onome

Gledam te danas, ideš ulicom, blejiš u telefon i smiješ se. Odavno nisam vidio nekoga da je tako sretan. Zapravo, odavno nisam vidio tebe da si tako sretna. A ti, ni da podigneš pogled, ideš svojim tempom, putuješ svojim svijetom nekuda. Sretna. Pomislih na trenutak da si luda. Ko se još uvijek tako djetinjasto smiješka? Kome? A onda vidjeh, kako ga u masi ljudi pratiš, pogledom. I kako se smiješkaš, njemu. Istog trenutka sam shvatio da nisi luda, nego zaljubljena. Dugo sam stajao sa strane i divio se čovjeku koji je uspio da ukrade tvoje srce. Zaista, divan lopov, pomislih. Zaista divio sam se njemu, onome, ko je uspio da vrati osmijeh na tvoje lice. Učinilo mi se, da je to bio najljepši osmijeh koji si do sada imala. Možda zaista i jeste. Ne znam. Jer ne pamtim kada sam te vidio toliko sretnu. Želio sam da ga zamolim da te čuva. Čvrsto. Da ne odustaje od tebe, čak i onda kada odustaneš sama, od sebe. Znao sam, da ćeš ti njega čuvati čvršće. Znao sam da nećeš odustati, od njega. Pogledao sam ga bolje, i vidio sam kako broji tvoje korake koji su se polahko gubili na dnu ulice. Znao sam da zna, sve ono što sam želio da mu kažem. Dovraga, taj čovjek te volio više od mene.  Zagrizao sam usnu, pogledao u nebo, i poželio da vrijeme stane na trenutak, zbog vas.

Njegova snaga nije u mišićima već u načinu na koji te čuva za ruku, u tome kako trpi dok galamiš na njega, u ponašanju prema tebi kad ga povrijediš, u razgovoru tokom tvojih loših dana, onome dok je tu i kad ne očekuješ da bude i u svakom poljubcu za laku noć i dobro jutro.
—  A. D. ( Stihovi Za Nju )
Odrasle osobe vole brojeve. Kad im govorite o nekom novom prijatelju, one vas nikad ne pitaju o onom što je bitno.
Nikad vam ne kažu: “Kakva je boja njegovog glasa? Koje igre najviše voli? Da li ima zbirku leptira?”
One vas pitaju: “Koliko mu je godina? Koliko ima braće? Koliko je težak? Koliko mu zarađuje otac?”
Ako kažete odraslim osobama:
“Video sam jednu lepu kuću od ružičaste opeke , s muškatlama u prozorima i golubovima na krovu…” - one nisu kadre da zamisle to zdanje.
Treba im reći: “Video sam kuću od sto hiljada franaka.”
Tada uzvikuju: “Kako je to lepo!”
—  Mali Princ, Antoan de Sent Egziperi