neuspeh

Oduvek je bilo tako. Zlo je glumilo dobro, disalo ti za vratom, lažno aplaudiralo svakom tvom uspehu, samo da prikrije da je tvoj uspeh zapravo neuspeh.
— 

⏳  Tamara Kučan - Peščani sat ⏳

Pismo prijatelju

Uvek sam mislila da ćeš ti biti onaj koji će me spasiti, jer to stalno prikazuju u filmovima i o tome uvek čitam u knjigama. Dugo sam bila uverena da nam svima treba lek u vidu neke druge osobe. Da će nam ona pomoći da se sastavimo i budemo srećni.
Oduvek sam mislila kako mama jednostavno nije tatin lek. Prosto, ne može da ga izleči od svega što ga boli.. jednostavno nije dovoljno. I onda sam shvatila da nije njena krivica što ne uspeva u tome, već on ne želi da bude sastavljen. Odbija to već godinama i krivi nju za sve: za neuspeh, bol, propadanje.. A ona sve to podnosi. Preko svega prelazi i ponovo se trudi da mu olakša postojanje, iako je već odavno svesna da on nju uvek vidi samo kao krivca, kao najvećeg uzroka problema.
Tako da.. nisi ti moj lek. Ne možeš me izlečiti, sve i da ja to želim, jer nekad će dani sa mnom biti nesnosni i ubrzo ćeš poželeti da odustaneš.. Što znači, da sam sama sebi lek. Ne može mi biti bolje, ako ja to ne želim. Ne može mi biti bolje, ako se ja ne potrudim da mi bude. I to je cela mudrost..

Pitaju: gde ćeš ti sa tim otvorenim srcem među ljude? Gde si našla da govoriš o ljubavi onima koji pomahnitalo kače selfije i pored sebe šetaju nabildovane i naizvol'te, ljubav po pozivu vode menjajući partnere svaki vikend pa zovu ljubav ono što ljubav nije?
Gde si našla da pišeš o nesavršenom telu kada se svi oko tebe puće i trće i stavljaju filere i korektore? Zar ne vidiš da time predodređena si za neuspeh?
Pitaju. Gde si našla da budeš svoja među onima koji ni sami više nisu sigurni čija su kopija?
Gde si našla da pričaš o vrednostima kada je za svakog i sve zakačena cena?
Zašto bi tebe iko slušao kada umesto golih grudi ti pokazuješ golo srce?
Kuda si pošla da širiš um i srce onih koji su navikli da šire samo noge i novčanike? Gde ćeš ti takva iskrena među lažne grudi, nokte, ljubavi i sreće?
Gde ćeš sa tim tvojim srnećim očima koje oslikavaju sve tuge sveta i nežnosti proleća? Zar ne znaš? Danas se niko ne zanima za dubine srca i duše. Danas se gleda dubina dekoltea i novčanika.
Gde si krenula sa drugima da se povezuješ kada je svima jedino bitno da budu povezani - na internet?
Pitaju me: gde si pošla sa tim otvorenim srcem? Kažu, nemoj. Opasno je. Suočiti druge sa onim od čega beže. Kažu, smejaće ti se. Kažu, ne zakeraj. Smaraš. Šta ti znaš život šta je? Kažu, nije povoljno vreme. Možda da smo negde drugde. Možda bih te i ja razumeo, da sam čovek.
Pitaju: gde ćeš?
Pošla sam. Da u ljudima čoveka pronađem. Znam, u svakom od nas - krije se.