poljubi

Bar jedno jutro, kada se probudiš, nemoj odmah uzeti telefon u ruke. Ne proveravaj društvene mreže, poruke, da li te je on zvao, statuse, slike. Umesto toga protegni se u krevetu, baš onako kao kada si bila mala. Nasmeši se novom danu. Promrdaj prste na nogama. Smešan osećaj, zar ne? Zagrli jastuk najjače što možeš. Poljubi svoje rame. Isplazi se, onako, u prazno, i dopusti sebi da budeš dete. Započni dan svojim osmehom.
—  recisumojeigracke

Dođi da zajedno gledamo u plafon
ovako beo i samo naš.

Gledam te prelepa si
smeješ se
opet se smeješ.
Opet nemaš pojma
da ja volim tvoju kosu
volim u njoj svaki miris
svaki miris u njoj ima svoju
vojničku stražu.

Dođi da zajedno pređemo sa “ti”
na usne.

Biću ja tu i sutra
da ti kažem da sam malo lud
i samo tvoj.

Zagrli me ponovo
kao onog dana
kada je sunce mazilo tvoje ruke
i voda bila u tvojoj kosi.

Poljubi me, samo sada,
i uvek, i možda opet.
Ne idi.
Ne idi dok te ponovo ne nasmejem,

Biću ja tu i sutra
da ti kažem da sam malo lud
i samo tvoj.
Biću tu, obećavam ti.

Ne valja jer nije ti.
Ne valja jer ne zna da odgovori na moje provokacije.
Ne valja jer ne zna kako sa mnom.
Ne valja jer ne ostaje da pričamo do jutra iako mu se spava.
Ne valja jer mi šalje previše poruka.
Ne valja jer mi se retko javlja.
Ne valja jer ne zna gde je granica.
Ne valja jer ne zna šta treba da kaže.
Ne valja jer mi ne priča da veruje u mene.
Ne valja jer mi ne šalje glupave pesme koje ga sećaju na mene.
Ne valja jer ne nastavlja i dosadne razgovore.
Ne valja jer se ne potrudi odmah da mi se javi.
Ne valja jer me ne ljubi u čelo.
Ne valja jer ne zna kad treba da me poljubi.
Ne valja jer mi ne traži da pevam iako nemam pojma.
Ne valja jer se previše izvinjava.
Ne valja jer me ne gleda na pravi način.
Ne valja..
Nijedan ne valja jer nije ti i ja ne umem da se pomirim sa tim.