odbij

Czemu nie warto wpierdalać słodyczy:
  • <p> <b></b> - idzie na to mnóstwo hajsu który z powodzeniem może być przeznaczony na kosmetyki tudzież muzykę i książki<p/><b></b> - jedzenie tego wcale nie odżywia (również mózgu!) Więc stajesz się jeszcze głupsza, brawo<p/><b></b> - cukrzyca, nadciśnienie, sfiksowana leptyna, otyłość... wymieniać dalej?<p/><b></b> - cóż, warto by było jeszcze wcisnąć się w jakieś spodnie czy kiecke<p/><b></b> - a jak komuś kiedyś odbije, będzie chciał Cie podnieść, potrzymać na kolanach czy okaże się że zajmujesz np. najwięcej miejsca w aucie? (Niż jakikolwiek facet)<p/><b></b> - dasz sobie dotykać tego wiotkiego tłuszczu?<p/><b></b> - cellulit<p/><b></b> - (to już lepiej pić alkohol, może z tego chociaż bedą jakies profity)<p/><b></b> - są uzależniajace<p/><b></b> - chwilą w ustach, wieczność w biodrach<p/><b></b> - co jesz w samotności to nosisz publicznie<p/><b></b> - to sama chemia<p/><b></b> - w większości znasz smak tego gówna, to nawet nie jest żaden pierwszy raz czy coś<p/><b></b> - 100g cukru na 70g produktu? Tak to możliwe<p/><b></b> - chcesz tego wpierdalac jeszcze więcej jak już zaczniesz<p/><b></b> - nikt Cię nie będzie chciał<p/><b></b> - grunge style<p/><b></b> - *dat ass*<p/><b></b> - czujesz się i wyglądasz jak gówno<p/><b></b> - to wszystko zalega w organizmie<p/><b></b> - metabolizm ginie<p/><b></b> - boli brzuch, krzyczy że już dość<p/><b></b> - więcej myśli depresyjnych<p/><b></b> - żółte zeby z kamieniem<p/><b></b> - nieświezy oddech<p/><b></b> - smakujesz jak gowno, if you know what I mean. And you know.<p/><b></b> - Trzęsace się nogi i brzuch przy każdym kroku<p/><b></b> - otarte dzinsy po wewnętrznej stronie ud (na dodatek musisz częsciej kupowac spodnie, w które i tak się nie mieścisz, najs)<p/><b></b> - okropna w konsystencji dupa<p/><b></b> - żeby się tak nie wstydzić będąc nago + np w szatniach<p/><b></b> - jesteś głodna bo nie dostarczamy niczego dobrego więc wpierdalasz następne 500kcal bez żadnej wartości odżywczej. Oby tak dalej<p/><b></b> - jak masz być chłodną, niedostępną suką to dobrze by bylo jakoś się prezentować<p/><b></b> - a myślałaś sobie kiedyś jak to musi obrzydliwie wyglądać jak się onanizujesz?!<p/><b></b> - żeby być z siebie dumna<p/><b></b> - bo nie musisz. To Ty masz kontrolę nad jedzeniem. nie odwrotnie<p/></p>
LUNA

Zvoni telefon jutros oko osam. Pozivaoc nema pojma da sam sinoć popio previše Ohare i da će samo da mi napravi zemljotres u glavi. Nastavlja da zvoni. Prevrnem se, napipam skalameriju i nekako naciljam zelenu slušalicu.

-Mmda?

Tišina, uz neko šuštanje u pozadini. Možda su smetnje u vezi, ili je neko pogriješio.

-‘alo, jel me čujete?

Opet ništa. E jebeš ga kosmose, naručiš mi pogrešan broj u mamurnu subotu, a kad alarm treba da me budi na posao - onda kasniš. Pamtim ti ovo.

Gurnem telefon pod jastuk i mrtav ozbiljan se zakunem da ću ga baciti u wc šolju ako opet zazvoni. Bih da zaspim al’ ne ide. Pošto sam radoznao k'o baba na prozoru solitera preko puta, ne izdržim ni tri minute. Uzmem telefon, nađem broj pozivaoca. Nepoznat.

Nazovem, stavim telefon između uha i jastuka i razmišljam kako neko s druge strane linije zuri u telefon razmišljajući da li da se javi. Ništa, uzalud zvoni. Telekom me izbaci nakon tridesetak sekundi a ja zadrijemem ležeći tako na telefonu i jastuku istovremeno. Zaspim.

Probudim se sahatak kasnije sa utisnutim telefonom u obrazu. Lice utrnulo, glava za dva broja veća. Ova subota sve više liči na međunarodni dan zajebavanja Saše… Umijem se, skrham sebi neku instant Jakobs kafu, ili kako se već zove, pošto mi mrsko provesti čitavu proceduru bosanske kafe. Mati da me vidi, bila bi ponosna.

Otvorim prozor i skeniram grad. Sve je tamo gdje sam ga i ostavio. Sunce se počelo izvlačiti iza Trebevića, komšijin Ford i dalje izlupan od onda kad ga je žena uhvatila s ljubavnicom pa poslala neke tipove da ga demoliraju a dole u parku djevojka iz susjedne zgrade.

Samo je subotom tu. Negdje oko devet sjedne na uvijek istu ljuljašku i nervira me jer je ne koristi za ono za šta je namijenjena. Samo sjedi tu i čita nekakvu debelu knjigu. Mora da je Tolstoj ili neki drugi Rus, samo oni mogu biti toliko temeljiti. Uglavnom, provede tu sahatak bez da se i jednom zaljulja i to me kopka. Kako to da u njoj nema one dječije želje da poleti? Ako se kad na ljuljaški pored nje neko pridruži, ona bez riječi ustane i pređe na neku klupu na kojoj može biti sama. Ima nešto čudno u njoj, intrigira me. Naravno, ne dovoljno da jednu subotu siđem dole i razgovaram s njom. Nema šanse.

Helem, gledam je s prozora dok srčem bućkuriš od Jakobsa kad telefon opet zazvoni. Isti broj.

-Dobro jutro, izvolite?

Ja kao formalan, za razliku od prošlog javljanja. Ni to, međutim, nije pomoglo. Opet tišina.

-Opet ništa? Pretpostavljam da je ovo neka šala, pošto je ovo drugi poziv bez riječi od jutros. Ovako ćemo. Ja ću te staviti na zvučnik i ostaviti vezu otvorenom dok pijem kafu. Nek’ ti ide račun ako ti se već s nekim šuti. Naravno, ako poželiš progovoriti, ja sam tu. Zvuči fer?

Tišina s druge strane mi daje potvrdan odgovor. Upalim opciju zvučnika na mobitelu, spustim ga na klupicu kraj prozora i stojim tu, tako. Uz zvuke šuštanja s druge strane linije posmatram djevojku u parku. Kako bi se osjećala da zna da neko s petog sprata upravo sada prati svaki njen pokret? Ne vjerujem da bi joj bilo drago.

Predaleko je da bih joj mogao razaznati crte lica. Sve što mogu vidjeti je plava kosa, farmerke i nekakva siva dukserica. Bar mislim da je to to. Vid mi je svakako loš na daljinu, pogotovo u mamurna jutra.

Prođe dvadeset minuta. Jedino što se promijenilo je količina kafe u mojoj šolji. Popio sve. Djevojka na ljuljaški prelistala par stranica, sunce malo više nego što je bilo kad sam tek otvorio prozor i dosta novih ljudi u parku. Kako su počele dolaziti porodice s djecom i psima, tako je i ona ustala i krenula prema svojoj zgradi. Koračajući tako, podigla je pogled prema meni i nešto je zasjalo.

Mislim da se nasmijala. Da li se nasmijala? Mislim da jeste. Sigurno sam vidio nekakav odsjaj, ali to je moglo biti bilo šta – naprimjer sunce koje se odbije od privjesak koji nosi oko vrata, ili svjetlost od nekog prozora susjedne zgrade… ali ja biram vjerovati da mi se nasmijala. Dakle, zna da je gledam? Osjećam se čudno.

Zatvorim prozor i u tom trenutku se veza prekine. Telefon zaćuti a mene uzme neka čudna jeza kroz kičmu. Nešto ne štima.

Dograbim telefon i nazovem onaj isti broj. Zazvoni tri puta, neko se javi. Šutim ja, šuti osoba s druge strane. Prođe tri minute, ja stojim na sred sobe bez da sam i jedan jedini mišić pomjerio. Slušam.

-„Do sljedeće subote onda“, reče mekani glas s druge strane linije. Veza se prekide a meni najednom hladno. To je ona, sto posto sam siguran i iz nekog razloga me strah. Mora da me zna. A ako ona zna mene, znam i ja nju. Možda smo se viđali u busu, možda na fakultetu, možda u Konzumu kad navečer kupujem sastojke za šejk.. možda smo čak nekad i razgovarali, možda se sudarili na semaforu i nasmijali se jedno drugom? A možda me neko zajebava.

Znate onu radoznalu babu u susjednom soliteru koju sam vam spomenuo? Kladim se da ni ona ne bi sišla u park sljedeće subote jer je čitava ta situacija previše čudna za normalnog insana. Ona ne bi, ja sam sišao.

Nije mi trebao alarm, nisam ni spavao. Kad je zazvonio, spreman sam ga dočekao i ugasio za pet stotinki. Spremio sam se i sišao u park. Pola sata prije njenog standardnog termina, naravno. Ako dođem prvi, manje je neugodno.

Stanem kod te duple ljuljaške, razgledam okolo da vidim ima li je. Nema. Sjednem na desnu, lijevu ostavim njoj. Gledam u te lance udaljene jedva dvadeset cenata i razmišljam kako će čudno biti tako sjediti kraj stranca. Postajem nervozan. Otvorim knjigu koju sam ponio ( Hronika ptice navijalice ) i počnem čitati samo da saberem svijest.

Knjiga govori o tipu kojeg je neka djevojka nagovorila da siđe u bunar. To je, kaže, najbolje mjesto za razmišljati. Tip siđe, djevojka izvuče merdevine kojima se spustio i otvor bunara poklopi nekim daskama tako da samo par tračaka svjetlosti upada unutra. S vremenom se čovjek u bunaru navikne voljeti mrak i beskonačnost koju njegove misli nalaze u toj vlažnoj rupi.

Pročitao sam dvadeset stranica kada se pojavila. Bez riječi, sjela je na ljuljašku pored mene i otvorila knjigu. Poput plime me zapljusnuo talas njenog parfema i ja sam zamalo pao na leđa s ljuljaške. Pogled sam, naravno, zakucao u knjigu. Jedino što sam uspio da vidim je da oko vrata nosi privjesak u obliku pera. Negdje sam to već vidio ali da me ubijete ne znam gdje.

I ona je čitala. Neka crna knjiga, vidio sam samo naličje kada je tek sjela. Svako malo sam bivao sve hrabriji pa dizao pogled ka njenom licu i tek kad sam je jasno pogledao - prepoznao sam je. Viđao sam je stotinu puta na svim mogućim mjestima. Jedna je od onih cura koje sretnem svako malo i put pomislim kako bih se trebao pozdraviti jer se tako često viđamo, ali nikad se ne pozdravim jer kontam – mislit će da sam debil. Tako, naravno, ispadam veći debil.

Otkud joj onda moj broj? Doduše, ima par poznatih crta na njenom licu ali znao bih da sam je negdje sreo. Možda mi samo liči na nekoga? Mrzim svoje sjećanje, nisam u stanju zapamtiti apsolutno ništa osim tekstova za pjesme koje mrzim. Eto kakav sam čovjek.

Desetak strana kasnije, ona sklopi knjigu. Sklopim i ja. Par minuta ćutimo, meni postane previše neugodno samo tako sjediti i cupkati nogama – pa se zaljuljam. U početku polako, pomjerajući se jedva primijetno a kasnije malo dalje, pa još dalje… dok se u jednom trenu nisam ljuljao poput dječaka od sedam godina, u punom luku. A ona se smijala.

Tako se glasno smijala, poput curice koja je istih godina kao dječak koji se ljulja. U jednom je trenu spustila knjigu na travu i malo po malo pomjerala stopala po pijesku ispod njih. Počela je da se ljulja. Doduše, ne krkanski kao što sam to ja radio, već sa više stila… elegantno, damski. Tu negdje ja skontam da pretjerujem pa usporim i krenem pratiti njen ritam.

Subota ujutro, deset sati. Dvoje odraslih ljudi u sred svojih dvadesetih sišli su u park i sada se ljuljaju, dok se djevojka smije na sav glas. Zamislite taj prizor.

Ako to nije sreća, ne znam šta jeste.

„Do sljedeće subote, Saša“, rekla je kad je odlazila. Njen glas mi je u trenu vratio sjećanja. Prije tačno petnaest godina, ta je djevojka sjedila sa mnom u trećoj klupi u četvrtom razredu osnovne škole. Imala je kratku kosu i nikad nismo razgovarali jer me učiteljica natjerala da sjedim s njom a ja želio nazad kod najboljeg druga. U petom razredu su odselili negdje i više je nisam viđao. Sve do ovog jutra.

„Do sljedeće subote Luna“, kažem i nastavim se ljuljati. Nasmijala se, ovaj put sam siguran.

Kad je žena kurva?

Jednom mi je jedan od mojih muževa rekao, sve su žene kurve, ti se ovih dana samo dobro kontroliraš. Čisto medicinski gledano, kad je žena kurva? 

Žena je kurva kad dobije prvu menstruaciju, dok je ne dobije, ona je samo buduća kurva? Nije istina, žena je kurva i kad viče, ne, ne, ne, dok joj tata uvaljuje velikoga pišonju u petogodišnju pipicu. Kurva je i u četrnaestoj kad iz kuće izađe u minici, tajicama, dekoltiranoj majici… Sama je kriva ako je netko dograbi u parku u pet popodne i siluje.

Žena je kurva kad kćeri od četrnaest godina ne kaže da su sve curice u minici, tajicama i dekoltiranoj majici kurve.

Žena je kurva kad uvečer sama uđe u bar, kad u dva popodne sama uđe u restoran, kad ujutro sama uđe u kafić. Da nije kurva, ne bi ulazila u muške prostore bez pratnje, njeno samo tijelo jasna je poruka, meni treba kurac.

Žena je kurva napaljuša kad odbije muškarca koji sjedne pokraj nje pa joj kaže, ja imam ono što tebi treba.

Žena je kurva kad ne da pičke ocu svoje najbolje prijateljice. Žena je kurva kad je za sise zgrabi djed njene najbolje prijateljice.

Žena je kurva kad ne želi raditi prekovremeno sa šefom u njegovoj kancelariji, ona na stolu, on među njenim nogama.

Žena je kurva kad ostavi muža zbog drugog muškarca. Žena je kurva kad ostavi muža zbog sebe same.

Žena je kurva kad odlazi frizeru jednom tjedno, kad joj je kosa sijeda, kad odbije kuhati svakodnevno, kad ne vozi djecu u vrtić, kad ne ostane na bolovanju zbog dječjih kozica, kad ne želi peglati sama nego za to unajmljuje kurvu.

Kad je bolesna, žena je bolesna kurva, kad je on bolestan, žena je kurva koja kuha prevruć čaj, preslabu kavu, odvratnu juhu, donosi mlako pivo, uvaljuje toplomjer, traži od njega da se okupa iako je bolestan.

Žena je kurva kad joj zbog raka odrežu sisu. Kurvetina je svaka žena bez sise koja traži lovu za silikonsku sisu.

Žena je kurva kad ne da rastavu bez frke, žena je kurva kad želi rastavu, žena je kurva kad dio svoje plaće potroši na torbicu, čizme i kaput iako već ima torbicu, čizme i kaput.

Žena je kurva kad ne nosi smeće, kad odbije brinuti se o njegovim roditeljima, kad pročita u njegovu mobitelu poruku koju mu je poslala kurva. Samo kurve prčkaju po tuđem mobitelu.

Žena je kurva kad poludi jer on diže kredite da bi se mogao kladiti, a ona to zadnja dozna.

Žena je kurva kad telefonom razgovara sa svojom majkom kurvom. Žena je kurva kad telefonom razgovara.

Žena je kurva kad se njemu ne diže. Žena je kurva kad želi biti sama, a ima njega i s njim djecu.

Žena je kurva kad na njegovom pogrebu glasno plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu tiho plače, žena je kurva kad na njegovom pogrebu ne plače, on je umro zato što mu je žena kurva.

Žena je kurva ako joj je mala plaća, samo kurvetine dobro zarađuju. Sve su pjevačice kurve, i glumice, i TV voditeljice, i novinarke, i političarke, i spisateljice. Da nisu kurve, ne bi se za njih znalo. Ako se žena bavi sportom, kurva je kad ne sruši svjetski rekord. Kad žena sruši svjetski rekord, kurva je željna slave i slikanja.

Žena je kurva kad je on ostavi zbog mlađe kurve, žena je kurva kad ostavljena nađe nekog mlađeg, kad nađe nekog starijeg, kad nađe nekog svojih godina, kad nikoga ne nađe.

Žena je kurva ako je liječnica, a htjela bi biti šefica odjela. Žena je kurva kad je novinarka, a htjela bi biti urednica.

Žena je kurva kad rodi žensko dijete koje je tek rođena kurva.

Žena je kurva kad je mama, a više ne želi biti mama. Žena je kurva kad nije mama i ne želi biti mama. Žena je kurva kad je mama pa opet hoće biti mama. Žena je kurva kad je mama a htjela bi otići u kino, kazalište, na kavu. Najveće kurve ne mogu roditi čak ni kurvu.

Žena je kurva ako na televiziji radije gleda film nego nogomet, žena je kurva kad govori dok Hrvatska na terenu gubi, žena je kurva kad se ne veseli, a mi smo dali gol, žena je kurva kad se smije, a mi nismo dali gol.

Žena je kurva kad mu ne kaže da mora popiti antibiotik, žena je kurva kad mu kaže da previše pije, da ona nije kurva, on ne bi pio.

Žena je kurva kad djeca u školi imaju jedinice i neopravdane satove, žena je kurva kad ne ode na roditeljski sastanak na koji ih je pozvala kurva. Žena je kurva ako se za njega ne dotjeruje, žena koja se dotjeruje nafrakana je kurva. Žene se slikaju gole jer su kurve, žene koje se ne slikaju gole ružne su kurve.

Žena je kurva ako pije pelinkovac s limunom i ledom, žena je kurva ako pije vino, pivo, viski, rakiju. Žena koja nikad ne pije alkohol kurva je koja se preserava.

Sve one iza kase u marketima lijene su kurve, tete u vrtiću lijene su kurve, one u bankama lijene su kurve, medicinske sestre lijeno vade krv iz žile, stara majka već mjesecima umire, nikako da umre, živimo u svijetu kojim vladaju lijene kurve.

Žena je kurva ako ne osjeti da je on umoran nakon posla, žena je kurva kad je umorna nakon posla, žena je kurva kad ne da pičke, prava je kurvetina kad je nudi. Žena je kurva kad ju muškarac uhvati za guzicu, u autobusu, vlaku, na poslu, u tramvaju, na plesu. Samo kurve svijetom hodaju noseći guzicu.

Žena je kurva kad je stara. Svaka je žena stara kurva kad navrši tridesetu. Uvijek treba naglasiti, sve su žene kurve.

Autorica ovoga teksta kurva je nad kurvama, samo takvoj kurvi može pasti na pamet pisati o tome kad je žena kurva. U Hrvatskoj barem jedna kurva mjesečno plati životom zato što je kurva.

 Kad žena prestaje biti kurva?
 Kad umre?
Kad žena umre ne prestaje biti kurva.
Ona postaje mrtva kurva.

Vedrana Rudan

*odbije lika ponovo, sasvim razumno*

lik: deluješ drsko sada. to što mi se dopadaš ne znači da ću da tolerišem ovako ponašanje. želim da se upoznamo i možda zavolimo jel mnogo tražim? mrzim što si uživo fina a preko poruka loša. mislim da je normalno da ovako lep i pametan dečko poput mene bude sa devojkom kao što si ti.

ja ponovo: stvarno nisam zainteresovana, nema potrebe ni za čim

lik: ako se povučem patiću

………

…….

lik: ne želim da smetam.

….

lik: a volim te



Ok HAHAHAHAHHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHA

Zjawy

Dymy pachnące jak kolumny nieba
nad drzew siwieniem wysoko, wysoko,
i w niewidzialnym odbicie potoku.
Czyśmy tak tylko zamyśleni w Bogu,
czy nas już nie ma?

To wszystko jesień. Wszystko znów ominie.
Ciało i popiół, i smutek ten sam,
i cisza wielka stoi na głębinie,
nienasycony, ciemny dzban.

Wiem: to te same kołowroty sklepień
huczą u świateł wysoko, wysoko,
kule ogniste i znaki na niebie,
te same idą posągi obłoków.

A ja tam w dole jestem człowiek jeno,
ja nie poznaję jesieni i rzek,
spięty krokami z bolesną ziemią,
ledwie przeczuwam daleki brzeg.

A ja tam w dole łaknę i konam,
Śmierć na mnie ciężka. Burza schylona,
mknie po mnie górą. Leżę bez dna.

A ja tam w dole łaknę i oczy
tylko mi ciążą, grozą spełnione,
i tyle serc się przeze mnie toczy,
wszystkie spalone.

Są tylko te skinienia, które czas przemilczą,
skrzydeł trzepot czy rąk, czy gwiazd?
Widzę we mgłach na nowo wędrujący las
i noc tajemną, wilczą.

Staję u okna. Okno — zwierciadło,
ziemię odbije wysoko, wysoko,
i to, co w ciemność kamieniem spadło,
spojrzy mi w pamięć jak światła oko.

Drzewa otworzą się — bramy śpiewne.
Natchnie mnie liści gorzki zapach.
Przyjdą zwierzęta — mruczące ciepło —
na cichych łapach.

Knieje odwiną po liściu z purpury,
aż do jeziora mrocznego dna,
nad jeziorami postawią góry
te dłonie czyste jak ze szkła.

Będę rozmawiał z niedźwiedziem złotym
pod śliw ciężarem, pod jabłoniami
i tak się wolno zamkną gałęzie
i świat za nami.

I tak zostanę liści pełny
pośród kaskady lasów i zwierząt,
płynący rzeką ze złotej wełny.

Wtedy jest cisza. Nim czas nie uderzy,
nim nie przewali się burza ślepa
i ciemny łoskot, i chrzęst żelaza,
a zapomnianym daleko od nieba
czarny włos śmierci porośnie na twarzach.

Krzysztof Kamil Baczyński
18 X 1942

Brat od ujaka 1

Pre par dana imao sam tu srecu da mi u goste dodje ujak sa svoja dva sina. Nisam ih dugo video, poslednje cega se secam su dva balavca koja se igraju klikera. A sada su to dva mlada i extra frajera. Stariji i nije toliko bitan za ovu pricu. Mladji ima 18 godina, visok, plav, ima malo duzu kosu. Lepo je gradjen i ima slatku facu. Kad smo konacno razbili onu neprijatnu tisinu koja se javi izmedju rodjaka koji se nisu videli dugo, lepo smo se skapirali. Slusamo istu muziku, volimo kosarku, bla bla bla. Posto mu je telefon bio prazan, stavio ga je na punjac, a on je sa bratom i tatom (mojim ujakom) otisao u posetu kod druge tetke pa se vracaju da prenoce ovde. 
Ja sam, narawno, cim su otisli, uzeo da mu citam poruke jer to obozavam da radim. Nista sladje od zabijanja nosa u tudju privatnost :-) 
Kako u porukama nije bilo nista zanimljivo, presao sam na imenik. I na kraju na Galeriju. Par slika s drugarima, pas, auto, nekoliko repera. I folder potpisan kao MMMM. Kad sam ga otvorio, imao sam sta i da vidim. 20ak slika kurceva, koje je najverovatnije primao preko vibera. A u video snimcima jos veci sok: izmedju nekoliko klipova koje je skidao s neta bio je i klip gde on pusi neciji kurac i na kraju mu taj svrsava po faci i ustima. 
Kita mi je bila čvrsto dignuta. Ostavio sam telefon i otisao u kupatilo da izdrkam zamisljajuci ga kako mi pusi. 
Skovao sam plan kako to i da uradim. 

Kad su se vratili od tetke predlozio sam im da odemo do grada na pice. Znao sam da ce Andrej (stariji brat) da odbije jer je ostao sa mojim bratom da igraju PES. A Sasa i ja smo otisli. Rekao sam da cemo kasno doci, i da bi bilo najbolje da Sasa spava sa mnom u sobi da ne bismo budili ostale kad dodjemo. Svi su se slozili. 
Nas dvojica smo seli u auto. Predlozio sam mu da se prvo provozamo. Prihvatio je. Odmah sam poceo da ga ispitujem ima li devojku . Rekao je da nema. I malo po malo poceli smo i o sexu. Video sam da mu je neprijatno ali sam i dalje nastavio. To me je palilo. Moja kita je rasla do maximuma. Posle petnaestak minuta voznje krenuo sam autom van grada. Na pitanje gde idemo rekao sam mu da ga vodim na jedno mesto da mu pokazem nesto. 
Nista nije sumnjao. 
Kada smo stigli van grada na neki sporedni put, stao sam, ugasio auto, zapalio cigaru. Pitao sam ga jel pusi. Rekao je da ne pusi. 
“Jesi siguran? Video sam snimak u tvom telefonu koji govori drugacije.” rekao sam mu i nasmejao se. On se zbunio, hteo nesto da kaze pa je ucutao. Gledao je ispred sebe. 
“Je li? Cujes sta te pitam picko mala?” proderao sam se. Uplasio se i poceo da place. Ja sam za to vreme otkopcao slic. Kada je video da mi je kita tvrda nista mu nije bilo jasno. 
“Opusti se Sale, zezam te. Imas srece sto sam ti ja cackao po telefonu, i ja volim momke." 
Bio je jos uvek uznemiren ali polako je dolazio sebi. Uzeo sam njegovu ruku i stavio je na moj kurac. Lagano je poceo da ga drka, da mi navlači kozicu i igra se s glavicem. 
Svukao sam pantalone i rasirio noge da bih mu napravio potpun pristup kiti. Spustio se dole i poceo da mi pusi dok mi je rukom mazio jaja. Gutao ga je celog, video sam da je mali iskusan. Zgrabio sam ga za glavu i poceo da ga napusavam, nabijao sam ga na kitu, do jaja. Mumlao je i dudlao. Skinuo se i on, ostao je u boxericama i majici. Presao sam na zadne sediste, lezao sam na ledjima a on mi ga je dudlao. Uhh bilo je super, tako me je dobro obradjivao. Bio sam pri kraju da svrsim kada je prekinuo. Skinuo je boxerice i seo mi je na kitu tako da je kita bila na procepu izmedju njegovih guzova i mog stomaka. Poceo je da simulira jebanje i glasno uzdise. Stavio sam mu prst u usta da ga sisa. On je poceo da mi stipa bradavice sto me je jako palilo. Rekao sam mu da svrsavam , a on je brzo sisao dole i stavio moju kitu u usta. 
Svrsio sam mu u usta. On je sve to posisao, seo mi na stomak i poceo da mulja spermu po ustima i uvrce svoje bradavice. Ja sam mu jednom rukom drkao a drugom sam ga samarao po guzovima. Uživao je. Pri kraju je zgrabio svoje boxerice i swrsio na njih, pa je i spermu iz usta pljunuo na njih. Legao je preko mene jos uvek glasno uzdisuci. Rekao sam mu da je dobar a on mi je odgoworio "Znam, to mi svi kazu." 
Jos malo smo lezali, pa smo se obukli. On je svoje boxerice bacio napolje. "Mislim da mi veceras nece trebati posto spavamo zajedno.” rekao mi je.
Otisli smo do grada, popili pice, malo izblejali dok nismo bili sigurni da su oni kod kuce zaspali, i vratili smo se. Majka nam je raspremila krevet . Zakljucao sam sobu, skinuli smo se…

Kraj prvog dela :-)

koji je kurac ljudima, sve se svodi na sise, guzice, picke, kurce i novce
muskarci su postali tolike ovce
dragi moji pa gdje vam je nestala hrabrost
ne govorim da trebamo biti vitezovi i spasavat princeze
ali malo muda bi muskom rodu dobro doslo
koji kurac si vi umisljate, javljajuci se svakoj mogucoj curi na internetu, i da, odmah prva namjera je:
mogu dobit sliku, znas, ne prica mi se bas s tobom ali zanimas me (vise manje obline)
naravno, nisam licemjer, tko ne voli vidjeti lijepo tijelo, ali u pizdu  materinu zar je to sve na sto su se sveli ovi odnosi danas
“oh, ali ja samo zelim da budemo casual. znas ono, seksanje i to je to.
ja dodjem, odradimo to i za sat vremena odem.”
i vi to zovete odnosom?!
razumijem da nije ugodno kada te netko odbije, ali jebemu mater pa zar nije vrijedno barem probat?
umjesto da se kuhas na mjestu, krčkaš, dinstaš, mozes otic pitat, ako se bojis uzivo, pa posalji poruku
inace isparis kao voda
fear not muski rode, u vasoj glavi se okrecu klikeri, samo je pitanje u kojoj.
na vama je izbor,
beskicmenjaci jedni

Da li se ikada zagledate u izlazak ili zalazak sunca kada je nebo plavo i bez ijednog oblačka?
Da li ikada poželite da legnete u mekanu,zelenu,još nepokošenu travu i buljite u taj plavi nebeski prekrivač?
Da li ikada gledate u zvijezde?
Da li tražite neku koja leti ka zemlji i blista najvećim sjajem?
Da li mislite na nekoga u tim trenutcima?
Pratite li zvuk kada kap kiše padne i odbije se o prozorsko staklo ili dasku?
Uživate li u vjetru kada jako zapuše i razbaca vam kosu i osjećate li neku vrstu slobode u tom trenutku iako vam kosa stalno prekriva lice? 
Da li vam nečiji pogled ili osmijeh, pa čak bio i od potpunog stranca probudi neku emociju, pa čak i malu i dadne li vam snagu?
Da li nečije riječi u vama probude tu neku snagu i dadnu vam volju koju ste trebali cijelo vrijeme da vas podstakne da idete dalje?
Da li neki zagrljaj prija više nego kap vode nakon hiljadu dana u pustinji jer ste cijelo vrijeme bili žedni i željni ljubavi i pažnje?

Postoji mnogo razloga da budemo sretni.
Samo ih mi ne vidimo jer smo previše zatvoreni u svoje školjke i ne dozvolimo nikome i ničemu da nam priđe i pokaže da je nekada nešto što silno želimo upravo ispred nas.

—  Amela Ibrahimbegović 
Mrzim ograničenja. Manjak ljubavi, nedostatak mašte, odsustvo vjernosti, prazne riječi, zavlačenja, bespotrebne i dvosmislene izjave. Daj mi sve. Daću ti sve. Inače, odbij.