poljubi

Male stvari. Pizza u ponoć. Izlazak sunca na plaži. Boja njezinih očiju dok gleda isti. Izraz njezinog lica dok prvi put sluša tvoj bend. Način na koji te poljubi nakon. Način na koji te poljubi prije. Žila koja joj iskoči na čelu kada se ljuti. Njezin miris koji osjetiš na sebi. Kada se prestane ljutiti. Zagrljaj koji dobiješ kada se boji. Način na koji se smije koji ti toliko fali kada ga ne čuješ neko vrijeme. Disanje koje osjetiš na svom ramenu. Odraz u ogledalu koji vidiš kada se presvlači. Kosa koju drži u jednoj ruci kada se šminka. Osjećaj u želucu kada ti se približava. Osjećaj u koljenima kada stoji kraj tebe. Osjećaj u cijelom tijelu kada je na tebi. U dva ujutro. Na krovu zgrade. Dok grad spava.
Male stvari. Dovoljno male za sreću kakvu zamišljamo. Dovoljno velike za sreću kakvu trebamo. Na kraju krajeva, dovoljno dobre za sreću kakvu zaslužujemo.
—  Dean Pelić, Njegova strana priče: Tebi

Spisak 15 najtužnijih događaja i reči koje sam videla, čula i doživela

1. Nana i ja u poseti dedi u bolnici, par dana pred njegovu iznenadnu smrt i njeno: “Šta ja da radim kod kuće bez tebe?”

2. Prvi i poslednji put kad sam čula tih glas svog najboljeg druga kad je, par meseci kasnije, prvi put pričao o smrti svog tate.

3. Nanin vrisak na dedinoj sahrani: “Okreni se! Pogledaj me bar još jednom!”

4. Sestrini jecaji i koliko se tresla u mom zagrljaju kad je to čula.

5. Prva sahrana kojoj sam ikad prisustvovala, gde žena vrišti i trči ka grobu jer unutra spuštaju njenu ćerku.

6. Reči druga dečka u kog sam davno bila zaljubljena: “Meni je žao što ja nisam on…”

7. Mamin glas preko telefona nakon tatinog srčanog udara posle dve godine provedene u alkoholisanom stanju: “Je l’ te zanima kako je? Mene brine, iako možda ne bi trebalo posle svega… Šta ću kad ga volim.”

8. Dan kad sam slučajno saznala da se moja sestra reže i da boluje od depresije, a sve čemu sam se molila bilo je da ona bude pošteđena toga.

9. Drugarica nakon jednog osamnaestog - pijana, malaksala, ispovraćana, razmazane šminke kako plače da nema nikoga u životu.

10. Cimerka koju sam prvi put videla u suzama nakon što mi je pričala kakvu torturu je trpela od ljudi zbog gojaznosti.

11. Najbolja drugarica preko skajpa, stotine kilometara daleko, crvena, podadula i nemoćna da progovori.

12. Uspomene nakon što sam rešila da je kraj. “ Za sve svoje godine bio sam zaljubljen tri puta u životu”, prvi put kad smo se videli. “Neću se zaljubiti u tebe zbog toga, ali hoću zbog nekih drugih stvari”, ni ne znam koliko kasnije.

13. Naš pretposlednji susret i kako pokušava da me poljubi dok spuštam glavu. “Toliko ti se gadim da ne možeš ni da me pogledaš?”

14. On kako mi priča o svojim roditeljima.

15. Moj izraz lica dok pišem sve ovo.

Ljubi me u čelo i ne daj da te pustim
Iako sam zločesta
Kupi mi kokice
Pusti me da budem glupa
Reci mi da sam glupa
Ali da me voliš
Poljubi me u ruku
I čuvaj je satima
Pomazi me po vratu
Zagrli me
Da ne mogu disati
Nije problem
—  Voli

“Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve (ako možeš). Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa (nemoj sa terase). Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi, ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšinicu ili komšiju je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupuj tamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću). Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek’ ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla (ustvari nije, ali jebiga). Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. NENENENEEE. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!”

Kratka priča o ljubavi i prijateljstvu

-O čemu pišeš čitavu noć?

-O leptirima.

 -Ha? Leptirima? Saša, reci mi iskreno – jel to duhan ili trava među usnama?

 -Ma ko je to meni duhovit u pola noći?

 -Ne fakat, o čemu pišeš?

 -Fakat o leptirima, stomačnim. Šta je čudno?

 -Pa ništa, ono… Ne bi čovjek očekivao da elektroinženjeri baš pišu o leptirima. Doduše, ne bi očekivao da pišu ikako al’ ti si vazda bio priča za sebe.

 -Jel to kompliment ili mi se učinilo?

 -Kompliment je, i provokacija u isto vrijeme. Znaš mene, hihi.

 -Ako mi još kreneš dodirivati ruku, pomislit ću da flertuješ.

 -Pa šta i da flertujem?

 -Jel me zajebavaš ili smo ozbiljni? Čudna si večeras. Prvo nećeš da piješ sa rajom, drugo bježiš od roštilja i ćevapa kod mene na terasu i treće, najčudnije, zanima te moje pisanje. Šta se dešava?

 -Nemoj da zajebavaš, uvijek me zanimalo tvoje pisanje ali ti nikad nisi htio da mi daš da pročitam tvoje priče. Uvijek misteriozan, a tamo sakuplja curice po blogu na stare fore.

 -Okej, neka bude da te zanimalo pisanje. To i dalje ne mijenja činjenicu da si čudna večeras. Zašto nisi s njima vani, mislim da su već ispekli meso i igraju Uno za stolom. Za sve ove godine na vikendici, uvijek si bila najglasnija i nagladnija među nama. A večeras si sa mnom na terasi i kao zajebavamo se. Zanemarit ćemo činjenicu da si već dvije godine u vezi.

 -Bila.

 -Šta bila?

 -Bila dvije godine u vezi. Ostavio me.

 -Oke, sad ću da mu jebem mater. Drži svesku!

 -Stani budalo, šta ti je. Sjedi dole, hej. Pusti.

 -Šta pusti jebote, do jučer je srao o svadbi pred svima nama, koji mu je vrag? I što si došla uopšte večeras, kad si znala da je i on tu?

 -Raja nam je uvijek ista, već deset godina. Neću da dozvolim da me prekid  s njim udalji od ovog društva, previše vas volim. Pričali smo o tome i on je rekao da njemu ne smeta da se družimo svi skupa, kao i do sada, sve dok sam ja oke s tim.

 -I tu negdje ti slažeš da si oke s tim?

 -Recimo.

 -Hoćeš li da pričamo o tome ili?

 -Neću, hoću da čujem o leptirima.

 -Da čitaš ili da ti čitam?

 -Vidi vidi kako promijeni ploču, sad ti nije frka dati mi svoje riječi? Lako padaš na sentiment, morat ćeš poraditi na tome.

 -Ne seri, otjerat ću te s terase.

 -Ništa ti nećeš otjerati, čitaj!

Vikendica u sred šume, desetak kilometara od Sarajeva. Na spratu balkon/terasa, na njoj dvije pletene stolice jedna do druge i nas dvoje. Dobri prijatelji naslonjeni jedno na drugo, gledamo u čempres pa u zvijezde pa opet u čempres. Ona se pretvara da je jaka, kao što je i radila čitav svoj život. Ja se pretvaram da joj vjerujem. U dvorištu vikendice šest naših prijatelja. Za stolom igraju una, mačak se vrti oko roštilja ali ne smije ni da ponjuši vrele ćevape i piletinu. Jedan od tih šest prijatelja, njen bivši momak i moj dobar drug, galami o nekim djevojkama koje je sreo u Anderu prije par dana. Zbijaju se interne šale koje samo naša ekipa razumije i svima je dobro. Otkud ja na terasi? Ne znam, došlo mi. Nije prvi put a i oni su već navikli da imam epizode samoće. Otkud ona na terasi? Ne znam ni to, došla mi. Sjedio sam i pisao neke gluposti u sveščicu kad su vrata zaškripala i ona se pojavila s dva Paulanera. Sjela je tu pored i počela da čačka oko toga koji mi je vrag, zašto sam sam… i došli smo do teme mojih leptira. Mirisalo je na toplu noć, planirao sam dugo ostati na terasi i pisati ali eto, večeras ipak moram paziti na njeno slomljeno srce, iako to nikad neće priznati. Nema veze.

 -Oke, ovako. Moraš mi obećati da, nakon što ti ovo pročitam, nećeš ništa pitati.

 -Kako bolan neću ništa pitati, žensko sam.

 -Obećaj ili nema čitanja.

 -Oke jebote, al si težak. K'o da mi čitaš državne tajne a ne obične pričice.

 -Biće ti jasno na kraju. ‘vako, priča se zove „Debeli Leptir“ i ne govori o leptirima:

 

 Sjedio sam na balkonu vikendice koju je nekad krajem sedamdesetih sagradio moj deda. Obična starinska vikendica sa fasadom od sjećanja. U njoj smo proslavili gomilu pravih, i još toliko jednoglasno proglašenih praznika naše ekipe a danas je, eto, surovo prazna.  Velika rupa na sobnim vratima rođena je za novu godinu dvije hiljade i neke, kada je Sale mislio kako je pametno da igramo američkog fudbala sa keramičkom vazom za cvijeće a dole na prizemlju, crvenim ružem za usne na zidu ispisana poruka “Izvini za nered, jebiga“… ali ta priča je suviše duga da bih je sada pustio kroz sjećanje.

Na tom istom balkonu jedne hladne majske noći, dok se tamo u sobi pored šporeta na drva naše društvo pokušavalo sjetiti akorda za neku staru pjesmu od Pepersa, nas dvoje smo samovali. Pričali smo o njenom ocu i sjećanjima koja joj nedostaju. O tome kako bi voljela da mu barem pamti lik ili boju glasa, makar nešto za šta će se uhvatiti kada joj se svijet zatrese… i kako uvijek kada pogleda nebo u vedroj noći, nasumično povlači linije između zvijezda pokušavajući da oblikuje njegovo ime.

Ustala je do ruba balkona, naslonila se na ogradu i samo me gledala. “Ja ću te sad zagrliti“, rekao sam. “Nemoj me odgurnuti“. A ona je samo ćutala i gledala me. Bože, bili smo tako smotani, tako smiješno smotani… I danas me prođe jeza dlanovima kada se sjetim dodira njenih obraza pod njima. Zar je zaista prošlo toliko godina?

Bilo je već kasno kada je zazvonio telefon, nisam mu se nadao. Sa druge strane linije moj stariji brat.

-Gdje si, klošaru? Burazer je.

-Ej debeli, šta treba?

-Ništa, da vidim kako si. Nema te dugo u Sarajevu.

-Radim jebiga, znaš kako je. Sletim dole ovih dana da vidim starce, a kupio sam ti i neki duks. Malo je plav ali preživjet ćeš.

-Čekaju te roštilj i pivo, standardno. Nego vidi, ima još nešto..

-Pretpostavo sam. Pucaj.

-Ne znam da li trebaš ovo čuti od mene ali kako god, red je da saznaš. Ona tvoja se udaje za par dana.

-Dobro, i?

-I ništa, eto. Mislio sam da-

-Javim ti se kad stignem. Poljubi staru.

I prekinem kao da bježim od mobitela… kao da je s druge strane neka prodavačica sa telešopa što mi nudi poseban popust na pernate madrace, a ne moj rođeni brat. Oko vikendice surova tišina, jedino mi se svako malo javi ptica sa velikog oraha na kojeg smo se penjali kad smo bili mali, i lavež pasa lutalica tamo negdje oko željezničke stanice. Vratio sam se u sobu i uzeo zbirku poezije Bjenjkovskog, pa zastao na par stihova koje dugo nisam čitao:

“ Hteo bih, jer to ne zavisi od mene, da si mlada,

Da imaš oblik jedne od onih zvezda što su tako dugo izučavale tvoje lice “

Spustio sam knjigu, baš kao i telefon par trenutaka ranije. Dušu mi je pustošilo sjećanje na obrise njenog tijela koje sa ovog istog balkona gleda gore prema sazvježđu kojem ne znam imena… 

Bit će to svadba za pamćenje, pomislim. Vjerovatno će obući neku haljinu sa golim ramenima i vezati kosu da svima pokaže svoj vitki vrat. Nosit će tanku ogrlicu od bijelog zlata, sa osmijehom kojem nedostaje par grama sreće. Pokušat će pronaći spokoj dok korača prema čovjeku svog života i pružiti mu ruku i sebe.. A kada par sati poslije ponoći u sobi nekog od svjetskih hotela ostanu sami, ona će izaći na balkon i pogledati u vedro zvjezdano nebo. Gore među zvijezdama, baš kao one noći kada mi je maskarom i suzama prošarala džemper, pronaći će onu istu prazninu od sjećanja i zamoliti nebo da joj se otac smiješi sa jedne od njih. I počet će njen život.



Ućutao sam. Galama našeg društva gušila je tišinu ali nisam mogao da razaznam njihove riječi. Ustao sam, spustio svesku na pletenu stolicu i izašao sa terase. Ona je ostala nijemo sjediti. Sišao sam niz stepenice i pridružio se društvu. Napravio sam dva improvizovana sendviča od ćevapa, kečapa i piletine, uzeo još dva piva i krenuo nazad na balkon.

 -Može li se?, dobacio je njen bivši momak uz osmijeh. Nije mislio ništa loše, jednostavno je takav.

Pogledali smo se i ja sam progutao jedno „mrš u pičku materinu“, pa se popeo uz sepenice nazad na terasu. Na istom mjestu na kojem sam je i ostavio, sjedila je i listala neke stare priče. Trebao sam je upozoriti da to ne radi. Svaka je pisana o njoj.

Ona je voljela ruže, ja sam volio nju. Satima smo sjedili na toj drvenoj klupici u parku. Mnogo je voljela kišu, a ja sam volio kapljice na njenom licu, njenu mokru smeđu kosu. Ona je voljela miris trave, ja sam volio miris njenog vrata kada mi priđe da me nježno poljubi u obraz. Voljela je i ljubavne romane, a ja sam volio taj njen čar dok ih prepričava do najsitnijeg djelića. Voljela je i šarene haljine, ja sam volio njena mala koljena. Volio sam njene pokrete, njeno treptanje dok me pokušava odljutiti iako je stvarno bilo nemoguće da se bilo tko na nju ljuti. Željela tišinu, i ja sam šutao. Željela je malo vremena, malo prostora. Željela je otići u neki drugi grad i započeti novi život. A ja, ja joj nikada nisam rekao koliko sam želio nju.
—  Alhemičarka
Ne, nije me briga za njega,
samo,
sasvim slučajno znam da nema
omiljenu boju i da mu crna boja
odlično stoji.
Isto tako sasvim slučajno znam da
voli jagode i trešnje baš kao i ja
i da,
nije bio mažen dok je bio dete.
Ne, nije on sličan meni,
samo,
nekako sasvim slučajno znam da
u isto vreme spavamo i da
uvek više soli hranu od ostalih kao i ja.
Ne, nije on ni važan meni,
iako mi još uvek posle toliko
vremena stvaraisti osećaj u stomaku
kad me poljubi..
Ma, ne druže, nije ona došla ovde zbog mene. Nije ona došla da me vidi. Došla je da mi pokaže da ume bez mene. Da je briga. Ne zanima nju da li cu ja pokušati išta da uradim. Nije došla da moli. Nije došla da popravimo stvari. Došla je da pokaže da nece ništa. Došla je da mi dokaže da je nije briga da li cu se grliti i ljubiti s nekom njoj pred ocima. Došla je da potopi sve one glupe price da je slomljena. Došla je da ljudima zapuši usta. Kad ja nisam umeo. Došla je da vidim koliko je jaka. Došla je da bih ja makar u jednom momentu pomislio da je došla zbog mene, cisto da mi pokaže koliko sam idalje njen. Došla je da me podseti da je lepša od svih njih tamo zajedno, a ja cu o tome cutati, kao i obicno. Više nemam prava da govorim da je najlepša. Došla je da je još jednom uocim medu stotinu ljudi. Došla je da nam se možda slucajno susretnu pogledi, sudare tela, da budemo blizu, al’ da mi bude dalja nego ikada. Došla je da vidim njenu hladnu stranu, i da tako zaledi sve naše tople mesece. Došla je da uništi sve, do kraja, jer ja nisam bio muško da uništim sve, nego sam uništavao nju, a sebe cuvao. Došla je da me ne pogleda, da me ne dodirne, ne zagrli, ne poljubi, ne cuje, ne voli.
—  @nevena605
Mr. Pravi...

Pravog nećeš prepoznati po hodu, po parfemu, po lepoti. Prepoznaćeš ga po načinu kako se ponaša kada je sa tobom, načinu na kojim ti drži ruku, po načinu koliko čvrsto te grli, po načinu koliko dugo jedva čekaš opet da ga vidiš, po načinu na koji te ljubi, po načinu na koji te gleda, po načinu kakav osmeh uputi samo tebi. Drugu nikad neće pogledati. Ako se okrene za drugom, nije vredan tvoje pažnje. Osmeh koji ti uputi treba biti jedinstven. Ne osmehuje se svakome kao tebi. Ne upućuje isti pogled tebi kao bilo kome. Kad te pogleda da se slediš. Kad te poljubi da vreme stane. Kad te zagrli, onako čvrsto, da osetiš da te neće pustiti, a ti poželiš da ne prestane nikad. Kad ti je hladno prebaciće jaknu svoju preko tvojih ramena iako si rekla da ti nije hladno jer mu je ipak draže da se on smrzava nego ti. Da se sa tobom šeta gradom, držeći te čvrsto za ruku i ponoseći se. Čim kaže “Vidimo se” odmah da ti fali. Neće bilo ko moći da te gleda nerazbuđenu, raščupane kose, kako se prevrćeš po krevetu dok te on ne zagrli. Sa pravim čak i obične stvari su zanimljive. Kad osetiš sve to, ostaje ti samo jedno. Ne puštaj ga. Ako te voli, ne puštaj ga. Ako te voli, druge su nebitne za njega. Ako te voli, kad se posvađate, želeće da ljubomorišeš da bi video koliko ti je stalo. Ako te voli, drugim momcima neće dati da ti priđu ni na koji način. Onaj pravi ti treba biti i drug i brat i momak. Kad imaš to sve u jednom, šta će ti bilo šta drugo? Iako je tvrdoglavi kreten ipak ga voliš, kao i on tebe. Nijedne pare nekog bogatog lika, neće moći da kupe iskrenu i pravu ljubav. Retko se to nalazi. I među nama devojkama i među muškarcima. Ali jednom, kad upoznaš neku osobu i osetiš sve ovo.. To je to. Njihov si. Zauvek.

Ne valja jer nije ti.
Ne valja jer ne zna da odgovori na moje provokacije.
Ne valja jer ne zna kako sa mnom.
Ne valja jer ne ostaje da pričamo do jutra iako mu se spava.
Ne valja jer mi šalje previše poruka.
Ne valja jer mi se retko javlja.
Ne valja jer ne zna gde je granica.
Ne valja jer ne zna šta treba da kaže.
Ne valja jer mi ne priča da veruje u mene.
Ne valja jer mi ne šalje glupave pesme koje ga sećaju na mene.
Ne valja jer ne nastavlja i dosadne razgovore.
Ne valja jer se ne potrudi odmah da mi se javi.
Ne valja jer me ne ljubi u čelo.
Ne valja jer ne zna kad treba da me poljubi.
Ne valja jer mi ne traži da pevam iako nemam pojma.
Ne valja jer se previše izvinjava.
Ne valja jer me ne gleda na pravi način.
Ne valja..
Nijedan ne valja jer nije ti i ja ne umem da se pomirim sa tim.

Šta se dešava kada je žena previše dugo sama? Žena tada postaje samostalna. Ona se oslanja samo na sebe, veruje samo sebi, bodri samu sebe. Ta žena zna sama da promeni sijalicu, popravi računar, otvori teglu, promeni gumu, ubije bubu. Vremenom takva žena dobije dovoljno snage da sama izvuče krevet, podigne sto, okreči kuću. Žena sama sebi popunjava drugu polovinu. Ona više ne čeka, ona više ne mašta, postaje realna i postaje hrabrija nego pre. Ona sve sama zna i muškarac joj zaista nije potreban ni u jednom segmentu života, sem da je voli. Treba joj neko da je poljubi u čelo, da je zagrli jako, da joj pogledom popravi dan. Problem sada je jeste u tome što te žene muškarcima izgledaju potpuno zastrašujuće, izgleda kao da drže sve konce u rukama i izgleda kao da to mogu da nastave da rade same, dok je realnost ipak malo drugačija.
—  V.S. Balkan-Balkan
Divnooo

Ako se već vraćaš u 7 ujutru, kupi svojima doručak. Ustani u 3. Doručkuj ručak. Ošišaj se. Nacrtaj nešto. Nek bude očajno. Zakači na zid i pravi se da je nešto fenomenalno. Nahrani lutalicu ispred zgrade. Kreni ranije. Idi peške. Idi bajsom do grada. Idi vozom negde i izbaci glavu. Napravi kupku. Kupi celu koficu iz KFC-a. Pojedi sve. (ako možeš) Reci tati da ga voliš. Kupi mami cveće. Iznenadi ljude. Zasadi origano. Ili peršun. Ili nešto što ti voliš. Reci šta voliš. Pitaj šta drugi vole. Pričajte šta volite. Reci joj da ti se sviđa. Niko ne čita misli. Kupi nove cipele. Idi u bioskop. Ne sedi za kompom. Učlani se u biblioteku. Kupi manji broj farmerki. Idi u teretanu. Obuci te farmerke. Idi na sve moguće festivale. Kupi nove cvike. Pošalji prva/prvi poruku. Padni na prijemnom. Padni još jednom. Padni i sa bajsa. (nemoj sa terase) Volontiraj kad nisu poplave i smak sveta. Veruj u vanzemaljce. Napravi kolač. Jedu ti se jagode zimi? Nađi ih. Nema tople vode u bojleru? Kupaj se hladnom. Nemaš pare? Pozajmi. Dobićeš uskoro. Nema mleka? Idi kupi ga. Kupi i za sutra. Kupi i kafu. I doručak. Ne samo sebi. Idi negde autostopom. Nauči novi jezik. Kupi novu posteljinu. Promeni omekšivač. Časti društvo. Idi bos po travi. Ne u parkiću na Karaburmi. Kupi najveću lubenicu. Zamoli nekog da ti pomogne. Vodi ljubav na krovu. Kupi kućnog ljubimca. Daj mu ime po tvom omiljenom piscu/glumcu/reditelju/pevaču. Pokušaj da ne umre za dva meseca. Uradi tattoo. Pošalji pismo. Javi se baki. Pitaj stariju komšiju/komšinicu je l’ im treba nešto u prodavnici. Sredi orman. Operi prozore. Nemoj da budeš kučka prema njemu. Ili šta god prema njoj. Maši ljudima iz busa. Idi zimi na bazen. Kupi sebi dva sladoleda. Jedi kinesku. Kupi ešarpu na ulici. Kupi limunove umesto soka. Napavi limunadu. Idi u pozorište. Govori PRIJATNO. Govori HVALA. Govori NAZDRAVLJE. Zagrli nekog. Pokloni stvari. Treba ti pomoć? Traži. Plači. Plači još više. Viči. Vrišti. Plači i od smeha. Najlepše su bore od smejanja. Nauči da igraš šah. Kupi novi parfem. Ogledaj sve sezone neke serije. Vozi se zimi, noću. Nauči da skijaš. Putuj negde. Ne jedi tamo u meku. Ne kupujbtamo u New Yorkeru. Jedi tradicionalnu kuhinju. Kupi na ulici nešto. To nije Beograd. Napij se. (pokušaj da ne izgubiš obuću, odeću) Idi na pijacu. Nauči omiljenu pesmu na pamet. Izrecituj mu je u krevetu. Idi na karaoke veče. Piši dnevnik. Biće zanimljivo čitati ga za 20 godina. NIKAD NE ODUSTAJ OD LJUDI. Od života. Od ljudi, od prijatelja, od porodice, od svega što ti se sviđa. Od njega. Od nje. Poljubi ga. Poljubi je. Reci koliko ti se sviđa. Nek ide život. Reci koliko misliš na nju/njega. Sve vreme. Reci koliko ti je sad lakše što si to rekao/rekla. (ustvari nije, ali jebiga) Čekaj odgovor. Doživi mali srčani udar dok čekaš odgovor. Ako je pozitivan, uradi sve što želiš. Ako je negativan, nemoj da izlaziš mesec dana, krij se. Nenennene. Nemoj da se kriješ. Nemoj da ćutiš. Pričaj šta voliš, šta želiš. Voli i želi. Nemoj da odustaneš od ljudi i života!