ostavi

tebi za povratak

I kad se vratis,
budi spreman da cujes o tome koliko si mi nedostajao.
O tome koliko sam svakome o tebi pricala,
budi spreman da sve moje nesavrsenosti ostavis po strani,
jer si ti u mojim ocima idalje savrsen,cak i kada se ne budim uz zvuk tvoje poruke
Ako se ipak ne vratis
budi spreman da o sebi citas
dovoljno je da ti pokazu moj blog
svako slovo je tebi posveceno
stvaras neprohodne univerzume u mom umu,kojim,gle cuda,samo ti mozes hodati
i ne,
nemoj da ti bude zao,kada shvatis koliko te volim,
budi srecan. Jer ipak,ja sam volela tebe
cak i onda kada si se budio nervozan i nemocan.
volela sam te cak i onda,kada nijedan razlog za to nisam imala..
Volela sam te cak i tada,
kada je taj tvoj univerzum u mojoj glavi postao toliko veliki
da je zaklonio moj
i kada sam izgubila moc da bez tebe ja..
budem prava ja.

-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

Njeni koraci melju stvarnost
U fini prah kojeg udišem i tako opijen
Bacam godine pod njene noge
Da u njima ostavi tragove svojih stopala
Kao dokaz da je jednom prošla
Mojim životom.
Kada te ostavi ona koju voliš.
Prvo osetiš jedno ništa.
Zatim osetiš jedno ništa.
Idem da prošetam. Idem da prošetam.
Gde češ po kiši? Gde češ po kiši?
Ja volim kišu. Ja volim kišu.
Ponesi kišobran. Ponesi kišobran.
Ne treba mi kišobran. Ne treba mi kišobran.
Pa idi onda kad si lud.
I šetaš. I šetaš. I šetaš. I šetaš.
I kisneš. I kisneš. I kisneš. I kisneš.
I već ti je bolje.
I ne boli te ništa.
Samo malo…ništa.
—  Branislav Petrović
Cula sam..

Cula sam da ste zajedno.
Cula sam da te cini srecnim.
Cula sam i da je ona srecna sa tobom.
Cula sam kako ona ne zna tvoju mracnu stranu, kako ne zna kakav si kad se probudis rano, da ne zna kakav si kad si besan, i jos gore, da ne zna kako izgledas kada volis.
Cula sam da je volis,
ali sam cula i da je ne znas.
Kao ni ona tebe.
Cula sam kako se zaljubila u tebe,
ali samo povrsinski. Samo u ono sto se moze okom uociti. 
Cula sam da, nikad nije razmisljala zasto se u pola razgovora nasmejes, pogledas je, pa opet nastavis da razgovaras sa njom o tome kako su mesec i zvezde nesto najlepse sto si ti video. 
Cula sam da ne zna da si mene tako zvao. 
Cula sam da ne zna da si me zvao ‘ Mesece mog zivota. ‘ 
Cula sam da ne zna za mene. 
Ali ako sam ja sve ovo cula, mogu li da te zamolim da ti sada cujes mene? 
Cula sam, znas, da je dobra devojka. Ako je istina to sto kazu, a ne znam je licno, zasluzuje svet. 
Cuj, nemoj je povrediti kao sto si mene.
Cuj… nemoj joj reci da si jednom jednu brinetu zarobio u odajama svog uma i bacio kljucic tamo gde ga nikad necu naci. 
Cuj, nemoj joj reci da se nas dve znamo. Nemoj joj nikad reci da sam ja ta devojka o kojoj si pricao svima. Ona me zna. Ali nemoj da zna da sam ja ta. 
Ta tvoja mala. 
Cuj… nasmej je. Nista lepse nisam videla od osmeha zaljubljene zene. 
Ti si voleo moj osmeh. 
Ona zasluzuje da njen volis vise. 
I jos nesto.. 
Cuj,nemoj da kratko traje. Poznavajuci sebe, takodje znam da je i ona devojka koja je pala na tvoje divne reci, tvoj osmeh i neodoljivi sarm koji nosis sa sobom. Ako je ostavis prerano, bolece je. 
I vise nego sto je mene. 
Zato cuj…

ucini da bude srecna. 
Mislim da je to najmanje ono sto meni mozes uciniti. 
Ucini meni,da se radujem njenim osmesima,njenim radosnim okicama koje sjaje kad god je pogledas, i njenim vlaznim usnama koje jedva cekaju da prislonis svoje,k’o od cokolade usne,koje ti pomute um i probude strast. 
Cuj, ucini mi to. 
Nasmej je kao sto si nasmejao i mene. 
Jer,cuj, bar cu znati da si taj osmeh prouzrokovao ti,
taj lepi osmeh na njenom licu. 
Bas kao sto je nekad,
svakog dana,
jedan veliki i predivan osmeh,
stanovao na mom licu.
Dok si bio tu. 
Cuj, nasmej je. I neka nikad ne sazna za mesec tvog zivota. 
O tome se ne prica..


- ultravioletna. ( Teodora Vukovic ) 

One night stand s pjesnikom

Kaže da ne voli ovo vrijeme, da joj smeta to što je sve izvještačeno i što je ljubav posljednja rupa na svirali. Htjela bi nešto više. Mašta o posebnosti i čovjeku s kojim će moći imati sve. Šta je sve?

 Sve je – kaže ona meni – poštovanje. Da se bezuslovno vole i da, čak i kad stvari idu loše, budu tu jedno za drugo. Ima logike. Doduše, mogla je tu repliku pokupiti sa nekih patetika stranica tipa Sarajevski John Doe ili njemu sličnih zaljubljenika u zaljubljenost. To komotno može da bude blef.

 Ne izgleda mi kao neko ko bi trebao tako da razmišlja. S njenim šminkanjem, oblačenjem i pokretima svrstao bih je u lovce na muške glave. Znaš one, dugi nokti i ravna plava kosa sa previše laka. Pogled iskosa, taktički namješten dekolte i 2451 lajk po slici na instagramu. Prati je pet hiljada ljudi, ona prati sedam drugarica. Sjedeš na kafu s jednom takvom i naslušaš se događaja iz onih noktarnica gdje po tri sata sjede i izmišljaju nijase lakova. Onda ti priča o drugaricama, klubovima i tome kako je umorna od tipova koji je žele samo zbog njenog tijela.

 Eto, takav sam razgovor očekivao. Kad ono jok, duboka priča o ljubavi i smislu muškarca i žene. Kaže da njoj nije važno ništa osim duševne ljepote. Jest, aha. Pitam je da li bi isto tako izašla sa mnom da kojim slučajem imam previše kila, da se oblačim u grad isto kao i po kući i da, naprimjer, imam golemih problema sa samopouzdanjem jer su me zadirkivali u srednjoj. Kaže da je izašla sa mnom zbog toga kako pišem.

 Želi da upozna čovjeka iza tekstova i poezije, stvarnu osobu koja to piše. Stvarno? Kažem joj da to nije neko koga može upoznati. Blefiraš. Blefiram? Ne blefiram majke mi, meni da je ugodno javno pričati o svojim djelima, ne bih pravio anonimne stranice. Odmah bi se nafatao neke izdavačke kuće ili čega već, lupio svoje ime velikim slovima ispod svake pjesme i isprsio se na čitanju poezije.

 Ne razumijem, kaže. Nije važno. Hoću reći da je stvarna osoba iza svakog pjesnika ili pisca – neko sjeban. To svakako nije neko u koga se možeš zaljubiti. Tebi su privlačni simptomi a ne čovjek. Ili bar tvrdiš da su ti privlačni.

 Sad me već gleda čudnije nego kad smo tek sjeli. Počinje nazirati da baš nisam ono što je mislila da ću da budem.

 Vidi, kaže ona igrajući se s jednim pramenom kose. Danas muškarci razmišljaju znaš već čime. Daj samo da nešto povale i da imaju što bolje auto – i auto je tu, naravno, da pomogne u povaljivanju. Nisam još srela tipa koji razmišlja a stvarno sam umorna od ove prve grupe. Nemoj misliti da se hvalim ili da sam narcis što ću ovo reći ali je istina. Kad dobro izgledaš, prilaze ti samo isti likovi. Pametni momci se drže dalje od lijepih žena. Prije sam govorila da je to zato što ste kukavice, sad već mislim da je to zato što vam je mrsko truditi se da sačuvate takvu ženu čak i kad bi je imali.


-Ajmo kod mene u stan.

-Molim?

-Rekoh ajmo kod mene u stan. Pokažem ti moju kolekciju ploča, slušamo Vaughan-a i dam ti da pročitaš bilo šta od stvari koje sam pisao. Samo nemoj da mi tražiš da recitujem ili slična sranja, nisam od tog posla.

Sad već lomi prste. Vidi, postoji jedna prosta stvar koju trebaš znati o ženama. Nijedna ne želi da bude laka, ali ne želi da bude ni neosvojiva. Ova, međutim, ima nezgodnu dilemu. Izgleda i oblači se kao neko koga vodiš u krevet na prvom sastanku, a prodaje priču kako je umorna od glupih tipova koji bi samo da spavaju s njom. Međutim, sjedi s čovjekom koji je po svim insinuacijama romantičar i duša od čovjeka. Ne bi trebao biti neko kome je samo do seksa, bar moje riječi tako zvuče. A zovem je kod mene u stan. Čini se da će, šta god da uradi, ostaviti pogrešan utisak.

-Dakle?

-Dakle ne znam. Malo mi je glupo da idemo kod tebe, ne poznajemo se kako treba.

-Ne moraš objašnjavati, treba mi samo da ili ne.

-Može li da ti odgovorim na kraju večeri? Još uvijek nisam sigurna šta da mislim o tebi.

-Može, naravno.

Premotat ću dosadni dio priče. Dva sata kasnije, nas dvoje kod mene u stanu. Ona se zavalila na kauč, noga preko noge i lista neku moju staru svesku. Priče o Saši i Anji, priče o Iris i neke zbirke koje su bile po kojekakvim takmičenjima tu i tamo. Stare stvari, emotivne do zla Boga.

S druge strane sobe, muškarac u  bijeloj košulji – to jest ja, prebirem ploče iz malog regala krojenog namjenski za tu kolekciju. Nađem vinilku Vaughana iz osamdeset treće, Texas Flood. Spustim na stari gramofon kojeg sam našao na piku kod nekog dede iz Jablanice, namjestim iglu i zasvira pjesma „Lenny“.

Nema šanse da zna ovu muziku. Nema teoretske šanse. Rijetko pravim predrasude ali neko ko tako izgleda, sluša ove moderne stvari sa previše svjetla i basa.

Eh sad, stvari stoje ovako. Imaš djevojku koja izgleda za deset. Imaš muškarca koji se njoj dopada. I imaš dilemu: koliko daleko ići, kao žena koja ne želi da ostavi pogrešan dojam?

………………………………………………….

-Šta je bilo s Anjom?

-Anja ne postoji.

-Kako ne postoji?

-Pa tako, izmislio sam je. I nju i čitavu priču.

-Dakle ništa od toga nije iskreno?

-Iskreno je ali nije stvarno. Postoji razlika.

-Mislim da je bilo bolje da nisam dolazila.

-I ja to mislim.

-Šta ćemo onda?

-Šta god želiš. Ovaj stan ima izlazna vrata, a ima i spavaću sobu. Ima naravno i par stvari između ali mislim da ti nisi tip djevojke koju bi te stvari zanimale.

-Sviđa mi se pjesma.

-I meni je super.

-Hoćeš li mi napisati nešto?

-Teško.

-Zato što?

-Zato što nikad nikom nisam nešto napisao. Zato što time ovaj trenutak gubi posebnost.

-Baš naprotiv, time trenutak dobija posebnost.

-Dobija jedino patetiku. Prestajem biti interesantan jednom kad počnem igrati po tvojim pravilima.

-Ti Saša misliš da je ovo igra?

-Ni Saša ne postoji. I naravno da je ovo igra. Ideš ili ostaješ?

-Ostajem. Ali neću spavati s tobom.

-Onda nemoj ni ostajati.

-Molim?

-Kažem ne moraš ni ostajati.

-Opet se igraš sa mnom.

-Vidi, u jednom trenutku ćeš morati odlučiti koliko daleko si spremna da ideš. A jednom kad odlučiš, drži se toga bez obzira na to šta ti ja govorio. Dakle?

Šuti. Gleda me k'o da nisam normalan. Okej, more bit da sam pretjerao ali mi je i suviše interesantno gledati je kako se koprca između toga kakav utisak želi da ostavi i onog što na kraju večeri želi da dobije.

-Jel ti patiš za nekim?

-Svako na ovom svijetu pati za nekim.

-Za kim?

-Za sobom vjerovatno. Mislim da i ne postoji drugi tip patnje.

-Kako to misliš?

-Nikom ne fali neko drugi. Svakom fali on sam.

-Još uvijek te ne razumijem..

-Okej, da uprostim. Kad te neko ostavi, ne patiš za njim. Nedostaje ti osjećaj kojeg je budio u tebi – a ne on.

-Okej, onda da preformulišem pitanje. Jesi li ikad volio?

-Naravno.

-Voliš li i dalje?

-Prestani da kružiš, Anja ne postoji. Nijedna Anja nikad nije postojala. Ni moja, ni tvoja, ni bilo koja druga. To smo mi, projekcije naše usamljenosti, snova i očekivanja. To je sve što život nudi. Uzmi ili ostavi, nema posebnosti. Tu su samo tijela i noć. Ideš ili ostaješ?

 

Ostala je. Uvijek ostanu. Ne zato što su lake, zato što su usamljene. Zato što su iste kao ja. Zato što svaka žena i svaki čovjek na ovom svijetu želi samo jednu stvar – nekog ko će ih impresionirati. Ne radi se o seksu, ne radi se o ljubavi. Intriga je sve što nas pomjera.

Ujutro je nisam našao u krevetu. Nije bilo kliše ceduljice sa porukom, nije bilo nekog komada odjeće kojeg je ostavila za sobom. Ništa, kao da je nikad nije ni bilo.

Vaughan je odsvirao svoje, ploča je zaglavila. Želio sam čuti Riviera Paradise ali mi se nije ustajalo iz kreveta. Pogodnosti modernog vremena – youtube na mobitelu. Pustim pjesmu, zatvorim oči.

Da li je uvijek ovako hladno u aprilska jutra? Čudan je život. Sad kad bi me pitali da odaberem: ili provedi noć sa idealnom djevojkom, imajte najluđi seks ikad – ili se samo probudi kraj nje, bez ijednog jedinog dodira tokom noći, odabrao bih ovo drugo.

Surova su buđenja u pogužvanom krevetu, sam. Svi na kraju žele nekog u čijim će se rukama buditi. Sve drugo je potrošno, sve drugo traje tačno određen dio vremena. Jutra su vječna.

Vrtim prethodnu noć u glavi. Nekad oko dva sata, prije nego je čitavu priču pokvario naš prvi poljubac, zagrebali smo nešto veliko.

-Glumiš li?

-Misliš pisanje i to? Glumim, naravno.

-Dakle sve je ovo farsa samo da odvedeš žene u krevet?

-Šta ako ti kažem da jeste? Hoće li to srušiti tvoju malu kulu od karata koju si sagradila oko mene?

-Sad ti kružiš. Odgovori na pitanje.

-Farsa je sve ovo što vidiš pred sobom večeras. Ovo je moja uloga.

-Ovo je i moja uloga. Zašto misliš da si ti jedini koji umije da se skriva?

-Kad ljudi glume, obično glume nešto bolje od onog što jesu.

-Ti onda misliš da je ova uloga macho lika koji može bilo koju odvesti u krevet – bolje od onog što jesi? Ti glumiš muškarca koji može imati svaku, ja glumim ženu koja može imati svakog. U čemu se to nas dvoje uopšte razlikujemo?

-U tome što ti znaš šta je s druge strane moje uloge. Ja tvog glumca ne znam.

-Jedino tako ćeš mi napisati pjesmu.

 

Dobila je ono što je htjela. Pjesmu. Doduše, vjerovatno je nikad neće pročitati niti saznati da postoji ali sve nešto mislim – zna ona. 

Vaughan Rivieru privodu kraju a mene ponovo hvata san. U borbi sa ženama, nikad nećemo pobijediti. Igra je namještena.

Kad je žena kurva?

Jednom mi je jedan od mojih muževa rekao, sve su žene kurve, ti se ovih dana samo dobro kontroliraš. Čisto medicinski gledano, kad je žena kurva? 

Žena je kurva kad dobije prvu menstruaciju, dok je ne dobije, ona je samo buduća kurva? Nije istina, žena je kurva i kad viče, ne, ne, ne, dok joj tata uvaljuje velikoga pišonju u petogodišnju pipicu. Kurva je i u četrnaestoj kad iz kuće izađe u minici, tajicama, dekoltiranoj majici… Sama je kriva ako je netko dograbi u parku u pet popodne i siluje.

Žena je kurva kad kćeri od četrnaest godina ne kaže da su sve curice u minici, tajicama i dekoltiranoj majici kurve.

Žena je kurva kad uvečer sama uđe u bar, kad u dva popodne sama uđe u restoran, kad ujutro sama uđe u kafić. Da nije kurva, ne bi ulazila u muške prostore bez pratnje, njeno samo tijelo jasna je poruka, meni treba kurac.

Žena je kurva napaljuša kad odbije muškarca koji sjedne pokraj nje pa joj kaže, ja imam ono što tebi treba.

Žena je kurva kad ne da pičke ocu svoje najbolje prijateljice. Žena je kurva kad je za sise zgrabi djed njene najbolje prijateljice.

Žena je kurva kad ne želi raditi prekovremeno sa šefom u njegovoj kancelariji, ona na stolu, on među njenim nogama.

Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad ostavi muža zbog sebe same.

Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sijeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić, kad ne ostane na bolovanju zbog dječjih kozica, kad ne želi peglati sama nego za to unajmljuje kurvu.

Kad je bolesna, žena je bolesna kurva, kad je on bolestan, žena je kurva koja kuha prevruć čaj, preslabu kavu, odvratnu juhu, donosi mlako pivo, uvaljuje toplomjer, traži od njega da se okupa iako je bolestan.

Žena je kurva kad joj zbog raka odrežu sisu. Kurvetina je svaka žena bez sise koja traži lovu za silikonsku sisu.

Žena je kurva kad ne da rastavu bez frke, žena je kurva kad želi rastavu, žena je kurva kad dio svoje plaće potroši na torbicu, čizme i kaput iako već ima torbicu, čizme i kaput.

Žena je kurva kad ne nosi smeće, kad odbije brinuti se o njegovim roditeljima, kad pročita u njegovu mobitelu poruku koju mu je poslala kurva. Samo kurve prčkaju po tuđem mobitelu.

Žena je kurva kad poludi jer on diže kredite da bi se mogao kladiti, a ona to zadnja dozna.

Žena je kurva kad telefonom razgovara sa svojom majkom kurvom. Žena je kurva kad telefonom razgovara.

Žena je kurva kad se njemu ne diže. Žena je kurva kad želi biti sama, a ima njega i s njim djecu.

Žena je kurva kad na njegovom pogrebu glasno plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu tiho plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu ne plače, on je umro zato što mu je žena kurva.

Žena je kurva ako joj je mala plaća, samo kurvetine dobro zarađuju. Sve su pjevačice kurve, i glumice, i TV voditeljice, i novinarke, i političarke, i spisateljice. Da nisu kurve, ne bi se za njih znalo. Ako se žena bavi sportom, kurva je kad ne sruši svjetski rekord. Kad žena sruši svjetski rekord, kurva je željna slave i slikanja.

Žena je kurva kad je on ostavi zbog mlađe kurve, žena je kurva kad ostavljena nađe nekog mlađeg, kad nađe nekog starijeg, kad nađe nekog svojih godina, kad nikoga ne nađe.

Žena je kurva ako je liječnica, a htjela bi biti šefica odjela. Žena je kurva kad je novinarka, a htjela bi biti urednica.

Žena je kurva kad rodi žensko dijete koje je tek rođena kurva.

Žena je kurva kad je mama, a više ne želi biti mama. Žena je kurva kad nije mama i ne želi biti mama. Žena je kurva kad je mama pa opet hoće biti mama. Žena je kurva kad je mama a htjela bi otići u kino, kazalište, na kavu. Najveće kurve ne mogu roditi čak ni kurvu.

Žena je kurva ako na televiziji radije gleda film nego nogomet, žena je kurva kad govori dok Hrvatska na terenu gubi, žena je kurva kad se ne veseli, a mi smo dali gol, žena je kurva kad se smije, a mi nismo dali gol.

Žena je kurva kad mu ne kaže da mora popiti antibiotik, žena je kurva kad mu kaže da previše pije, da ona nije kurva, on ne bi pio.

Žena je kurva kad djeca u školi imaju jedinice i neopravdane satove, žena je kurva kad ne ode na roditeljski sastanak na koji ih je pozvala kurva. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve.

Žena je kurva ako pije pelinkovac s limunom i ledom, žena je kurva ako pije vino, pivo, viski, rakiju. Žena koja nikad ne pije alkohol kurva je koja se preserava.

Sve one iza kase u marketima lijene su kurve, tete u vrtiću lijene su kurve, one u bankama lijene su kurve, medicinske sestre lijeno vade krv iz žile, stara majka već mjesecima umire, nikako da umre, živimo u svijetu kojim vladaju lijene kurve.

Žena je kurva ako ne osjeti da je on umoran nakon posla, žena je kurva kad je umorna nakon posla, žena je kurva kad ne da pičke, prava je kurvetina kad je nudi. Žena je kurva kad ju muškarac uhvati za guzicu, u autobusu, vlaku, na poslu, u tramvaju, na plesu. Samo kurve svijetom hodaju noseći guzicu.

Žena je kurva kad je stara. Svaka je žena stara kurva kad navrši tridesetu. Uvijek treba naglasiti, sve su žene kurve.

Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva.

 Kad žena prestaje biti kurva?
 Kad umre?
Kad žena umre ne prestaje biti kurva.
Ona postaje mrtva kurva.

Vedrana Rudan

Kad’ sam bila mala pitali su me šta bi voljela biti u životu, dok su drugi odgovarali doktor, veterinar, vatrogasac, ja sam rekla da bih željela biti uspješna žena, bez muškarca. Zašto baš to? Mislim da sam već tad shvatila da od kad puzamo pune nam glave, ne uvijek direktno, ali eto kad kažu bacaš kao curica, udaraš kao curica, pa se čude i pljuju kada žena ostavi muža, pa te grde ako hoćeš da upišeš građevinsku, mašinsku ili sličnu školu, pa te stalno pitaju kada ćeš se udati, ljubav je samo za MUŠKARCA I ŽENU, pa očekuju da si urednija, više da učiš, da ne piješ, ne pušiš, to sve je za muškarce. Sramota je vidjeti pijanu djevojku a ponos je vidjeti muškarca kada popije pa ponešto i razbije. Muško-glava kuće. Pa idi u Crkvu vjeruj u Boga čiji je i sam naziv u muškom rodu, i gdje je opet muškarac prvi. Sramota je da ne znaš kuvati, prati, ispeglati veš, jer samo za to si rođena u životu. Pogledajte malo, na sitnicama učite žene da budu kao ostale, pravite red, stavljate etikete, usporavate nas, pravite glupače od nas. A vi cure budite sa curama, budite sa momcima, ako te fascinira bilo šta idi za tim, vidiš muškarac kada krene da šminka ili radi nokte bude “najbolji” u gradu, samo zato što je neobično i zato što je nešto novo, tako i ti budi jedinstvena, gledaj ono što ti se sviđa, obuci ono u čemu se osjećaš najljepše, našminkaj se, a i ne moraš, zapali cigaretu, ako tako osjećaš, napij se, vrišti, pa neka te i svi čuju,  ako ti tako osjećaš onda je u redu, kada ti dobace na ulici pokaži im prst, psi koji laju ne ujedaju, ne boj se ničega i nikoga posebno muškaraca, i nikada ali nikada ne daj da te sputavaju u tvom pravcu, idi svojim putem, gradi svoje snove, ne gledaj tuđe, gradi svoj život, onakav kakav si htjela baš onda kada si bila mala. Budi ponosna, budi ŽENA.
Ljubavi
obrisi suze, nocas rastacemo se uz pjesmu
nema smisla plakati za necim
sto imali nismo
zato sve nase tajne zelje baci niz reku
nek’ voda odnese sto vrijeme bi odnelo kisom
I ja cu se truditi da ne vidis da mi je tesko
smejacu se dok me ovo izgorelo srce kune
sto varam sebe i osecaje smatram greskom
sto cekam da odes da bih pijan mogao da umrem
Zagrli me jednom, reci bice sve u redu
reci najbedniju laz, daj mi nadu za trenutak
osvetli mi nocas put za izgubljenu srecu
ostavi mi miris tvoj da me greje sve do jutra
Tada napustices me draga, daces svoju ruku njemu
a ja poslednju casu jecajem cu da slomim
tada zaplakaces i ti, tada postace mi jasno
da ti u zivotu nisam rek'o da te volim
Ako ikada se sretnemo, ti samo se nasmesi
reci da smo bili greska, a ja znao sam da gresim
u jednoj sekundi, secanja ce glavom da prolete
jedna mladost, jedna ljubav, kad si bila samo dete
Ako ikada se sretnemo, ti samo se nasmesi
ako kapne suza ljubavi, ja necu da te tesim
tad okreni se, idi i ne osvrci se, jedina
mozda se nekad sretnemo u izgubljenim snovima
Oprostices mi nekad sto sam uzaludno voleo
i dotak'o ti srce tako nevino i cisto
svaku ljubav sto sam imao, tu vetar mi je odneo
ja opet sad bih ostao razocaran u zivot
A ti si mi bila lek koji ne leci vec ubija
ti bila si mi zvezda sto je sijala van vremena
a svaki tren bez tebe dug kao svetlosna godina
jedina imas srece kad si bila tako voljena
A ja suzama brojao sam padove i neuspene
bez reci gledao stare ljubavi kako ginu
i od pocetka ziveo samo pocetke
bez srecnog kraja, zivot nije k'o na filmu
I ako ikada se sretnemo u nekoj drugoj prici
ne pitaj me kako zivim jer vec odavno sam mrtav
pogledaj u nebo, mozda u zvezdama pise
zasto zivot nam je oduzeo jedinu ljubav
—  TC- ako ikada se sretnemo (@nevena605)

A šta da ti kažem? Da te volim? Ma to već znaš. I fališ mi, ali i to znaš.
Evo sad je 00:38 i ti spavaš, a ja pokušavam napisati nešto. I ne ide mi baš.
Ne volim kad zaspeš prije mene. To mi ostavi puno vremena. Kad imam vremena, ja razmišljam. A kad razmišljam, onda plačem.
Ispod suznih kapaka vidim slike. Slike naše kuće. Našeg vrta. Tebe kako me čekaš da dođem s posla. Vidim slike koje će zauvijek ostati samo slike u mojoj glavi, a nikada neće biti u nekom prašnom fotoalbumu kojeg bismo otvarali samo kad nam dođu gosti.
Voljela bih da mi priđeš i zagrliš me s leđa dok radim doručak nedjeljom ujutro. Voljela bih da se vozimo autom u nepoznato dok sunce zalazi. Voljela bih te pokrivati kad zaspeš i onda te ljubiti po vratu, lagano da se ne probudiš.
Voljela bih prestati sanjati život i početi živjeti san. S tobom.

PLESAČ S FERHADIJE


Najbrže sam trčao kad je stari javio da je burazera udario auto. Ni jaknu nisam uzeo, izjurio sam iz Seltika k'o mahnit i ne čekajući tramvaj, preticao prolaznike Ferhadijom. Kod Katedrale se iz ničeg stvorila curica od pet-šest godina i nije bilo drugog načina da izbjegnem sudar sem da je preskočim. Poletim preko nje, nekako se dočekam na noge ali u doskoku izgubim ravnotežu i zakucam se ravno u plesača s Ferhadije. On se smije, ja se izvinjavam. „Ajde“, kaže mi uz osmijeh dok ustaje čudno držeći ruku. „Čovjek tako žuri samo kad negdje gori.“ Nekako se pridignem, zagrlim čovjeka kojem sam upravo polomio vanzemaljski šešir i nastavim dalje trčati kao da ništa nije bilo.

Deset minuta pokušavam da uhvatim dah dok me medicinska sestra u Vojnoj smiruje, sada već ubijeđena da donosim vijesti o golemom sranju sa bar pet povrijeđenih. Utom stiže stari, pogubljeno gleda u moje krvave laktove i na sekund nije siguran kojeg od dvojice sinova je uopšte udario auto. 

Hvatam dah na stolici u čekaoni a on nikako da mi pusti ruku. Kao da se boji da će se i meni nešto desiti ako me na tren ispusti iz vida.

-Kako je debeli?

-Znam koliko  i ti, ne rekoše ništa preko telefona. Koji se vrag tebi desio?

-Ma trčao.

-E budalo moja. De vidi sa sestrom da ti to očiste, izgleda gadno na oko.

-Neka, kasnije.

Ubrzo izvode burazera – u kolicima. Noge se odsjekle i meni i starom, ne pomjeramo se iz stolica. Sestra ga pridrži za ruku i tek kad je ustao, sa naših leđa spadoše blokovi od tri tone i  krenusmo mu u sustret.

Slomljena ruka, čvoruga promjera dvadesetak centimetara i kontuzija bedrenog mišića od kuka do koljena. Za pješaka kojeg je pokupio automobil nasred ulice, izgledao je dobro. Javio se mami na telefon, rekao joj da je dobro i da stiže kući za sahatak ali ona je bila sigurna da je laže. Tek kad ga je vidjela na vratima i nešto kasnije do u detalj pregledala svaku povredu i pročitala nalaze, prestala je plakati.

Sutradan sam otišao da se izvinem Suvadu. Kupio sam mu nekakav kačket u Intersportu, na njega nalijepio antene i kralja tref, pa dodao neke detalje žutim sprejem. Napravio totalni haos, baš po njegovom ukusu. Kraj Katedrale sam ga našao sa gipsom na ruci.

Ponovo nasmijan, ni na jedan sekund me nije prekorio što sam napravio sranje i skrivio mu neugodan prelom kosti. Umjesto toga je saslušao moju priču i želio da sazna više o mom bratu i odnosu kojeg imam sa starim. Ne znam da li je to zato što smo mu zvučali kao sretna prodica u kojoj jedni drugima čuvamo leđa ili je samo nabacio kez ljubaznosti trudeći se da bude pristojan ali… njegov osmijeh je izgledao iskreno.

Tada nisam znao koliko težak život živi plesač s Ferhadije. Nisam slutio da spava u ostavi nekog čaršijskog internet kluba, niti sam znao da je odrastao bez roditelja radeći kojekakve fizičke poslove. Ta vijest me zatekla dugo nakon našeg sudara, pa sam proveo dobrih par dana trudeći se da shvatim kako ljudski osmijeh preživi tako surove životne uslove. Moj je, nekad mi se čini, krhak kao kula od karata.

Dugo ga već nisam vidio, dovoljno dugo da sam potpuno zaboravio na ovu priču – sve dok mi komšija ne spomenu kako mu je starijeg sina udario neki pijani vozač  na Socijalnom. Tada mi se vratila  slika plesača sa gipsom na ruci pa poželih saznati da li je dobro. Raspitivao sam se okolo ali niko ga nije viđao već neko vrijeme. 

Ko zna, možda opet naletim na njega negdje nasred ulice… ovaj put, nadam se, pod nešto s(p)retnijim okolnostima.  Ali ako se i ne sretnemo, samo je jedna stvar sigurna: gdje god da je, ako pleše - nasmijan je.

Budim te u tri ujutro
Samo da ti kažem koliko te volim
Jer tko zna
Hoće li biti vremena
I hoću li moći
To sve sutra da ti kažem

Budim te u tri ujutro
Da ti vidim oči pospane
Jer tko zna
Ako me sutra nestane
Pa onda da žalim
Što nisam poludio
Pa te u tri ujutro probudio
Da ti u očima ostavim
Sve svoje što imam

Samo da ti kažem
Mišu moj pospani
Kad poželiš nekome
Nešto lijepo reći
Ne čekaj sutra
Jer mnogi su tako zakasnili

I zato te budim
U neko doba gluho
Da ti šapnem na uho
Jer sutra i može biti
A i ne mora doći
I sve u trenu može proći

I zato te budim
U tri te ujutro grlim sjetno
I kažem
Molim te Bože
Daj da ovo moje malo
Klupko ljubavi bude sretno
Pa me ostavi da kraj nje
Što duže mogu hodati
I ako treba
Sve ću svoje prodati
Jer samo jedno od svega
Najviše želim
Da se iz tvojih očiju nikad ne iselim.

—  Željko Krznarić
Mladost je tu
Da praviš greške i učiš na njima,
Da poljubiš mnogo momaka i ne zapamtiš im ime,
Da ideš pijana ulicom i vrištiš: “Što mi ovo radi? Jebaću mu sve!” kad te dečko prevari,
Da igraš u klubu sa drugaricama kao da vas niko ne gleda,
Da poljubiš neku devojku,
Da eksiraš rakije i piješ nespojivo,
Da se posvađaš sa svima koje ne gotiviš,
Da umesto u školi vreme provodiš u obližnjem kafiću,
Da se sprijateljiš sa konobarima i taksistima,
Da ležiš sa dečkom na klupi i gledaš zvezde,
Da sa tim istim dečkom svakog vikenda dočekuješ svitanje,
Da se ušunjaš u kuću u sedam ujutru,
Da se napiješ toliko da ne znaš za sebe iako nije damski,
Da prevariš dečka čisto eto da vidiš kakav je osećaj,
Da budeš ona treća i rasturiš neku vezu,
Da upoznaš njegovu sadašnju devojku iako ona zna sve o tebi,
Da joj se smeškaš,
Da se posvađaš sa nekorektnim profesorom,
Da plačeš zbog ljubavi,
Da ostaviš nekog,
Da neko ostavi tebe,
Da se besciljno vozikaš sa drugaricama,
Da se grebeš za cigare,
Da se posvađaš sa drugaricama,
Da se udaljiš od prijatelja iz detinjstva,
Da vodiš pijane filozofske razgovore sa strancima,
Da budeš sa nekim njegovim drugom,
Da šaljete jedno drugom bezobrazne poruke,
Da se dopisujete do ranih jutarnjih sati,
Da šaljete jedno drugom najguplje stvari, jer nemate više o čemu da pričate, a ne želite da prestanete,
Da piješ mnogo kafe, prevrćeš šolje i gataš sa drugaricama,
Da daš pare nekoj babi da ti gleda u šolju,
Da ne užinaš jer čuvaš pare za izlaske,
Da te momci časte pićem,
Da budeš sa nekim starijim,
Da budeš sa nekim malo mlađim,
Da konačno smuvaš bar jednu simpatiju iz detinjstva,
Da eksperimentišeš sa šminkom,
Da izlaziš po splavovima,
Da znaš svaku pesmu,
Da kraj reke pevaš sa drugarima uz gitaru,
Da nekome kažeš šta bi mu sve radila,
Da bežiš od pravih i biraš pogrešne,
Da se dereš u kafani kad puste tvoju pesmu,
Da ideš na svaki koncert,

Mladost je tu da je se stidiš dok traje, a smeješ joj se kad prođe.

Odavno ne tražim nešto puno od života, a ne očekujem ni tako puno od ljudi.. Ali, molim te, ne dozvoli da završimo kao moji roditelji.
Ako ti se smučim nekada ili ako nikako ne prestajem da ti zvocam, čak i oko banalnih stvari, poput toga što si tanjir stavio na pogrešno mesto, molim te otiđi. Ako ikad poželiš da me više ne grliš, ne ljubiš, ne dodiruješ, ostavi me, molim te. Ako prestanemo da pričamo i krenemo da se deremo jedno na drugo, jer samo tako možemo da se čujemo ili dođemo do toga da jedno od nas krene da priča sam sa sobom, molim te, napusti me. Ako ti treba svakodnevni beg od mene, pa počneš samog sebe da ubijaš ili ukoliko više nemamo zajedničkih planova, a svoje odavno ne želiš ni da mi pomeneš, odšetaj molim te. Ako zaboraviš šta volim, kako da me nasmeješ, čemu se najviše radujem, molim te nestani. Ako prestaneš da se sećaš zvuka moga smeha, jer ga tako dugo nisi čuo ili ti iz sećanja nestane ukus mojih usana, jer se odavno nisu nalazile na tvojima, idi negde drugde, molim te.
Verujem da će me tvoj odlazak pakleno boleti, ali bolje je da odeš pre nego što postanemo gnevni jedno na drugo. Ne želim da te pogledam jednog dana i pitam se zašto sam izabrala da svoj život provodim kraj tebe, niti da mi prva i poslednja misao budu kako samo želim da odem odavde.. Zato, molim te, ako ikad prestaneš da me voliš, okreni se i ne vraćaj se više nikada.