ostatak

Volio bih da mi pripada sve tvoje prvo i da budem onaj sa kojim ćeš dijeliti stvari po prvi put u životu, ali još više od toga želim sve tvoje posljednje i da budem onaj s kim ćeš dijeliti ostatak života.
—  S. J. Abbo, Samo budi tu

Ako sa mnom ne možeš barem da zamisliš ostatak života, kako se budiš uz mene svaki dan, kako šetamo zajedno, gledamo filmove, čupamo kosu jedno drugome, svađamo se pa se mirimo… ako to ne možeš da zamisliš, otiđi odmah.
Nema smisla da nastavljamo nešto što za tebe nema sutra, nema budućnost, nego eto me tu danas da nisi sam.

- Misliš da svako na ovom svetu ima onu osobu koja mu je suđena?
- Da. Mislim da svako ima osobu koja je stvorena samo za njega, i koja mu po svemu odgovara. Samo je pitanje kada će se sresti i nastaviti zajedno ostatak života.
- A kako onda objašnjavaš to što su neki ljudi ceo život sami, ili pak sa pogrešnim ljudima?
- Ja to zamišljam ovako: dve osobe, koje su suđene jedna drugoj, koračaju putem, koji je nekada dug, a nekada kraći. Prva osoba samo korača, znajući da su sve druge osobe pogrešne, a samo je jedna ona prava. A druga, ona na tom putu sreće druge, pogrešnima daje svoje srce misleći da su oni ti pravi, suđeni. Ali, pošto se prva osoba nije zaustavljala i trošila na druge, došla je na vreme. Druga osoba je konačno došla na svoju stanicu, na suđeno mesto. Međutim, tu nema nikoga. Prva osoba je već odavno izgubila strpljenje, i razočarana, nastavila dalje. Zbog prevelikog bola i tuge, ona prihvata druge, samo kao utehu, i tako završi sa pogrešnom. A druga… Ona, shvatajući da je izgubila ono najvrednije i ono samo njeno, trošeći vreme na druge, odlučuje da ceo život ostane sama, da ne bi bila sa pogrešnima. I tako nastanu tužne priče o pogrešnim i izgubljenim ljubavima….
-

I nikoga nisam volio kao nju. Ona je bila posebna. Ne znam po čemu, ne znam da li se uopće isticala od drugih, ali kunem se, bila je posebna. Sa takvom ženom sve ima smisla. I mrak, i ćutanje, i držanje za ruke, i sramežljivi osmijeh kada nam se pogledi sretnu, i život, i smrt - sve. Imati nju, značilo je imati čitav svijet. Jedino sa njom sam uspio zamisliti našu starost. Uostalom, od toga čovjek ne može pobjeći. Kad-tad ćeš ostarjeti, dobiti bore, ruke će ti otkazati, noge otežati, a grudi se napuniti mukom i jadima. U tom trenutku ništa nije vrjednije od toga da imaš sa kim podijeliti ostatak sebe.

Zaista je umeo - da učini da zaboravim na ostatak sveta. Navika da se toliko usredsredim na njega da se sve ostalo oko mene utopi u maglovitu pozadinu bila je moja slaba tačka.
— 

S. K. Stivens - Zavedena

Posle večere vratili su se u krevet. Privukao ju je, zadovoljan time da je samo drži uza se. Kada mu je zaspala u naručju, posmatrao je kako spava. S vremena na vreme sklonio bi joj poneki pramen kosa s lica, oživljavajući u sećanju događaje te večeri, urezujući u pamćenje, shvatajući da je pronašao ženu s kojom želi da provede ostatak života.
—  Istinski vernik - Nikolas Sparks