nestaje

Ženiš se pre tridesete,
jer tako treba.
Normalan si.
Imaš dvoje dece.
Diplomu. Posao.
Račune za struju.
Račune za telefon.
Letovanje od deset dana.
Možda 15.
Escape weekend u Beč.
Plus zdravstveno osiguranje.
Plus životno osiguranje.
Penzijsko osiguranje.
Račune za grejanje.
Žuriš kući iz kancelarije.
Danas je nedelja.
Vodiš ljubav svake druge nedelje.
Sa ugašenim svetlom.
Mirno.
Misionarski.
Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.
Budi normalan.
Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju.
Odustao si od sna da gajiš pčele.
I od toga da se često smeješ.
Ideš u teretanu, jer tako treba.
Voziš se u koloni.
Nikada ne pretičeš.
Nešto ne umeš više da voliš.
Želeo bi.Kasnije i to nestaje.
Lažeš da si dobro.
Lažeš da se smeješ.
Lažeš.
Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči.
Na celom gramofonu.
Pušiš krišom.
Psuješ vozače.
Psuješ pešake.
Psuješ bicikliste.
Psuješ komšije.
Psuješ ženu.
Psuješ decu.
Psuješ Boga.
Psuješ život.
Računi, računi, računi.
Imaš previše bora.
Imaš par godina u inostranstvu.
Neka bežanja od sebe stvarnog.
Opiješ se nekadaNikad sam.
Sa društvom.
Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni.
U avgustu otplaćuješ kredit.
Imaš 20 godina više.
Čekaš lift.
Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.
Čekaš u banci.
Čekaš da ti žena ponovo kaže „volim te“.
Čekaš da je opet zavoliš.
Čekaš leto.
Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku.
Čekaš da oženiš sina.
Čekaš da se penzionišeš.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš svetla vremena.
Čekaš bolje sutra Da budeš srećan.
Izuj se.
Hodaj bos.
Tada smeš da hodaš i po travi.
Kupaj se dok sviće.
Pričaj o stvarima koje voliš.
Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh.
Odlepićeš je sa plafona, ne brini.
Nauči da razbijaš jaje jednom rukom.
Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet.
Ljuljaj se u tri ujutru.
Naruči 5 kugli sladoleda.
Nasmej se upozorenju ‚‚samo za decu‚“Prođi ispod prskalica u parku!
Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.
Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini (ako nemaš ‚‚senzor vrata“ blizu kuće)
Šetaj pored reke.
Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.
Vodi ljubav.
Ujutru.
U podne.
U sumrak.
Uveče.
U dva.
U tri ne možeš, tada ideš da se ljuljašku
Vodi ljubav stalno.
Svuda.
I ne sa svakim.
Nikako ne sa svakim.
Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu URADI to.
Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je.
Slikaj – sa njom.
Ili njim.
Okačite sliku iznad kamina.
Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika.
Zagonetno se smešite.
Držite se za ruke ispod stola.
Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike.
Ljubi.
Grli.
Golicaj.
Pleši.
Praštaj.
Maštaj.
Putuj.
Ne propusti pravljenje figurica od plastelina
– kako kaže divna Dženita iz Tuzle -
bez prijatelja da ga upotpune ovaj spisak i ne vredi mnogo,
još je bolje kada su prijatelji ovako maštoviti
Ne propusti prvi jorgovan.
Ni poslednje lubenice.
I to da se umažeš jogurtom.
Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.
Smej se.
Mnogo se smej.
I ne pokrivaj usta rukama,
jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav.
Više bole krivi putevi u životu.
Pravi musaku.
Pravi porodični turnir u kartama.
Čitaj ceo vikend.
Pokisni.
Slušaj muziku rizičnih decibela.
Okreči sobu u žuto.
Pevaj, ako tako osećaš.
Plači, ako tako osećaš.Kupi šator.
Najveći u radnji.
I opremu za kampovanje.
Slaži slagalice.
Zovi redovno roditelje, jer tako želiš.
Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano
(osim ako imaš visok pritisak, onda samo prazan slanik tresi iznad jela, videćeš da će postati slano samo od sebe)Mmm…
ipak nemoj cipelama na kauč
NE zaboravljaj prijatelje
.Ne zaboravljaj stvari po ‚‚džepovima“,
tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku.
Uuu, i pravi balončiće.
Pričaj „po starinski“.
Nemoj baš UVEK kakiti o tome da zapravo,
kada vidimo dve duge postoji samo jedna duga,
a da je druga njena refleksija i da je to obmana našeg oka i uma.
Nekada se samo obmani
( Uh, kako bi mi ovde, umesto samo legla neka psovka, iako ne treba psovati )
Zato ispravka
– Nekada se samo jebeno obmani i uživaj u dve duge!
Pričaj o stvarima koje voliš.
Pričaj o ljudima koje voliš.
Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan.
Nije teško voleti.
Pričaj i o stvarima koje te muče.
Pričaj.
I slušaj.
Budi brižan i
samilostan.
Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav.
Govori MI, umesto Ja.
NE beži od sebe.
Ne plaši se.
Lep si i nasmejan i namršten.
Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari.
Izgradi u sebi, ne oko sebe.
Zasadi hektar kalemljenih trešanja.
I praske, ako tako želiš.
Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta.
Čekaj, pa ti nemaš službeni put.
Postao si ono što želiš.
Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.
Budi kreativan,
NIŠTA NIJE GLUPO
ako je namera prava.
Oboji svoj svet.“

Zivim u senci senke, tvoje senke
i znam da znas
jos uvek sminkam stvarnost tvojom bojom
jer drukcije ne umem, ne razumem
ne zelim pred laznim svetom celim
da se lazno veselim
to nije osmeh, to je grc
ljudi su slepi
lepi dani, nasmejani, za tebe, 
za mene skice
druge duge ulice, srce skitnice zgazeno nehotice
znam da znas
jer u svim snovima ti vrtim 
sve te prazne reci praznim danima, nestajes
i prica odavno nije fer
lepotica i zver, suvise razno
sve je prazno
prazno je zarazno, neprolazno
vracam se njima, zar mislis 
da se stvarno ponosim time
u mojoj glavi posle svega 
sve one nemaju cak ni ime
samo te oci posecene vetrom 
koje sjaje bas kao i moje
znam da znas
al’ ne vidis i ne cujes
i ne znas koje 
male stvari se broje
i dok porazi se roje
plasim se da priznam 
da postojis, rane gnoje 
i da mi falis
fali mi dodir, fali mi rec,
fali mi osmeh, fali mi lice,
fale mi lazi, fale sitnice, dosta krivice
ptice selice nestaju
ja ostajem i 
svi ti pogledi me plase
prokleti srecni zagrljeni ljudi
sve te uloge su bile nase
samo moje i tvoje
a gde smo sad
gledaj u mene, nema mene
samo sene uspomene, samo tragovi
koliko dobijes, toliko das, ti nisi smela
znam da znas, znam da znas, znam da znas

Jedan zivot, gde prestajem ja
gde pocinjes ti 
jedna ljubav, gde stali smo mi
gde sad su drugi
i reci sta je to ponos
sta je to sram
ne zelim da znam
i kad se svet srusi
na starom mestu bicu sam

Sve suze sveta sprala je kisa
na kraju nisi ni siguran 
da si uopste plakao
niti da si dno dotakao
a nagao kakav jesam
slagao sam sebe da si laz 
i vratio se svojim starim stazama
ali ni svi peroni sveta 
nimalo me nisu promenili
i dalje isti blejer iz bloka
uvek mastarskog oka
nikad izvan svog toka
mikrofon i dalje rokam 
na putu do doka luke srece
i dan je taj sto me vara
plavetnilo neba misli skrece
a onda padne noc, prokleto dugi sati
sakatim srcem shvatim
sitnice, ponos, inati nece mi dati 
da pratim trag, a znam
sve je nista, slomicu kazaljke
vreme ce stati, kosmos ce cekati
da samo umem da te vratim
trazim te, sanjam te pijanim ocima
u nocima, u tudjim licima
u stanovnicima nekih drugih svetova
gde je nas
micem usnama bez glasa 
dok pada zaborava plast
cutim jer znam da znas
uvek si znala i uvek znas
ti, jedina moja koja odavno nisi jedina
svaka sekunda kao godina
al’ barem znam na cemu sam
i barem znam da nema nas 
i spreman sam da budem nasmejan
pred svima iako te kad sam solo
i dalje oblikujem od oblaka dima
i kroz paucinu vracam dane 
kad smo ti i ja 
jos bili tim
oprosti sto nemam snage da te slazem
da ti zelim srecu sa njim
a i sta ce ti 
to od mene
sve uspomene sa kaputa stresi
samo budi to sto jesi, 
tu gde si
sta god da se desi 
ti budi ok 
i nikad ne saznaj kako to boli
kad nekoga volis, a mrzis
kad mrzis, a volis
i lomis se da izdrzis
ostaje nada da ce nekad negde neko
hteti da shvati mene
moja lutanja, mastanja i sanjanja
i znati da ih 
prati i ko zna
mozda jednom nadjes me
tamo gde prestajem ja
gde pocinjes ti, gde stali smo mi
gde sada su drugi
ali sresces samo stranca
slucajnog prolaznika i pogled leden
iako te je taj neznanac 
nekada voleo vise od sebe

— 

[ Marchelo- Jedan ]

Citava ova pjesma sam ja…

i was tagged by @sva-imena-su-vec-iskoriscena

Rules: Answer 20 questions then tag 10 followers

1. Name: Enis
2. Nicknames: Ene  
3. Sign: cancer
5. Nationality: Bosnian
6. Favorite fruit: Appleeee
7. Favorite season: Summer
8. Favorite flower: cactus hah
9. Average hours of sleep: 8-9
10. Dog or cat person: Dog
11. Favorite fictional character: 
12. Favorite book: 
13. Number of blankets you sleep with: 1 
14. Your dream trip: Dubaaaai 
15. Followers: ~4k
16. Favorite scent: 
17. Favorite animal: 
18. Favorite beverage: cappy 
19. Blog created: April 2013
20. Tagging: @balasevickaa @nezaboravna13 @nestajes-i-prica-odavno-nije-fer @n4ughty @livee-laugh-loveee @live-a-life-you-will-remember08 @balkan-child @beautiful-messssss @mala-jezik-plazi-ko-zmija @naduvanileptir

O Nedeljama..

Nedeljom te nekako najviše nema,
navikao sam već na nestašicu tebe po rafovima utorka i srede
kao i na veoma slabu ponudu ostalim radim danima
al duboko sam bio uveren da te za vikend svuda ima
i da si nešto poput iskri sunca na površini vode
da je dovoljno samo sići do reke, izgubiti se po baštama skrivenim iza betona, borova i lipa
zavaliti se u neku od onih udobnih ležaljki boje peska u Dominikani
poručiti jedno veliko hladno točeno pivo, znojavo sa krunom od pene
uvući u pluća sasvim pristojnu količinu nikotinskog dima
spustiti obod šešira na pola zenica
i tako još neke sitne male rituale koje bih već zadržao za sebe
(nije sve za papir pa ni za tuđe uši i oči)
te da ćeš se brzinom kojom odeća nestaje sa tela kada pogasiš svetla
u par trenutaka stvoriti pored mene i ti
baš kao nekada nedeljom u onom prošlom životu,
al ništa, ponovo su podbacili svi tajni obredi i rituali
nema te, nisu tu,
negde i na nekom drugom mestu žickaš slobodu nedeljom
(trezan istetivirati sebi unutar kapaka - Beograd je onaj neistraženi deo svemira kada tražiš nečiji pramen, ali je kao zrno prašine kada gledaš da se sakriješ od ljudi)
i po svim pravilima i propisima što se mogu pročitati i pronaći u priručnicima to je tvoje savršeno i potpuno legitimno pravo,
za sva uzaludna čekanja, nadanja i želje
ipak sam sam sebi najviše kriv,
istina je da mi najviše nedostaješ nedeljom i da je ta nedelja u stvari svaki sekund vešto sakriven u minutu pri početku sata koji označava novi dan u špaliru meseci koji čine jednu prosto proširenu godinu i tako dalje, niz po niz, čitav jedan vek
i istina je da bih nedeljom umesto hladnog piva ili vina na plus pedeset stepeni u hladu pio užeglu vodu koja ostaje u tegli od kiselih krastavaca
ako je to pored tebe i ako se tebi baš to pije,
mesto, grad i država, sve su to relativno i lako promenljive forme,
bitno je samo da je nedelja i da si ti.

Ovaj grad nije sjajan
Niti blista poput dragog kamena
Ni njen pogled nije trajan
Svaki stav okrnji promena

I niko ne mora da spozna
Ni hladnoću ni tamu
Na nebu zalazećeg prolećnog sunca
Nema ko vredan da ga vidi

Samo mi stojimo sami
Obala gde Sava nestaje u Dunavu
Kao što nestaju dani
Da mogu, baciti dušu u Savu

Odrekni se svega što je prazno
Videćeš da je sve prolazno
I videćeš da se sve vraća
Žalost i ja, mi smo braća

Ne zaboravite me kad skliznem
Niz vodu, niz ledeni tok
Ne grejte me kad se smrznem
Toplota ima svoj rok

I pustite me da spavam
Spokojno poput labuda
Jer nikad nećemo biti srećni
Ne dok Drina krivuda.

—  Alice

Nismo mogli.
Osecamo i zasto.
Jednostavno nije se dalo da tvoje srce voli moje, a da moje zatim prigrli tvoje i da zajedno potonu u dubok san.
Nije se dalo da tvoje ruke rasirene dodju do mog struka, da se zaustavim kao posle trcanja u tvom zagrljaju.
Jer nisi me uhvatio i padala sam kao kroz crnu rupu bez dna, onu koju nekad sanjamo pa se trgnemo brzo iz sna.
Nisam se ni trgla, jos uvek padam pa mi i to daje osecaj kao sa letim ustvari, sve dok se ne zalepim za tlo.
Ni u snu te vise nema, nije se dalo da mi budes heroj bar kada sanjam, dok u stvarnosti surovoj nisi bio ni blizu toga.
Nesto mi govori da nestajes, da te ne mogu vratiti vise, da te ne mogu ni spomenuti.
Jezik pregrizem kada ime ti izgovorim i drhtim nocu sama jer strah se pomesa sa slobodom pa ne znam da li je dobro ili lose sto ti vise nisi u mom zivotu.
Koga cu ja sad da volim?
Ko ce mene da uhvati i grli?
Jednostavno se nije dalo da te bar sacuvam kao lepu uspomenu, nije ni to islo. Nismo mogli.
Osecamo i zasto.

Čuvajte najbolju prijateljicu. Jer, kada ona ode, otišlo je sve. Sve priče. Svi snovi. Sva ona bol u trbuhu od smijanja. Nestaje osoba na koju ćeš se nasloniti kada ti je teško. Koja će te zagrliti. Osoba koju ćeš prvu nazvati kada ti nešto ne ide. Ili kada ti se nešto lijepo dogodi da podijeliš to sa njom.
Ja sam to sve imala u jednoj osobi. Osobi koju sam smatrala sestrom. Osobi koju je moja mama smatrala drugom kćeri. Osobi koja se samo za dvije minute nacrtala pored mene kada mi je trebalo da nečije rame napunim suzama. Osobi koju bih nazvala kada bih vidjela onu našu zajedničku ”ružnu kurvu” koja bi se motala oko naših bivših, sadašnjih ili budućih.
Ta osoba, najbolja prijateljica, nikad neće nestati odjednom, ona će naći druge prijatelje. Drugo društvo. Počet će izbjegavati tebe. Uvijek će imati izgovore za sve. Uvijek će joj drugi biti važniji.
Ta osoba nikada neće shvatiti koliko prijateljica može biti daleko iako je samo na 200 metara od tebe, nikada neće shvatiti koliko najbolju prijateljicu mogu boljeti neke stvari. Neke najmanje sitnice. Kako se zbog najbolje prijateljice, najbolja prijateljica budi uplakana, puna razočarenja, traži spas u svakome.
Ta osoba nikad neće shvatiti koliko je zapravo pravi prijatelj uvijek tu.

Gledala sam krajolik prašume koji još okružuje Stokholm i osetila kako mi sav entuzijama nestaje. Šta li to radim, pomislila sam. Kako mogu svojevoljno da se vratim u ov jebenu rupu? Da li ću stvarno protraćiti život u ovoj zabiti, kad je čitav svet tamo negde? A pod tim nisam mislila na Brisel, već na nešto veće, mislila sam na Sao Paolo, mislila sam na Njujork, mislila sam na Bejrut. Na bilo šta što nije bilo slatko malo gradsko jezgro s nekim starim srednjovekovnim kućama i zamkom koji izgleda kao baraka i tri malene bedne linije metroa i centrom koji je okružen industrijskim postrojenjima, dok svi pričaju o tome kako grad više ne može da raste i već tad sam osetila, pre nego što sam i stigla, da moram da odem odavde, da je ovo probni rok.
— 

🌪 Sve cega se ne secam - Junas Hasen Kemiri 🌪

Ustaneš u cik zore.
Napraviš kafu ili čaj.
Doručkuješ.
Pereš zube.
Odvučeš se da vidiš šta da obučeš.
Više ti nije ni bitno. Navlačiš bilo šta.
Našminkaš se.
Ne previše. Čisto da ne izgledaš kao zombi, mada se pretvaraš u jednog.
Ali se uskladiš sa drugima, pa se praviš da nisi.
Pogledaš kroz prozor. Kiša će.
Kreneš po gumicu za kosu pa je zaboraviš.
Izađeš među masu zombija sličnih tebi.
Pokisneš.
Hladno je.
Zakoračiš u zgradu gde ćeš možda početi da radiš.
Tako pokisla.
Ali maskara i dalje stoji.
I osmeh. Onaj džokerski.
Kao tu je. A iz očiju viri nezadovoljstvo.
Ispijaš drugu kafu.
Pa treću.
Pogledaš kroz prozor, sunce je opet tu.
Dobro je.
Telefonski poziv koji ti slama srce i baca te još malo dublje u tu rupu bez dna.
Blago onima koji ne veruju u srodne duše.
I ne znaju koliko su srećni i kakva pitanja im ne more um.
Buljiš u računar.
Slušaš šta ti neko objašnjava, sve ti je jasno
Pa posle shvatiš da više ne vidiš ni slovo i da si odlutao putanjama haosa i briga koje ti se vrte po glavi…
‘Samo da bude dobro… Samo da se završi dobro… Samo… Samo…’
- Ok, so, is this ok for you?
- Yes, it is…
A nije, ništa. Možda i jeste. Ne znaš…

Izlaziš, sunce nestaje, kiša se opet spušta.
Kosmos te danas zajebava.

I da imaš onaj kišobran koji nikada ne nosiš, ne bi pomogao. Kiša lije sa svih strana.
Ode maskara.
Ode osmeh.

Prilaziš potpunom strancu, dok se cediš, s mokrom kosom, maskarom koja se razliva do vrata verovatno i upitaš: ‘Sorry, can you help me? I can’t find…’

Rečima tog Zombija prepadneš i trgneš iz njegovih misli i sranja, pa se preplašeno cimne. Kad se oporavi od šoka, odgovara dok zajedno kisnete.
On se skloni ispod drveta.
Ti hrabro nastavljaš put kroz vodopad, kroz oblake.

Pa ti malo ta kiša napuni i oči.
Dobro je.
Niko ne može da zna da nije kiša.

Stigneš tako malo dalje i shvataš da su ostali Zombiji suvi, samo ti šetaš mokar i natopljen. Vodom, tugom, besom, uzbuđenjem, srećom, čistom mržnjom i isto tako, čistim srcem…
Gledaju te, kao da nisu videli pljusak, zagledaju, kao nije im jasno.

Pa pomisliš: Idioti, kao da nikada nisu pokisli i kako su uopšte ovako suvi?

I zatreperi nešto u tebi… Još nisi oni. Još uvek osećaš sve. Još uvek možeš da pokisneš bez straha, još uvek si sposoban da pustiš suzu ili dve i da ih sakriješ u kapljicama kiše. Još uvek si sposoban da šljapkaš po barama.

I boli te uvo što ti bele patike više nisu bele. Mislićeš o tome kasnije.

Uletiš u stan, kažeš s vrata onom ko otvori: Nosi se jer nije trebalo onako. Nosi se jer ne znaš ništa. Nosi se jer te ne zanima. Nosi se jer si pečurka. Nosi se jer moja srodna duša to nikada ne bi rekla.

Pa produžiš u kupatilo, pustiš vrelu vodu. Pogledaš se u ogledalo i počneš da se smeješ . Usiljeno. Pa iskreno.
Doneseš neke odluke.

Pronašao si se.
Znaš svoj put.
Ne skreći sa tog puta.
Budi uvek svoj.
Pusti srce da kuca.
Pusti da pokisne.
Pusti ga da živi, da tuguje i da se raduje.

Ako ti srce šapne da on nije taj, možda i nije. A možda i jeste ali je povređeno pa je osetljivo.
Pitaj ga opet.
Sutra. Prekosutra. Ili za mesec dana. Nikada nije kasno za takva pitanja. Ni rano.

Radi ako ti se radi.
Čitaj ako ti se čita.
Daj otkaz ako ti se ne sviđa.
Završi 15 kurseva i 3 fakulteta ako treba dok se ne pronađeš.
Kad se pronađeš ta jedna diploma će ti značiti više od svega.
Kakve god odluke da doneseš u životu, ne zaboravi da dopustiš sebi da osećaš.
I uvek sa sobom u jednom džepu ponesi samopouzdanje, a u drugom samopoštavanje.
Jer niko nije iznad tebe. Ti vrediš.
I to ceo svet treba da shvati, iz jednog pogleda, ili iz jedne reči.

Sutra je novi dan.
Sa pljuskovima ili bez, nije bitno…

                                                   Pokisla Brbljivica
                                                    08.07.2015.

Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta.
Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš.
Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.
Budi kreativan, NIŠTA NIJE GLUPO ako je namera prava.
Oboji svoj svet…
Ženiš se pre tridesete, jer tako treba.
Normalan si.
Imaš dvoje dece.
Diplomu.
Posao.
Račune za struju.
Račune za telefon.
Letovanje od deset dana.
Možda 15.
Escape weekend u Beč.
Plus zdravstveno osiguranje.
Plus životno osiguranje.
Penzijsko osiguranje.
Račune za grejanje.
Žuriš kući iz kancelarije.
Danas je nedelja.
Vodiš ljubav svake druge nedelje.
Sa ugašenim svetlom.
Mirno.
Misionarski.
Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.
Budi normalan.
Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju.
Odustao si od sna da gajiš pčele.
I od toga da se često smeješ.
Ideš u teretanu, jer tako treba.
Voziš se u koloni.
Nikada ne pretičeš.
Nešto ne umeš više da voliš.
Želeo bi.
Kasnije i to nestaje.
Lažeš da si dobro.
Lažeš da se smeješ.
Lažeš.
Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči.
Na celom gramofonu.
Pušiš krišom.
Psuješ vozače.
Psuješ pešake.
Psuješ bicikliste.
Psuješ komšije.
Psuješ ženu.
Psuješ decu.
Psuješ Boga.
Psuješ život.
Računi, računi, računi.
Imaš previše bora.
Imaš par godina u inostranstvu.
Neka bežanja od sebe stvarnog.
Opiješ se nekada
Nikad sam.
Sa društvom.
Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni.
U avgustu otplaćuješ kredit.
Imaš 20 godina više.
Čekaš lift.
Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.
Čekaš u banci.
Čekaš da ti žena ponovo kaže “volim te”.
Čekaš da je opet zavoliš.Čekaš leto.
Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku.
Čekaš da oženiš sina.
Čekaš da se penzionišeš.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš svetla vremena.
Čekaš bolje sutra
Da budeš srećan.
Izuj se.
Hodaj bos.
Tada smeš da hodaš i po travi.
Kupaj se dok sviće.
Pričaj o stvarima koje voliš.
Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh.
Odlepićeš je sa plafona, ne brini.
Nauči da razbijaš jaje jednom rukom.Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet.
Ljuljaj se u tri ujutru.
Naruči 5 kugli sladoleda.
Nasmej se upozorenju ‚‚samo za decu‚"Prođi ispod prskalica u parku!
Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.
Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini (ako nemaš ‚‚senzor vrata" blizu kuće)
Šetaj pored reke.
Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.
Vodi ljubav.
Ujutru.
U podne.
U sumrak.
Uveče.
U dva.
U tri ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.
Vodi ljubav stalno.
Svuda.
I ne sa svakim.
Nikako ne sa svakim.
Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu URADI to.
Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je.
Slikaj - sa njom.
Ili njim.
Okačite sliku iznad kamina.
Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika.
Zagonetno se smešite.
Držite se za ruke ispod stola.
Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike.
Ljubi.
Grli.
Golicaj.
Pleši.
Praštaj.
Maštaj.
Putuj.
Ne propusti pravljenje figurica od plastelina - kako kaže divna Dženita iz Tuzle - bez prijatelja da ga upotpune ovaj spisak i ne vredi mnogo, još je bolje kada su prijatelji ovako maštoviti
Ne propusti prvi jorgovan.
Ni poslednje lubenice.
I to da se umažeš jogurtom.
Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.
Smej se.
Mnogo se smej.
I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav.
Više bole krivi putevi u životu.
Pravi musaku.
Pravi porodični turnir u kartama.
Čitaj ceo vikend.
Pokisni.
Slušaj muziku rizičnih decibela.
Okreči sobu u žuto.
Pevaj, ako tako osećaš.
Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator.
Najveći u radnji.I opremu za kampovanje.
Slaži slagalice.
Zovi redovno roditelje, jer tako želiš.
Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano (osim ako imaš visok pritisak, onda samo prazan slanik tresi iznad jela, videćeš da će postati slano samo od sebe)Mmm… ipak nemoj cipelama na kauč
NE zaboravljaj prijatelje.
Ne zaboravljaj stvari po ‚‚džepovima", tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku.
Uuu, i pravi balončiće.
Pričaj “po starinski”.
Nemoj baš UVEK kakiti o tome da zapravo, kada vidimo dve duge postoji samo jedna duga, a da je druga njena refleksija i da je to obmana našeg oka i uma.
Nekada se samo obmani ( Uh, kako bi mi ovde, umesto samo legla neka psovka, iako ne treba psovati ) Zato ispravka – Nekada se samo jebeno obmani i uživaj u dve duge!
Pričaj o stvarima koje voliš.
Pričaj o ljudima koje voliš.
Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan.
Nije teško voleti.
Pričaj i o stvarima koje te muče.
Pričaj.I slušaj.
Budi brižan i samilostan.
Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav.
Govori MI, umesto Ja.
NE beži od sebe.Ne plaši se.
Lep si i nasmejan i namršten.
Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari.
Izgradi u sebi, ne oko sebe.
Zasadi hektar kalemljenih trešanja.
I praske, ako tako želiš.
Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta.
Čekaj, pa ti nemaš službeni put.
Postao si ono što želiš.
Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.
Budi kreativan, NIŠTA NIJE GLUPO ako je namera prava.
Oboji svoj svet.
Ženiš se pre tridesete, jer tako treba.
Normalan si.
Imaš dvoje dece.
Diplomu.
Posao.
Račune za struju.
Račune za telefon.
Letovanje od deset dana.
Možda 15.
Escape weekend u Beč.
Plus zdravstveno osiguranje.
Plus životno osiguranje.
Penzijsko osiguranje.
Račune za grejanje.
Žuriš kući iz kancelarije.
Danas je nedelja.
Vodiš ljubav svake druge nedelje.
Sa ugašenim svetlom.
Mirno.
Misionarski.
Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.
Budi normalan.
Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju.
Odustao si od sna da gajiš pčele.
I od toga da se često smeješ.
Ideš u teretanu, jer tako treba.
Voziš se u koloni.
Nikada ne pretičeš.
Nešto ne umeš više da voliš.
Želeo bi.
Kasnije i to nestaje.
Lažeš da si dobro.
Lažeš da se smeješ.
Lažeš.
Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči.
Na celom gramofonu.
Pušiš krišom.
Psuješ vozače.
Psuješ pešake.
Psuješ bicikliste.
Psuješ komšije.
Psuješ ženu.
Psuješ decu.
Psuješ Boga.
Psuješ život.
Računi, računi, računi.
Imaš previše bora.
Imaš par godina u inostranstvu.
Neka bežanja od sebe stvarnog.
Opiješ se nekada
Nikad sam.
Sa društvom.
Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni.
U avgustu otplaćuješ kredit.
Imaš 20 godina više.
Čekaš lift.
Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.
Čekaš u banci.
Čekaš da ti žena ponovo kaže “volim te”.
Čekaš da je opet zavoliš.Čekaš leto.
Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku.
Čekaš da oženiš sina.
Čekaš da se penzionišeš.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš svetla vremena.
Čekaš bolje sutra
Da budeš srećan.
Izuj se.
Hodaj bos.
Tada smeš da hodaš i po travi.
Kupaj se dok sviće.
Pričaj o stvarima koje voliš.
Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh.
Odlepićeš je sa plafona, ne brini.
Nauči da razbijaš jaje jednom rukom.Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet.
Ljuljaj se u tri ujutru.
Naruči 5 kugli sladoleda.
Nasmej se upozorenju ‚‚samo za decu‚"Prođi ispod prskalica u parku!
Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.
Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini (ako nemaš ‚‚senzor vrata" blizu kuće)
Šetaj pored reke.
Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.
Vodi ljubav.
Ujutru.
U podne.
U sumrak.
Uveče.
U dva.
U tri ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.
Vodi ljubav stalno.
Svuda.
I ne sa svakim.
Nikako ne sa svakim.
Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu URADI to.
Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je.
Slikaj - sa njom.
Ili njim.
Okačite sliku iznad kamina.
Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika.
Zagonetno se smešite.
Držite se za ruke ispod stola.
Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike.
Ljubi.
Grli.
Golicaj.
Pleši.
Praštaj.
Maštaj.
Putuj.
Ne propusti pravljenje figurica od plastelina.
Ne propusti prvi jorgovan.
Ni poslednje lubenice.
I to da se umažeš jogurtom.
Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.
Smej se.
Mnogo se smej.
I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav.
Više bole krivi putevi u životu.
Pravi musaku.
Pravi porodični turnir u kartama.
Čitaj ceo vikend.
Pokisni.
Slušaj muziku rizičnih decibela.
Okreči sobu u žuto.
Pevaj, ako tako osećaš.
Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator.
Najveći u radnji.I opremu za kampovanje.
Slaži slagalice.
Zovi redovno roditelje, jer tako želiš.
Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano.
NE zaboravljaj prijatelje.
Ne zaboravljaj stvari po ‚‚džepovima", tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku.
Uuu, i pravi balončiće.
Pričaj “po starinski”.
Nekada se samo obmani.
Pričaj o stvarima koje voliš.
Pričaj o ljudima koje voliš.
Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan.
Nije teško voleti.
Pričaj i o stvarima koje te muče.
Pričaj.I slušaj.
Budi brižan i samilostan.
Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav.
Govori MI, umesto Ja.
NE beži od sebe.Ne plaši se.
Lep si i nasmejan i namršten.
Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari.
Izgradi u sebi, ne oko sebe.
Zasadi hektar kalemljenih trešanja.
Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta.
Čekaj, pa ti nemaš službeni put.
Postao si ono što želiš.
Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.
Budi kreativan, NIŠTA NIJE GLUPO ako je namera prava.
Oboji svoj svet.

Htela sam da te pozovem, znaš. Da vidim kako si, padnem li ti nekad na pamet, kaješ li se, možda, što smo onako završili.. Ali, ne, bolje ne,
Želela bih da znam da li je i tebe bolelo kao i mene, jesi li imao onaj osećaj kao da ti se lomi, ne samo srce, već svaki atom tebe, kao da se odcepljije i odlazi, nestaje. Jesi li osetio bol u duši i srcu koji je toliko jak da se osećaš kao da ti je svaka koščica u telu slomljena? Ali ne, verovatno ne..
Volela bih da znam da li još uvek misliš o prošlosti i čuvenom “Šta ako?”, da li ikad zamišljaš kakav bi ti život bio kraj mene i sećaš li se kad si mi rekao da bih bila dobra majka i da niko, osim tebe, nije dovoljno lud da mene, ovakvu, uzme za ženu. Ali, ne, sigurno ne..
Njoj sad pričaš takve stvari. Njoj spustiš glavu u krilo i maziš je po unutrašnjoj strani butine dok te češka. Njoj sad upućuješ blesave face, pućiš se onako neodoljivo kad poželiš poljubac i čvrsto je zagrliš, kad je iznerviraš, sve dok ne pristane da te poljubi. Sa njom sada maštaš o deci i braku..
Možda bi trebalo da te zaboravim, jer ti mene jesi. Da se okrenem novi ljudim i zavolim ih, čak i više nego tebe. Možda nađem nekoga kome bih rekla ono subdonosno i svečano DA. Ali, ne, možda ipak ne..

Ovih dana dišem teže i srce me nekako više boli. Pritiska i udara toliko da suze same kreću.
Ovih dana baš i nemam želje da izađem iz kreveta. Kao da je tu sva toplota, kao da će jedino tu stvari biti u redu.
Ovih dana premalo pričam i odlažem svaki poziv za izlazak. Za sutra i sutra i sutra, jer danas nisam baš dobro.
Ovih dana previše govorim sebi da ne mislim i sve uvlačim negde duboko, jer trenutno nemam snage da se nosim sa tim. I onda uveče sve to ispliva i roj od hiljadu pitanja mi prolazi kroz glavu. I srce počne da boli. I vazduh počinje da nestaje. I suze same idu. I ja govorim da ne mogu više.
Ali znaš, ujutru se probudiš i ne, stvari nisu magično u redu i ne doživiš neko veliko prosvetljenje, sem da postaneš svestan da ti “bolji i srećniji dani” neće doći sami od sebe dok se kriješ pod jorganom u nekim drugim svetovima. Zato ustaneš i spremiš sebi šolju čaja ili kafe. Udahneš. U glavi napraviš listu barem tri stvari koje ćeš uraditi danas. I kreneš, polako. I ne moraš da stavljaš lažan osmeh. Hodaj, pa makar i kao zombi, ali hodaj. I doći ćeš jednom i do tih lepših dana kada ćeš jedva čekati da ustaneš iz kreveta, ili kad će, ipak, razlog za ostajanje unutra biti bolji, srećniji.