ne znam vise

nadam se da će direktna i otvorena komunikacija biti trend u 2017. da si barem međusobno olakšamo život

Ponovo

Ponovo me ostavljas u ludilu osecanja.

I vise nisam ni sigurna da li volim ili mrzim. Cak vise ne znam ni koje je osecanje gore. Voleti nekog ko te je povredio. Ili mrzeti nekog sa kim si odredjen period svog zivota bila srecna.

Ponovo si nasao nacin kako da me zarobis izmedju secanja i stvarnosti. Dok pokusavam da shvatim, koliko smo bili mi, a koliko ti i ja.

Ponovo si nasao nacin da me nasmejes i rasplaces u isto vreme. Smejem se jer sam imala nekog ko je prihvatio sve moje mane, a placem jer sam tog nekog olako pustila.

Ponovo smo sedeli na istoj onoj klupi na kojoj smo se pre par godina upoznali. Tada mi se cinilo kao da sam nasla deo sebe koji sam uzaludno godinama u nazad trazila. Danas, cinilo mi se kao da se deo koji je sa mnom promenio.

Ponovo smo pricali o nama, a znali smo da smo vec odavno izgubili to mi.

Ponovo si me nesamejao svojim glupavim forama, koje uglavnom samo ti razumes, ali si me nasmejao svejedno.

Ponovo si mi rekao da sam blesava i samo tvoja, da ne mogu da se opirem toliko dugo.

Ponovo si mi rekao da se neki ljudi pronadju, ali da ne mogu opstati zajedno.

Ponovo si me ostavio u razmisljanju. Verovatno cu ponovo docekati zoru, trazeci nacin da sve ispravim. Iako znam da to mozda nije najbolja stvar.

Previse toga “ponovo” je u nama, da bi smo bili samo drugovi. A opet previse je onog samozivog u nama da bi smo bili vise od toga.

Jos te sanjam i volim, zelim isto kao nekad,
sve bih dao da se vratis, bar na sekund da te imam ko pre
al’ ti to ne znas… A ja se plasim da ti kazem sve,
jer boli kad me gledas… A znam da ne znas me!
Zato i cutim, cuvam to za sebe,
navik'o na bol, al’ sam previse slab na tebe!
I svi se trude, ali ne mogu da promene,
taj izraz na mom licu kada god te neko spomene!
Ja nisam onaj stari mada hteo bih to,
al’ meni tol'ko toga fali da bih bio on!
Vreme ne mogu da vratim - a kad bih mog'o,
ja sve bih dao za jos jedan tren sa tobom!
Pa te trazim, k'o ludak, al’ vise ne znam ni sam,
na starom mestu nema te, tu sve je prazno bez nas!
I ovaj grad je tol'ko cudan, cesto pomislim da ludim,
znam da nisi tu… Al’ te vidim kad zazmurim!
Tad sve je isto, ipak potpuno drugacije,
al’ to je zivot - na sve se naviknes!
A ja ne mogu jer kad oci otvorim, pred njima
vidim tebe sa njim, imas sve, a ja nemam nista! Ne!
O nama pricali su svasta, znas i sama kakvi su ljudi,
prazni i ludi, uvek zele sve da promene!
Ali bili smo jaki, nismo dali da nas povrede…
“Zivot je taj koji cesto sve to okrene”!
I nisam jak, nemoj to da mislis,
taj sto se smeje nisam ja,
vec samo iluzija onog sto sam trebao biti,
sve bih dao da sam isti,
al’ taj osmeh na mom licu nije to sto vidis!
Ja ne zelim druge usne, tudji zagrljaj u nocima hladnim,
tu gde smo stali, jos te trazim - al’ tu te nema!
Ja bicu dobro, ali nikad onaj stari kog si znala nekad…
I sve bih dao za jos jedan tren sa tobom,
ne trazim mnogo, samo sekund da te imam k'o pre!
Al’ ti to ne znas, a ja se plasim da ti kazem sve,
jer kad me gledas kao stranca to me boli najvise!!
A moj si citav svet, moj pocetak i kraj,
moja ljubav i san, zelja, noc i dan…
I samo zelim da znas da uvek bices ta
i sve sto imam zelim da ti dam!
I jos se nadam, jos uvek verujem u nas,
jos te sanjam, pratim svaki trag!
Al’ samo Bog zna koliko mi falis,
kada jutro opet docekam sam!!



tako nekako, za ljubav

nekad nije dovoljno samo sto se volimo, znaaam da ruzno zvuci, ne mislim tako, samo.. hocu da si tu, ne samo da te ljubim i mazim ili da me drzis kad su sranja, nego da si tu uvijek, sta god da se desi da znas, tipa kad trcim po kuci trazeci 2 iste carape i lupim se malim prstom od namjestaj, pa skakucem na jednoj nozi, e tu mi trebas, da se smijes sa mnom ali da kazes i da ce proci, znas, fale mi sitnice s tobom koje je tesko imati kad je sve ovako kako jeste. kao da smo zavezani za neko drvo a oko nas krug od vatre koji se suzava pa ne znam za koga vise da se brinem i na sta da mislim. ustvari, kroz gravu prolaze momenti s tobom iako je to ukupno nekih 5 dana kad bi sve sastavili. i znam onda da te volim i da je to to jer dok gori ja mislim o tome kako me bilo stid gledati te u oci ispocetka, prvog poljupca, zagrljaja kad mi dodjes, prve noci skupa, blesavog tusiranja s odjecom, genijalnih videa.. volim te. to je to. ali nije mi dosta, mrzim sto sam sad ovakva, sebicna ili sta vec i ne znam da li je do toga sto si manje tu, ili zbog ovih problema ovamo, ili zbog toga sto nikad ne znamo sta ce biti sutra. nedostajes vise nego sto ces ikada biti tu i to je problem, ali mogu te cekati, uvijek cu, vrijedis debilu. a mozda je i problem ono “pricacemo uzivo” pa se sve oduzi, ne znam sta ti je u glavi i sta osjecas i to me ubija. kakvi su ti planovi? sta ti mislis o svemu? daj molim te odvoji se od svega na momenat, napisi mi sve, istresi sve. znam da se i ti bojis, pogotovo za mene, ali isto tako znam da si jak i da si prosao mnogo toga da bi sad bili ovdje i vidio si me u najgorem izdanju, dizao me s poda, ozivljavao me eeej. jak si. ali nemoj da skupljas stvari u sebi, necu da puknes. sta bih ja bez tebe, konac si sto me drzi, ucvrsti me molim te, pricaj mi, hocu da znam sta se desava u tebi
04/07/16 23:03
(sad mozda spavas tamo negdje 300km daleko, a ja zamisljam koliko bi samo bilo lijepo to vidjeti i zaljubljujem se iznova jos vise)

I eto… Čekala sam te, čekala sam te stvarno dugo, vec sam prestala da brojim mesece… Nisi dosao, ocigledno si cvrsto stajao iza svoje odluke da bez obzira na sve ti ipak nisi za mene. Nisam zelela to da prihvatim i nadala sam ti se, ali valjda je vreme ucinilo svoje… Sada imam divnu osobu pored sebe, mozda ga cak i ne zasluzujem, imam osecaj da je previse dobar za mene i da cu ga povrediti, jer oduvek su me privlacili momci kao sto si ti: na izgled savrseni, iznutra pomalo losi i bezobrazni, ali opet potpuno nedoljivi i previse simpaticni, da takav si ti, i znacis mi jebem ti sve i ne znas koliko, ni ja sama vise ne znam,valjda ces mi uvek bar malo znaciti jer se neke stvari nikad ne menjaju… Ali opet imam taj neki osecaj, znacim i ja tebi nesto-znam, ne toliko, ne u tim granicama, ali ima tu necega… I mozda zvuci pateticno, ali imam taj neki osecaj i tracak nada da cemo bez obzira na njega i mene, na kraju price ipak opet stajati ti i ja…
—  via(ti-si-cilj-mog-lutanja)
I dalje nocu kada svi zaspe cekam tvoju poruku da mi pozelis laku noc i da mi kazes da ces i ove noci misliti na mene dok se sunce ne promoli kroz tvoje prozore. Mislices o meni, o nama. Nazalost, vise nema tvojih poruka, cak vise nema ni nas, vise ne znam ni cega ima. Znam samo da mi falis, da me boli svaki uzdah bez tebe. Budi dobro,makar malo bolje od mene.