osecam

Jos jednom.

Jos jedna pijana noc.
Jos jedan trenutak moje slabosti.
Jos jedan momenat u kom me svaka pesma podseti na tebe.
Jos jednom ne znam da se izborim sa svim tim, tako sitnim stvarima o tebi, koja cine moj svet.
Jos jednom se plasim iskrenosti.
Jos jednom se bojim svih tih osecanja.
Jos jednom, te plave oci me bole.
Jos jednom se bojim da cu priznati da volim.
Jos jednom drhtim sva.
Jos jednom osecam potrebu da te zagrlim.
Jos jednom zelim da te poljubim.
Jos jednom zelim da si ceo moj svet.
Jos jednom zelim da taj osecaj ne prestaje.

Ono sto ja vidim u njemu vi verovatno necete nikad. - rekla sam joj nakon sto me je upitala sta vidim u njemu. 
Vi u njemu vidite samo ono sto vam on dozvoljava da vidite,njegova unutrasnjost nije za svakoga. Pogotovo ne za osobe tako plitkih shvatanja.
Pokusala je nesto da mi odgovori ali jednostavno nije mogla protiv osecanja koja gajim prema njemu.
Nakon par minuta cutanja,resila sam da nastavim svoj ne tako simpatican ali bar realan govor. 
Vidis,na najlaksi nacin cu ti objasniti njegovu vrednost u mojim ocima.
Kad ga vidis,sta vidis? 
Zasto tako povrsno gledas?
Da,nosi trenerke,duboke patike,kosa mu je uvek zalizana i uvek je pod konac,pusi,i hoda kao neki manijak. 
Da,lici na delikventa,drugarice. Lici. 
Secas li se,drugarice,da sam bas od takvih bezala? 
Tih sto su mogli da budu stetni po moj zivot,po moj nacin shvatanja ove surove realnosti,
tih sto su svoju buducnost,sadasnjost i proslost videli u svakakvim rep pesmama koje,jednostavno,tada meni nisu imale smisla.
Bezala sam od onoga sto mi je kralo osmeh,okrenulo me za 360 stepeni,pomutilo um,i potpuno obezglavilo.
Bezala sam od njega,od onog momka koji moze da me nauci kako da disem. 
Samo za njega. 
Bezala sam a onda sam jednog dana samo shvatila da sam se prepustila.Znas?
Jednog dana sam vec shvatila kako me on ljubi,kako sam zapamtila svaki delic njegovog tela,kada sam upila svaki njegov pokret,kada sam zapamtila nacin na koji se smeje,kada sam shvatila da sam sve radila i da sam pravila budalu od sebe samo da bi se on nasmejao. Samo da bih videla taj osmeh zbog kog bih se ja nekada vracala kuci i neprestano cerila prolaznicima.
Da,lutko,lici na delikventa,ali uz tog istog sam naucila sta je ljubav,postovanje,razumevanje i poverenje izmedju dvoje zaljubljenih. 
Cuva me,brani me,voli me,postuje me. 
Ponekad se osecam kao da sam jedina osoba koju vidi. 
A to nisam mogla da znam dok ga nisam upoznala zar ne? 
To nisam mogla da znam dok nisam prestala da budem tako ogranicena,i da sudim na osnovu necijeg izgleda i stila oblacenja? 
Lutko,probudi se. 
Ispod sve te njegove mrznje i odbojnosti nalazi se najdivniji covek koji me vec duze vreme uverava da je sve  u onome sto je ispod povrsine.
Budi pametna molim te. 
Mislim da te tamo na uglu posmatra jedan decko sa slusalicama u usima,mindjusom na uhu,i kapuljacom na glavi. 
Sta ces uraditi? 
Hoces li me poslusati ili ces zauvek zuditi za onim sto se verovatno krije u tom decku koji te tako uzaludno posmatra? 
Pogledaj ga.
Mislim da te ceka.
U tom momentu,devojka mi se nacerila kroz suze, rekla ‘hvala ti!' 
a zatim otrcala decku koji je pokusavao da nadje nacin da joj se priblizi.
Devojke,sve je ispod povrsine. 
Sve je to zakopano duboko u njemu,a ako vi ne znate to da probudite,onda,ko zna? :)
—  ultravioletna
Ne pitaj

Ne pitaj me kako sam kada mi je casa pri dnu. Ne pitaj me sta se to desilo sa nama. Ne pitaj zasto nismo zajedno.
Jer necu znati da odgovorim.
Umesto reci, suze ce mi poteci.
Tad ne znam da sakrijem ono sto osecam. Tad ne znam da nabacim lazni smeh. Tad suze govore. A to neces razumeti.
A onda ces me pitati zasto placem.
A ja cu reci “onako”. A to “onako” zaboli me svaki put kad ga izgovorim.
Jer ne mogu sebe slagati, a ne mogu ti pricati o nama, jer bi me to slomilo na hiljadu delova.
Ne pitaj zasto se ne mirimo.
Jer ponosni smo mi, dva samoziva kretena, kojima je lakse da jedno drugo povrede, nego da ovo drugo shvati da ga volimo. Ne moze to niko razumeti, nekad cak ni mi ne razumemo. Ali se drzimo toga, da jedno drugo ne zelimo, a ne damo jedno drugom da se otkacimo.
Samo me ne pitaj o nama. Vec previse svega je u meni.
A neces razumeti ni tisinu, ni reci koje izgovorim.
Zato ne otvaraj temu o nama.
Ne, kad mi je casa pri dnu.

Dopusti mi da prevazidjem psihicke barijere sa tobom
Dozvoli mi da te ljubim
pa da te onda malo ignorisem
pa te onda opet ljubim jer ne mogu da izdrzim bez tvog dodira kad si pored mene ni na 2 sekunde
Dopusti mi da budem nevaljala
Pa da me kaznis zbog toga,iako ces biti nezan
Dozvoli mi da te posmatram i
da te gledam
u oci satima bez prestanka
jer se ne secam kada sam videla
lepse oci od tvojih
I ne secam se
Kada su necije oci budile toliku lavinu emocija
I toliku zelju za nekom osobom
Kao sto ti budis u meni
Dozvoli mi da ti prebacujem
Za neke stvari koje ne radis
Ili koje me nerviraju
Pa se onda malo nerviraj
Ali me opet maltretiraj i ljubi i grli
Jer ja bez tebe
Ne mogu
I ja bez tebe
Nisam ja
Da li mozes da zamislis
Na primer
U Japanu
Hiljadu svetiljka na jednom mestu
A u sredini bas
Ta jedna
Koja ne radi,koja je ugasena
Zasto?
Zato sto je nije ukljucio onaj koji treba
A tako se i ja osecam kada ti nisi tu
Kada nisi pored mene
Kada nisi uz mene
Kada mi ne pises i kada se ljutis
Pa sedim sama
I bezim od ljudi
I svi me nerviraju
I samo nabijem slusalice u usi u masi stotinu ljudi koje vidjam svakog dana
i razmisljam o tebi
I govorim sebi
Ne
Nisam se toliko vezala za jedno bice slozenih razmisljanja i tvrdoglavog uma
I ne
Nisam ti se potpuno predala
A jesam
I ne znam kako bih
Sutra mogla bez tvog osmeha
Bez tvog pogleda
Bez tvog glupog hoda koji prepoznam i kada si kilometrima udaljen od mene
Bez tvog mangupskog stava
Kako bih bez svog viteza?
I onda shvatim da je vec kasno
I da se iz srca ne moze izbaciti
ono sto je u njemu zapecaceno..
A u mom
Trenutno
Zivis samo ti.
18. maj i ljubavi za tebe.

On, ciji su zagrljaji najtopliji
On, cije zagrljaje jedino iscekujem
On, na cije zagrljaje cvetam iznutra
On, cije oci zaista vidim
On, cije srce kuca u ritmu osmeha
On, ciji osmesi greju dusu
On, cije ruke zaista osecam
On, cije postojanje i dalje ne razumem
On, koji je tako malo tu, a prisutan je
On, koga volim sve vise
On, cije ljubavi nisam svesna
On, koji tera moju dusu na ples
On, koji dodirom ispravlja sve
On, moja prava ljubav.

Rani septembar u Beogradu mirise na snove i slobodu i osmeh. Mirise na onaj trenutak pre sna kad pod jastuk gurnes svaku brigu i setis se koliko je svet jedno idiotski divno mesto. Ne brojim korake, ne citam nazive ulica, samo lutam i zaboravljam na to gde je odavno trebalo da budem. Podizem pogled sa starih, iznosenih patika i ona je bila tu. Znate kad kazu da je svet stao u trenutku kad su ugledali nekoga? Ne.. Na sekundu, imao sam osecaj kao da sam osetio istinsku brzinu kojom se svet okrece i juri, bez mene. Ja sam ostao na istom mestu. Sedela je na stanici, nasmesena, u kosulji koja je dosezala do kolena, sa knjigom u krilu. Pozeleo sam da se iza ugla pojavi neko i poljubi je, odvuce je daleko od mene, zeleo sam da ovu nejasnu zbrku misli neko pretvori u samo jos jedan trenutak, samo jos jednu lepu devojku na ulici, samo jos jedno “sta ako?”. Pozeleo sam da ima nekog da joj pozeli laku noc, nekog da je beskrajno mnogo gnjavi, nekog da je ljuti i posle je natera da zaboravi na sve. Pozeleo sam da postoji nesto, bilo sta da me spreci da otvorim svoja velika usta i izgovorim nesto preterano glupo.
“Izvini, je l’ ti treba nesto?”
Glupa, velika usta i glupi svet koji je prestao da se pomera i ja koji vec minutima stojim i gledam ka njoj i cutim.
“Ovaj… Ne?”
“Dooobro… Okej.”
I onda se nasmejala. I boze moj, bio je to mozda najlepsi nesavrseni osmeh koji sam video. I presirok i kriv i pomalo uplasen.. I ja koji i dalje stojim i cutim. Ja i taj osmeh. Seo sam pored nje. Definitivno ne treba da se smesi strancima.
“Je l’ smem da pitam za ime?”
“Imena su tako glupa i bespotrebna. Kakve veze ima kako se zovem? Uvek ista prica.. Ime, adresa, broj telefona. Pitaj me nesto da mi odvuces paznju sa ove knjige, pitaj me nesto toliko cudno da se uplasim toga zasto me stranac pita skroz sulude stvari.”
Ova devojka je potpuno, preslatko luda.
“Na sta mirise Beograd u ranom septembru?”
Par sekundi je zamisljeno cutala, kao da se trudi da smisli savrseni opis za nesto sto, u sustini, zapravo i ne postoji.
“Na slomljena srca koja opet vole, na novu sansu, na strance koji mile po Dorcolu. Mirise na povratke i nepoznatno, ali onu vrstu nepoznatog koja mami, koja te tera da cinis izuzetno glupe stvari..”
Ako ne bude prestala da brblja stvari bez smisla, poljubicu je tu i odmah, bez pitanja, bez razm..
“Na sta tebi mirise?”
“Mirise na… Ne znam. Menja se svaki dan.”
Pazljivo je posmatrala svaki moj pokret, razmatrajuci reci koje su izlazile isuvise lako. Suzenih ociju, gledala me je kao da pokusava da nadje neko dublje znacenje iza mog odgovora. Sasvim slucajno, spustio sam pogled ka njenim usnama i u trenutku zaboravio da ne znam ko je, da ne znam zasto pricam sa njom, da ne znam cak ni gde sam trenutno. Frknula je.
“Uopste nisi mastovit. I pritom, iako uzivam u poetskim razgovorima o mirisu ovog grada, red je da se predstavim. Una, drago mi je.”
“Pa, zar su imena bitna?”
“Ne, ali ko zna, mozda je tvoje ime presudno. Mozda imam neku tajnu fobiju, mozda ne zelim da se ikada obratim nekim sa tim imenom. Mozda mi je neko sa tvojim imenom slomio srce, mozda je to ime mog tate, sto bi bilo zaista bizarno.. I presudno.”
Nisam mogao da sakrijem smeh i zacudjen pogled.
“Dobro, Una.. Mnogo si razmisljala o tome. I, kako se zove decko koji ti je slomio srce?”
“Koji tacno? Ja sam ti beskrajni romantik. Bolesni romantik. Nikad mi nije dosta ni ljubavi, ni slomljenih srca.”
Precutao sam da sam ja uglavnom taj koji ih lomi. Precutao sam da neka devojka opet place sama i ceka poruku ili izvinjenje koje nece doci. Precutao sam da je bolje za nju da krenem i ostao sam tu da sedim, zalepljen za stanicu, nadajuci se nece uskoro naici njen bus, nadajuci se da necu morati da se pretvaram da idem u istom pravcu kao i ona.
“I, sto cutis ti toliko? Samo pitas, slusas i onda razmislj…”
“Mozda je bolje da odem?”
Ucutala je. Samo je cutala i posmatrala me kao da me poznaje dovoljno dobro da prokljuvi da li zaista zelim to ili ne.
“Slusaj, i ti i ja znamo da ne zelis. Zelis da sedis sa mnom i pricas o svemiru i zvezdama i da me pitas sta mislim da se nalazi posle smrti. Zelis da me slusas, da slazes sebe da se osecas kao da me poznajes citav zivot. I najvise od svega? Zelis da me poljubis, i konacno iz glave izbacis sve te glupe ideje da bih bas ja, od svih, mogla da te nateram da ostanes i zavolis.”
“Ti, cini mi se, ovo radis svako vece. Pricas sa strancima, trudis se da im citas misli, pravis se kao da poznajes one delove njih koji i sami ne znaju.”
“Mozda. A mozda sam upoznala isuvise mnogo muskaraca kao sto si ti. Svi su oni oboreni s nogu, ludo zaljubljeni, opsednuti. I onda otkriju neke delove mene koji se ne uklapaju u savrsenu pricu koju su smislili u svojoj glavi. Previse volim knjige, mnogo pusim, smejem se toliko glasno da privucem paznju svih oko sebe, cesto sam tuzna bez razloga, volim da budem sama.. Ili vec nesto. I onda ona zaludjenost preraste u nesto ruzno i bolno i zaborave svaki razlog zbog koga su i zeleli sve to. I onda je tu neka nova Una.”
Sve ovo govorila je sa hrabrim osmehom na licu, glumeci da je ne dotice, kao da se pomirila sa svim tim.
“I, sta ako ja bas zelim da upoznam tu Unu o kojoj pricas i sve te delove nje od koje drugi beze? Sta ako ja bas volim mane? Sta ako sam ja ceo zivot proveo sa drugim Unama? Sve su one bile… Divne. I, bez lazne skromnosti, sve su me volele. I sve su se smejale vrlo smerno, govorile su prave stvari, vodile beskrajne rasprave sa mnom o knjizevnosti i muzici, sve su bile naizgled.. Savrsene. I ja sam provodio dane razmisljajuci zasto ne osecam nista, zasto izbegavam one dve reci koje su one tako lako govorile. I, znas sta? Sve su bile dosadne. Nije bilo bas nijedne stvari koja me je izludjivala, nije bilo nikakvih razgovora koja su me terala da se zamislim, nije bilo spontanosti, suludih avantura, poroka, nije bilo nikakve..”
“A ja to imam?”
Bilo je glupo odgovoriti bilo sta. Poznavali smo se vrlo kratko, nisam se ni predstavio, nisam znao njenu omiljenu boju, nisam znao sta voli, niti da li mozda voli nekog. Ali, postojalo je neko obecanje ove noci i to jedno pitanje koje nisam mogao da izbacim iz glave.
“Pa, sto mi ne dozvolis da saznam?”

Kazu da sad trebam da uzivam, da je ovo kraj, da sam maturant i da su ova desavanja pred kraj najdraza, i najvise se pamte. A ja, osecam se praznije nego ikada. Ne znam kako ce biti na tim zurkama , ali ja ih i ne dozivljavam, samo radim ono sto se od mene ocekuje i to je to, nemam osecaj. Ama bas nikakav.
Poslednje zbogom

Proslo je vise od dve godine kako sam ga poslednji put videla, do ova dva meseca. Sada shvatam koliko je svet mali kada ti to nije potrebno, a za svo to vreme sam zelela da ga vidim. Sada kada je to nepotrebno na njega naletim kada se najmanje nadam.

Volela bih da smo ostali prijatelji, da se cujemo ponekada. Da mozda i ponekada popricamo, jer to je ono sto mi najvise nedostaje kod njega. Dugi razgovori i neprestano dopisivanje, nesto sto nikada necu zaboraviti. Prvi poljubac i verovatno prva ljubav koju nikada necu zaboraviti, kao ni to kako smo na jako glup nacin zavrsili.

Proslo me je sve, mozda je bilo potrebno vreme, ali sam sigurna da nista vise ne osecam prema njemu. Ne znam da li je on mene ikada zaista i voleo, to verovatno nikada necu ni znati. Verovatno nikada necu ni saznati da li je na mene pomislio i jednom, da li je nesto pomislio i danas kada sam prolazila.

Ubija me najvise njegovo misljenje, ono mi ipak posle svega i znaci. Mozda on ne, mozda ja njemu ne. Ali misljenje o tome kakva sam osoba, za to bih ubila da saznam. Mozda nikada necu priznati nikome, ali nedostaje mi. Ne na onaj nacin, ali nedostaje mi nejgovo prisustvo u mom zivotu, mada navikla sam bez njega. Smesno je samo sto je poceo opet da se pojavljuje bas kada se najmanje nadam.

Ne znam da li prevrne ocima kada me vidi ili mozda pomisli nesto ruzno, nesto sto bi me povredilo. Ali znam da ga nikada necu zaboravti, nikada necu zaboraviti dobisivanja, vidjanja i razgovore koje smo krisom vodili da nas niko ne cuje.

Volela bih kada bih imala priliku da mu jos jednom kazem poslenje zbogom i srcno i pozelela bih mu sve najlepse, ono sto i sebi zelim. Znam da zasluzuj sve najbolje i znam da on nikada nece zaista nestati.

Ipak je to prva ljubav, kao sto i svi kazu da se ona nikada ne zaboravlja
.

kako ja vidim tebe

Neverovatno je kako svaku enigmu mog uma razresis jednim pogledom
kako sve moje probleme,gubitke,poraze
odneses jednim dodirom
kako svojim osmehom probudis ono najlepse u meni
ne bih to nazvala leptiricima
cekaj,objasnicu ti
sta mi cinis svojom pojavom
i sta si meni ti
ja volim vasionu,znas? 
a kad sam sa tobom, osecam celo plavetnilo pod svojim nogama
i gomilu sarenolikih zvezdica i po koju zvezdu padalicu u svom stomaku

Satkanu nit prozetu osecanjima koja se
javljaju u meni svaki put
kada se nasmejes
je nemoguce drugacije opisati..
Jednostavno je
ti si ono moje,ono najlepse od mene,
ono sto mi daje snagu da izdrzim
i sto me digne kada padam!

Ti si dragulj u moru istih plemenitih kamencica
tako divno sjajis
I tako divno pokazujes put onima koji su
osecaj za prostor i vreme odavno izgubili i
vidim te
i tako si divan
i tako prelepo sijas
i tako se prelepo smesis
i tako si
pa na svu srecu, da sam te takvog pronasla
tako si znas,
tako moj.

-ultravioletna
Rodjendan

I eto danas je taj dan, moj rodjendan. Isti datum svake godine. Tad svi dobiju poruku u ponoc od onih kojima znaci. A ko je meni poslao poruku?-niko
Nista se nije promenilo u odnosu na proslu godinu.
Dodato je samo par razocarenja, puno suza i boli, i srusenih snova.Osecam da ce svake godine biti tako. Ne trazim ja mnogo, samo da boli manje, da imam osobe na koje mogu da racunam. Ali puno je i to … Pa hajd neka mi je srecan rodjendan
@nevena605

Kad me pitaju za tebe, obuzima me zbunjenost
Ne znam sta bih rekla drugima o tebi i meni
Da li smo mi par?
Ne
Da li se vidjamo?
Ne
Da li smo prijatelji?
Ne
Nismo vise ni prijatelji, vec samo tako lazemo jedno drugo, da se ne bi izgubili, cuvamo se za neka bolja vremena..
Jesmo li zaljubljeni?
Jesmo li?
Ne znam..
Znam samo da imam jaku potrebu da provodim vreme sa tobom
I da me grlis
Golicas dok mi ne krenu suze
Mucis
Zadirkujes, pa se izvinjavas
Jer znas da se lako ljutim
Da svoje prste isprepletes sa mojima
Iako nismo zajedno
Iako nismo par
Iako nismo vise ni prijatelji
Jer prijatelji se ne ljube, niti se tako ponasaju jedno prema drugom
I znam da postoji zelja
Ali meni to ne znaci nista
Postoji li i ljubav?
Osecas li je?
Jos bolje pitanje, da li je ja osecam?
A tako mi trebas sad
I to, nesto nase, sto ni mi sami ne razumemo, a kamoli drugi
Dodji
I ostani
Vazi?
Upoznala sam coveka

Upoznala sam coveka,
naizgled
na osobu koja ne moze da me trpi,
koja ne moze da se nosi sa mojim ponosom 
i inatom 
Upoznala sam coveka,
koji mi nije izgledao 
kao zaljubljeni covek prvi put kada smo se poljubili
koji mi nije izgledao 
kao srecan covek sto sam 
samo njegova
Ali nakon nekog vremena 
Upoznala sam coveka
koji me gleda 
kao sto se gleda mesecina 
u 2 nocu 
koji me cuva 
koji me grli najjace
koji moju srecu stavlja ispred svoje 
i naizgled,ponovo 
upoznala sam coveka koji je zaljubljen. 
coveka kome sam se predala kao sto se predajem umetnosti 
dusom i telom. 
upoznala sam eto,coveka 
s’ kojim se osecam kao da letim 
s’ kojim se osecam da mogu protiv celog sveta! 
Samo on i ja protiv svih 
I eto,konacno 
upoznala sam coveka
koji je isti covek sa pocetka price
taj hladan i tesko razumljiv covek 
uma poput enigme 
je sada moj 
najveci inadzija 
a opet 
tu je i trpi me 
upoznala sam coveka….

i nijednog drugog ne zelim da upoznam. 

-ultravioletna

Uglavnom je to tako. Zbog tebe mogu da budem i najtuznija, a ujedno i najponosnija. Zavisi koliko si me povredio. Vidis, drugar ovaj put si preterao.
Presao si i nadmasio samog sebe. U stvari, ja mislim da jesi. Nikada nisam ni znala ko si u stvari. Tek sada su se karte otvorile.
Ti stojis i smejes se, ja stojim i placem.
Pun si ponosa.
Pun si sebe.
Takav si oduvek i bio. Nenadmasno zlo.
To sam znala, ali nisam zelela sebi da priznam.
Sada vidis, zelim. Zelim da te zaboravim i da mi budes zanimljiv jednako kao i reklama za omeksivac. Zelim da umem da te volim kao sto umem i da kuvam. Zelim da mislim na tebe jednako..ne zelim da mislim.I znas, osecam da me jos uvek ne prolazi.
Tu je.
Kida me.
Lomi me.
Ali proci ce. To zlo ce proci.Ta zelja za tobom ce nestati kao i sve ono sto me veze za tebe.
Smejacu se i ja tebi.
Prvo tiho.
Onda glasnije.
 Najglasnije.
Pitas me kako cu uspeti? Rekao si da ne mogu?
Uspecu. Verujem. Zelim.
Pre sam se nadala, ali nisam zelela. Sada zelim vise nego ikada. I znaj, s’ tobom sam se smejala, zbog tebe sam plakala. Mozda cu ponovo nekad zaplakati, ali se s tobom vise necu smejati.. sigurno.
Sada idem.
Idem da nadjem nekog ko me vise zasluzuje od tebe, idem da nadjem nekog zbog koga cu i gledati reklame za omeksivac, poceti da kuvam..
Ako me razumes? Jednostavno, idem.

Sedeo je preko puta mene. Nisam zelela da ga pogledam. Samo na trenutak sam videla te plave oci. Sve je pocelo ponovo. Onaj glupavi osecaj u stomaku, secanja su se vratila. U trenutku kad sam dosla sebi, od prvobitnog soka, okrenula sam glavu na drugu stranu.
Dodjavola ovo mi nije trebalo. Sigurno je primetio to. Tresla sam se kao da je u prostoriji bilo minus stepeni, a onda bi me oblio hladan znoj.
Pokusavala sam da zanemarim cinjenicu da mi drugarica vec par minuta nesto govori, trebalo mi je vremena da se vratim u normalno stanje.
Bol koji sam osecala od udaraca po ruci vec nisam mogla da zanemarim. Vec duze vreme me je udarala kako bih se okrenula i cula sta mi govori.
-Sta je?- upitah sasvim uznemireno.
-Gleda te- ponovo se vratio osecaj koji je samo na trenutak nestao.
-Sto bi to trebalo mene da zanima?- pokusala sam da odgovorim sto smirenije.
Nasmejala se, znala je kako se osecam.
-Idem na svez vazduh, ovde me prisustvo nekih ljudi pomalo gusi.- Odgovorih.
Ne cekajuci njen odgovor pozurila sam prema vratima i izasla van.
Sedela sam na stepenistu i pokusavala da shvatim sta mi se desilo. Zasto posle toliko vremena opet osecam isto prema njemu, zar ga nisam prebolela?
—  Blesava-devojka ( ,,Kazu ljubav")