaju na bolje. Želim da ljudi postanu bolji nego što jesu. I da svet postane malo ugodnije mesto za život. Želim da osetim, i vidim mesta i stvari koje do sada nisam. A, ja ću se tako menjati sa tim stvarima. I nadam se naučiti bolje da živim u sadašnjosti. Jer ona je najvažnija. Pustite stvari da se dese. Onako kako vi želite. Radeći naporno na njima.

sa ljubavlju,
ja.

O bolu najmanje pričaju oni koji najviše pate i mislim da je razlog tome zato što, onog trenutka, kada počneš da pričaš o svojim problemima, oni postanu stvarni i ti više nemaš gde da pobegneš. Ovako se pretvaraš da nisu tu, lažeš sebe da si srećan, umesto da prihvatiš da nešto nije u redu. Ne brini, nikada nisi jedini koji pati, treba samo naći nekoga sa sličnom boljkom, jer na kraju krajeva, svi traže razumevanje.
—  N. D.
"Bože, kako su žene glupe kad se zaljube. Ne vide. One jednostavno ne vide. A kad progledaju... Jadni oni! U stanju su proći bez pozdrava, ne nasmijati se na najsmješniju šalu, odšutjeti na omiljenu pjesmu, slagati da se ne sjećaju nekog posebnog trenutka ili jednostavno ignorirati svaki pokušaj komunikacije. Postanu otporne na poljupce i dodire."
Život je kad imaš san i veruješ u njega. Drugačije se ne živi. A kada snovi postanu stvarnost, pobedio si vreme i sve što je bilo nekada davno, još uvek traje. I smrt više nije kraj života. Nema kraja.
—  Montevideo, Bog te video

Verovatno glupo i naivno verujem u zauvek. Verujem da uvek postoji neko zbog koga svi drugi postanu manje bitni. Da nikad nećeš poželiti da poljubiš neku drugu osobu, a kamoli nešto drugo. Da ćeš i posle mnogo godina osećati žmarce kroz telo kada te dotakne i smešiti se onako glupavo, dečije i zaljubljeno. Da će neko znati i prihvatiti svaki delić tebe. Da ćeš nekome ispričati sve one stvari koje čuvaš u sebi godinama. Da će te razumeti. Da će obraćati pažnju na sitnice i pamtiti ih. Da neće biti tenzije. Da ćete znati da li je onom drugom potrebna priča, tišina, zagrljaj.. Da ćete putovati svetom, slikati se kako ljubite iako ste već prilično ostarili. Da ćete i posle trideset godina braka oslovljavati jedno drugo “ljubavi”. Da ćete se boriti i truditi. Da ćete jedno drugom biti prva i jedina ljubav, ona doživotna.
Verujem da svako ima nekog takvo, samo se neki ne sretnu, neki ne shvate, neki ne uspeju.. I nije do vremena u kom živimo. Do ljudi je.

Draga 2016,

Ne moraš biti spektakularna. Ne mora se desiti neko veliko čudo. Neće se promeniti čitav svet. Sve što tražim je da budeš barem malo bolja nego što je bila prošla godina. Želim da se stvari menjaju na bolje. Želim da ljudi postanu bolji nego što jesu. I da svet postane malo ugodnije mesto za život. Želim da osetim, i vidim mesta i stvari koje do sada nisam. A, ja ću se tako menjati sa tim stvarima. I nadam se naučiti bolje da živim u sadašnjosti. Jer ona je najvažnija. Pustiti stvari da se dese. Onako kako ja želim. Raditi naporno na njima.

sa ljubavlju,
ja.

I, šta se desilo?“, pitala sam ga kada je konačno došao.
“Ništa. Rekla mi je da je sve u redu, nasmešila se i ja sam joj uzvratio, rekao joj da ćemo se videti i otišao.”
“I stvarno veruješ u to?”
“Da”, zbunjeno je odgovorio.
“Znaš, nekad se ljudi smeju i kažu da su dobro dok se sve u njima raspada na paramparčard. Mnogi su tužni i slomljeni uvek, a ne samo kada plaču. Samo treba da voliš nekoga dovoljno da bi to primetio.”
“Recimo, kao ti, kad si srećna tvoje oči su plave, poput neba u podne dok nema nijednog oblačka. Kad se iznerviraš postanu tamnoplave, kao u sred oluje. A, kad si tužna, iako to nećeš da priznaš, oči ti dobiju neku sivkastu nijansu.”
I nasmešila sam se.
“Kao sada, prožima ih siva boja. U redu je, znam da ne želiš da me povrediš. Bilo bi glupo da se ljutim na tebe, zato što ne osećaš isto što i ja.”
“Izvini..”
“U redu je. Jednom ću poljubiti neku drugu, a neću videti tvoje lice kad sklopim oči.”
“Znam”, odgovaram mu, a istog trenutka mi prolazi kroz glavu da poznajem i sebe. Stalno kasnim. Zavoleću ga tek kada ga izgubim.
—  xx