neostvarni

Prošle su godine, znam. Ne jedna, dve, već mnogo njih. Ali ja i sada želim taj neostvarni razgovor sa tobom. Reka. Klupica. Ti i ja. Noć. Da ti kažem sve što sam osećala. A možda negde duboko u sebi još uvek osećam. I pored mnogih koje sam pokušala zavoleti posle tebe. I da ti meni kažeš sve ono što sam slutila, i što si ti skrivao, a ipak na neke čudne načine pokazivao. I na kraju da me zagrliš. Onako čvrsto, kako se grli na rastancima, kada znaš da nekoga poslednji put grliš. A voliš ga. I on voli tebe.