poljubim

A ja bih samo da jedan dan,da ne sanjam o nama,vec da budemo stvarni. Jos jedan, samo jedan nas dan. Da te posjetim na nas, kakvi smo bili,srecni i nasmijani,puni ljubavi i da te jos jednom zagrlim,mozda poljubim,naslonim glavu na tvoje rame.Ohh kako zelim jos jedan dan da budemo MI i niko vise.A onda me ostavi,vrati se njima,svojim djevojkam.Jer ovakvi kao ja ne zasluzuju takve kao ti,takve kao ti,kojima nije dovoljna sreca, kojima nije dovoljna jedna.

Fata se navečer pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
– Mujo moj … moram t’ reć’ nešto … uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući … bit će nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
– Jao, Fato, mašala … de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
– Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Uvijek sam te volio

Pogledaj me u oči. Misliš da je moja ljubav prema tebi bila  laž? Ako je tako, reci mi zašto drhtim gledajući te sada tu pred sobom sa tolikom željom da te zagrlim i poljubim? Zbog tebe ljubavi. Drhtim zbog tebe. Jer nikada neću voljeti ni jednu ženu koja nije ti. 

Želim te, glupane, više od ičega, ali ti baš moooraš bit kreten…
Što mi vrijedi onaj osmijeh kad te vidim, kad razgovaram s tobom i o tebi, kad te zagrlim, poljubim… Što mi vrijedi kad sam sad opet sama, u mraku i plačem?! Što mi vrijedi što ga svi vide, kad ti ne vidiš?! Ni koliko me usrećuješ, ni koliko me rastužuješ…
I znam, nisi vrijedan ni mene ni mojih suza, inače me ne bi rasplakao… Ili te možda nije ni briga…
A ja glupa, naivna, vjerujem da ćeš shvatit, promijenit se, želim to!! Ali što ako nećeš?! Zar da nastavim nadat se, čekat, plakat?!