nezno

Cutanje je predugo trajalo. Bila je poput vulkana koji je cekao trenutak svoje erupcije. Lavina emocija pokrenula je tople suze koje su krasile njeno nezno lice. Plakala je dugo, mozda predugo. Natecenih ociju, razmazane sminke lezala je, pogleda okrenutog ka plafonu. Dugo su joj se u mislima vracali trenuci (ne)izgovorenih reci, znacajnih pogleda, drhtaja usana. Mozda je mogla da postupi drugacije. Bila je kukavica. I dalje je. Nije smogla snage da kaze sta je trebalo. Nije imala hrabrosti da udari na bolno mesto. Nekad je tako bolje, ali u ovoj situaciji je trebala biti gruba i hladna. Nije uspela. Zato sada lije suze i hrani tugu bolnim secanjima.
—  Aurora
Maleno srce kucalo je u njenim grudima. Pogledao ju je nezno, znajuci da je patila za njim. Videlo joj se u ocima. Ostavio ju je na cedilu, zeljnu njegove ljubavi. Ali nikada joj nije uzvratio. Nestao je bez i jedne reci. A sada kada ga je prebolela i nastavila sa zivotom, srecnija nego ikad, vratio se. Zeleo je da povratak na staro. I pored te zelje, na dnu njegove duse, cucala je istina. Nikada vise nece biti isto.
—  Aurora
Otplesimo ovaj ples kao da nam je poslednji. Zagrlimo se kao da ce nas vec sledeceg trena rastaviti.
Obaspimo jedno drugo poljupcima, nezasito, nezno, strastveno.
Sapnimo jedno drugome reci koje smo dugo krili u svojim srcima.
Ne dozvolimo nikome da nas rastavi.
—  Aurora