obzira

Kažu da čovjek nikada ne oženi onu koju voli. Ne znam, možda sam primitivac, možda vjerujem u nestvarno. Ioako nismo zajedno, ja ne vjerujem u život bez nje. Sve što sam radio, i sve što radim je zbog nje. Ne mogu da zamislim da ću jednog dana oženiti onu koja nije ona. Ne mogu da  zamislim da ću raditi 12 sati, i doći u kuću u kojoj neće biti ona. Znate, ja sam zaista malo primitivan jer ne želim da pričam djeci o tome kako sam jednom volio ženu koju nije njihova majka. Više bih nekako volio da pričam djeci kako sam se bezbroj puta svađao sa njihovom majkom, i da smo bez obzira na to uvijek se vraćali jedno drugome. Volio bih da pričam djeci kako sam pokušavao da zavolim neku drugu ženu, ali da nisam uspio, jer sam u svakoj vidio njihovu majku. Volio bih da ona sluša te priče, kojima trujem sebe i da se na svaku moju glupu rečenicu nasmije i da potvrdi da je bilo tako. Da potvrdi da sam bio kreten, ali da je upravo to zavoljela kod mene. Volio bih da jednog dana priča našoj djeci koliko sam je puta povrijedio, i koliko puta mi je oprostila. Volio bih da zajedno pričamo našoj djeci kako smo u pokušaju da se izgubimo pronašli se. Volio bih da ne skida onaj blesavi osmijeh sa lica. Jer sam upravo to zavolio kod nje. Volio bih da nakon 12 sati rada dođem u kuću u kojoj će biti ona. Da kuća bude u haosu, da ručak ne bude ni u planu, ali da ona bude tu.  Da je uhvatim za ruku, i kažem joj da je možda i bolje što nije ni pokušala da napravi ručak, jer znam da ne zna da kuha. Da je odvedem u kuhinju, da mi dodaje sastojke dok pravim ručak mrtav umoran. Ali sretan. Volio bih da nakon napornog dana legnem sa njom u isti krevet. Da se bezbroj puta svađamo i mirimo pod istim jorganom. Volio bih da moj nov dan započne sa njenim poljupcem. Da me iz svog zagrljaja ne pušta da idem na posao, iako i ona i ja, vrlo dobro znamo da moram ići. Bez obzira koliko mnogo druga žena može da mi ponudi, ja je ne želim. Ja želim svoju malenu savršenu nesavršenost. I ako postoji žena koja nije ona, vjerujte, ja je ne želim. Ja želim samo nju. Jer samo tako moj život bi imao smisla. Vi se ženite za žene koje ne volite, i za žene koje ne vole vas, a ja, ako nemam nju, biram da budem sam.Zauvijek.

Postoje te glupe ali slatke ljubavi. I nije bitno je li to u srednjoj,na fakultetu ili u kasnim dvadesetima. Neces shvatiti sve dok ne dozivis. I nazivat ces to ludorijom,klisejem.. Kako god. Neces to zvati ljubavlju. Bit ce ti smjesno. Djetinjasto. Sve dok ne dozivis to. I osjetis.
To je ono kad volis nekog bez obzira na sve.
To je ono kad se smijes na najgluplje fore.
To je ono kad blejis u mobitel i ocekujes samo tu poruku.
To je ono sedmo nebo.
To je ona sreca. Blesava. Konstantna.
I neces shvatiti dok to ne dozivis. I pomalo je glupo. Ali je lijepo. To cekaj. Ostalo je nebitno. Ostalo je prolazno. Ovo ne prolazi.

Možda su sve bili krivi ti mjeseci kad sam, iz nekog bezazlenog razloga počela da ostajem do kasno budna, iako sam voljela spavati, prvi je na listi bio za odgovaranje poruke kad bih se probudila ujutro, provociranje s namjerom da se ne razljuti, priče o tetovažama za kojima smo ludjeli, jedan od razloga moje sreće i uspjeha. Dali su to bili krivi mjeseci? Ili? Ili možda oni mjeseci koje sam provela bez njega, lutajući sama, bez njega, bez odgovora na njegovu poruku ujutro, bez provociranja, bez priča o stvarima koje volimo, bez voljom za život..Da li je bilo potrebno otići bez onoga “Zbogom”? Glavom bez obzira ne pitajući se kako ce ta druga osoba i da li će preživjeti? Koji su mjeseci bili krivi? Oni provedeni sa srećom ili oni provedeni sa tugom? Gdje je nestala ta zadnja poruka? Gdje je nestala ta osoba koja me tjerala na smijeh kroz brdo suza?
—  ne-moze-bolje

Pucala bi i primila metak za mene, jer znala je da bih joj čuvao leđa i kada joj ih svi okrenu.
Takvu ženu poštuješ, i ja sam to činio, ljubav nije imala ništa sa tim.
A volio sam je iz nekih potpuno drugih razloga, prije svega jer sam znao da bi mi pucala u čelo ako to zaslužim, bez razmišljanja, bez obzira koliko se samo moja probudila tog jutra.

Kako ostati na nogama
kada se svet obruši na tebe
Svom svojom silinom i jačinom
Kada se sve počne raspadati
I svaki korak ka napred
te unazadi za tri takva
Kako stajati i ne poviti se
Ne slomiti se

Kako?
Ne znam
Znam samo da,
bez obzira na težinu,
i pokleknuće
Moramo ustati
I nastaviti dalje.

Kad voliš,ostaneš

-Prestani!

-Što da prestanem?

-Prestani me ubijati….

-Ne ubijam te,što ti je?

-Boli me. Ubijaš me iznutra, svakim svojim odlaskom i ponovnim dolaskom. Ponašaš se kao dječak koji ne zna što želi, a glumiš čvrstog muškarca. Zapravo si slab. Ti si kukavica. Ne možeš se suočiti da ti je vrijeme da odrasteš. Nismo djeca. Nisam više ona naivna djevojčica koja će te zauvijek čekati. Ostani ili idi. Zauvijek.

-Ali znaš da te volim.

-To su priče. Više ne vjerujem riječima. Jednom kad odrasteš shvatit ćeš što je zapravo ljubav i kako se voli.

-Znam ja voljeti. Ja tebe volim, mila.

-Ne odlazi se od osobe koju voliš, a ti odlaziš i vračaš se. Ja sam ti samo navika. To nije ljubav. Tako se ne voli. Kad voliš, bez obzira na sve, ostaneš.. I ne napuštaš nikada. To je ljubav.

A šta mi je ostalo poslije svega? Samo taj najljepši osmijeh koji posmatram krišom sa strane. I bitno je da sija, bez obzira što je zbog nje. Mirnija sam kad znam da si sretan. Tako bar osmijeh kaže.
Oduvek sam te prihvatala takvog kakav jesi. Ti to ne vidiš, ali jesam. Bez obzira na sva probadanja i delove moje nestalne ličnosti koje si poneo sa sobom, ja te prihvatam takvog i ne umem da te mrzim. Suprotnost od ljubavi i nije mržnja, već ravnodušnost. Vidi, znam da si me voleo. Sebično i bezobzirno, ali ipak jesi. Jer si u meni video sebe - kakav se i sebi dopadaš. Svoj odraz u meni je ono što si zavoleo, jer si u meni i meni bio poput grčkog boga.
Vidi, znam da si me voleo. Voleo me i svesno povredjivao, jer sebe voliš više. Jer mene voliš zbog sebe.
Jesi me voleo. Ali to nije bila ljubav.
Vidi, ti i ja smo drugačije učeni. Voleti nekog je mnogo manja stvar od imanja ljubavi sa nekim. Jer, ja sam osećala ljubav. U ljubavi, jedini razlog što nekoga voliš je to što ga voliš i kad nema razloga. Ljubav nije samo to osećanje da voliš nekog, već mešavina sa još nekim vrednostima. Prvenstveno poštovanja. Poštujući tebe kao svoj izbor, ljubavnika, onog koga volim, ljubim, nasmejem i naljutim, raznežim i razbesnim, ja poštujem sebe. Kada bih te izdala, uprljala obraz prevarom i davanjem pažnje nekome ko nisi ti, ne bih te poštovala, i time pokazala da ne poštujem i sebe. Ja iza svojih izbora stojim, a ne pljujem im u lice.
A ti ne.
Vidi, jesi me voleo.
Ali to medju nama nije bila ljubav, jer se tvoj i moj pojam ljubavi ne poklapaju.
Opsesija? Možda.
Posesivnost usled prevelike količine uzburkanih i jakih, neoblikovanih i sirovih emocija? Sigurno.
Ali ljubav ne. Ljubav nismo imali.
Vidi, znam sa si me voleo.
Ali ja tebe nisam.
Meni si ti bio Ljubav.
Sve ono čime si me povredio, možda svesno, možda nesvesno, ja ti opraštam, jer svoj put ne želim da nastavim sa teretom.
Neću ti zaboraviti.
Kada si me slomio, deo mene si poneo sa sobom. Meni nedostaje, a tebe probode ponekad…
Vidi, znam da si me voleo.
Ali ne možeš ti da budeš loš, koliko ja mogu da budem dobra. Nikad ti ništa neću vraćati.
I uvek ću te voleti.
Ali mi više nisi Ljubav.
—  @brownish-ocean-eyes i ja odlučile da ovaj divan tekst podelimo. 
read. read. read!
-Dezintegracija.
Dan zaljubljenih! Izmisljeni dan koji je potpuna glupost.. dan kada “trebamo” pokazati ljubav prema nekoj osobi.. ako nekoga volis voljet ces ga svaki dan,svaki sat i svaku minutu,bez obzira bio to radni dan, vikend, Bozic,dan zaljubljenih, Uskrs, 14.02.,15.07., 21.09., svejedno, ljubav neces pokazati tako sto ces toj osobi kupiti neki poklon ili tako nesto,ljubav ces joj pokazati tako sto ces uvijek biti pokraj te osobe, kada je sretna i kada je tuzna..Pred dan zaljubljenih svi neki romanticni i oni statusi tipa “ko ce mi kupiti nesto?” jadno, totalno jadno,samo zelite poklone i da vam se ljubav dokazuje materijalnim putem, sto reci nego se samo slatko nasmijati i zadrzati misljenje za sebe..

Veceras sam je sreo poslije toliko godina, bila je lijepa kao od prvog dana. Srce je zalupao kao bubanj. Pogledala me, te oci su sjajile, gledala me kao prvi put. I tada sam znao da me nikada nije prestala volit. Bez obzira sto me unistila, sto me promjenila, bila je najbolja. Bila je najbolje od mene. Poslije nje sam postao hladan, oni koji su mi prilazili nisam ih pustao. Taj dan, smo znali da nasa prica nece imat sretan kraj. Jer nemozemo nastavit sada tamo gdje smo stali prije 10 godina. Promjenili smo se oboje, nismo oni klinci kao nekada. Rekla mi je “ Znam, da mogu vratila bi vrijeme” ali vrijeme se ne vraca i nikog ne ceka. Zagrlio sam je posljednji put, onako jako, pustila je suzu, obrisao sam je i poljubio sam je, i lagano sam je pustao. Sve dok se nismo udaljili. Opet smo se rastali.
Glupo prijatelju…

Novi_neko

Nisam želela da znam. Nisam želela da saznam ništa što me može povrediti, uznemiriti, potresti. Želela sam da budem pošteđena. I bila sam. Mene niko nije prevario, niko me nije izdao, gotovo da mogu reći da me nije čak ni ostavio bez moje prethodne odluke. Ali ipak, bez obzira na to… saznala sam sve ono što nisam želela da znam. 

Dečko koga si volela, voleo je nekog drugog. Ljudi koji su trebali uvek da budu tu, otišli su. One koje si zamišljala kao kumove svojoj deci, nestali su. Saznala si da te je dečko koga si volela godinama lagao. Poklonila si poverenje nekome kome nije trebalo. Onako usput čula si s kim si se to “kresnula” i porekla si kao da hladnom oštricom noža presecaš stabljiku cveta. Dečko koji je izgledao tako dobrodušno, ispao je kreten. Gledala si na koje sve načine ljudi koji se navodno vole varaju jedni druge. Gledala si drugarice koje se ponižavaju “zbog ljubavi”. Sada su u srećnoj vezi. Ili možda ipak nisu? Ne bi ti tu cenu nikad platila, ni zbog kakve veze. Na dan svog najvećeg uspeha, napila si se sama u kafani. Ne veruješ u 70 % onoga što ti ljudi govore. U obećanje poveruješ, pa se razočaraš. Ne zanima te većina onog što ti ljudi govore. Voliš da budeš sama. Zaneseš se nekim, brzo se i ohladiš. Malo koga nazivaš svojim. Malo koga nazivaš prijateljem. Ne veruješ ni u kakvu trajnost. Ne veruješ u dobre namere. Negde u dubini duše znaš da ljudi više brinu za tebe, nego ti za njih. 

Saznala si sve što nisi želela da znaš. Saznala sam sve što nisam želela da znam. Meni niko nije slomio srce. Ali moje srce se promenilo. 

Divna je ljubav stvar, ali nekako nikada ne bih voljela da budem osoba koja će ostaviti sve zbog ljubavi, ima mnogo divnih stvari koje čine ljubav, nije to samo uzeti jednu osobu za ruku i pobjeći glavom bez obzira.

Pucala bi i primila metak za mene, jer znala je da bih joj čuvao leđa i kada joj ih svi okrenu.
Takvu ženu poštuješ, i ja sam to činio, ljubav nije imala ništa sa tim.
A volio sam je iz nekih potpuno drugih razloga, prije svega jer sam znao da bi mi pucala u čelo ako to zaslužim, bez razmišljanja, bez obzira koliko se samo moja probudila tog jutra.