ostavi

Mladost je tu
Da praviš greške i učiš na njima,
Da poljubiš mnogo momaka i ne zapamtiš im ime,
Da ideš pijana ulicom i vrištiš: “Što mi ovo radi? Jebaću mu sve!” kad te dečko prevari,
Da igraš u klubu sa drugaricama kao da vas niko ne gleda,
Da poljubiš neku devojku,
Da eksiraš rakije i piješ nespojivo,
Da se posvađaš sa svima koje ne gotiviš,
Da umesto u školi vreme provodiš u obližnjem kafiću,
Da se sprijateljiš sa konobarima i taksistima,
Da ležiš sa dečkom na klupi i gledaš zvezde,
Da sa tim istim dečkom svakog vikenda dočekuješ svitanje,
Da se ušunjaš u kuću u sedam ujutru,
Da se napiješ toliko da ne znaš za sebe iako nije damski,
Da prevariš dečka čisto eto da vidiš kakav je osećaj,
Da budeš ona treća i rasturiš neku vezu,
Da upoznaš njegovu sadašnju devojku iako ona zna sve o tebi,
Da joj se smeškaš,
Da se posvađaš sa nekorektnim profesorom,
Da plačeš zbog ljubavi,
Da ostaviš nekog,
Da neko ostavi tebe,
Da se besciljno vozikaš sa drugaricama,
Da se grebeš za cigare,
Da se posvađaš sa drugaricama,
Da se udaljiš od prijatelja iz detinjstva,
Da vodiš pijane filozofske razgovore sa strancima,
Da budeš sa nekim njegovim drugom,
Da šaljete jedno drugom bezobrazne poruke,
Da se dopisujete do ranih jutarnjih sati,
Da šaljete jedno drugom najguplje stvari, jer nemate više o čemu da pričate, a ne želite da prestanete,
Da piješ mnogo kafe, prevrćeš šolje i gataš sa drugaricama,
Da daš pare nekoj babi da ti gleda u šolju,
Da ne užinaš jer čuvaš pare za izlaske,
Da te momci časte pićem,
Da budeš sa nekim starijim,
Da budeš sa nekim malo mlađim,
Da konačno smuvaš bar jednu simpatiju iz detinjstva,
Da eksperimentišeš sa šminkom,
Da izlaziš po splavovima,
Da znaš svaku pesmu,
Da kraj reke pevaš sa drugarima uz gitaru,
Da nekome kažeš šta bi mu sve radila,
Da bežiš od pravih i biraš pogrešne,
Da se dereš u kafani kad puste tvoju pesmu,
Da ideš na svaki koncert,

Mladost je tu da je se stidiš dok traje, a smeješ joj se kad prođe.

Budim te u tri ujutro
Samo da ti kažem koliko te volim
Jer tko zna
Hoće li biti vremena
I hoću li moći
To sve sutra da ti kažem

Budim te u tri ujutro
Da ti vidim oči pospane
Jer tko zna
Ako me sutra nestane
Pa onda da žalim
Što nisam poludio
Pa te u tri ujutro probudio
Da ti u očima ostavim
Sve svoje što imam

Samo da ti kažem
Mišu moj pospani
Kad poželiš nekome
Nešto lijepo reći
Ne čekaj sutra
Jer mnogi su tako zakasnili

I zato te budim
U neko doba gluho
Da ti šapnem na uho
Jer sutra i može biti
A i ne mora doći
I sve u trenu može proći

I zato te budim
U tri te ujutro grlim sjetno
I kažem
Molim te Bože
Daj da ovo moje malo
Klupko ljubavi bude sretno
Pa me ostavi da kraj nje
Što duže mogu hodati
I ako treba
Sve ću svoje prodati
Jer samo jedno od svega
Najviše želim
Da se iz tvojih očiju nikad ne iselim.

—  Željko Krznarić
Ne miri se... ni sa kim. Što jednom završiš, takvo i ostavi. Neka te gleda sa strane, neka se opeče kad te vidi, neka razmišlja šta se kod tebe dešava. I nek' nikada ne sazna koliko ti nedostaje. Bolje je ne miriti se. Tako bar možeš glumiti pobednika.
Ne miri se.. ni sa kim. Što jednom završiš, tako i ostavi. Neka te gleda sa strane, neka se opeče kad te vidi, neka razmišlja šta se kod tebe dešava. I nek’ nikada ne sazna koliko ti nedostaje. Bolje je ne miriti se. Tako bar možeš glumiti pobjednika.
O čoveku možeš sve da naučiš slušajući ga, bez postavljanja pitanja. Na pitanja će davati lažne odgovore, jer je u školi svaki čovek naučio da mora da ostavi najbolji odgovor kako bi dobro prošao. To mu je u podsvesti. Dopusti čoveku da sam priča i otvoriće ti dušu, vremenom. Ne postavljaj pitanja. Strpi se.
—  Nikola Dumitrašković (Tajne Dunava)
Da mogu nešto da mu kažem trenutno, rekla bih mu: Hej. Ti si mene uništio. Ti si mene duševno sahranio. Ti si mene promenio. Uništio si me. U ni šti o. Ti si mene napravio nesposobnom da volim. Ti si mene emotivno hendikepirao. Ti si moje srce zgazio kamionom punim đubreta a da se nisi ni okrenuo da pogledaš da li je još živo. Zbog tebe ne verujem. Zbog tebe više lepo ni ne sanjam. Zbog tebe sanjam košmare. Zbog tebe ja više ni ne maštam. Zbog tebe ja ne mogu da osećam. Zbog tebe se davim u sopstvenoj povraćki od emocija kao pijana klinka kad je prvi put ostavi dečko. Zbog tebe umrem sto puta dnevno. Zbog tebe praznici više ne postoje. Zbog tebe više ništa nije isto. Zbog tebe krivim sebe. Zbog tebe mislim da se meni ljubav ne dešava. Zbog tebe mislim da sreća za mene ne postoji. Zbog tebe mislim da nisam dovoljno vredna. Zbog tebe plačem bez krika a htela bih da vrištim. Zbog tebe sam izgubila ono najlepše što je postojalo u meni. Zbog tebe postajem površna. Zbog tebe mi se više nekad ni ne živi.
Slušaj. Ti si voljena. Više nego što možeš da zamisliš. Život te obožava. Univerzum te u svemu podržava. Ostavi se razmišljanja i analiziranja. Idi i odmori se. Čitaj knjigu, odgledaj film, meditiraj, odspavaj. Opusti se. Ne moraš da znaš sve sada. I ne treba da znaš. Idi korak po korak. Toliko mnogo lepih stvari ti dolazi. Sve je dobro. Opusti se.
—  Andrea Oršanić