ne mogu bez tebe

Dodji. Sedi pored mene na pod. Otvori flasu rakije. Naspi nam prvih nekoliko tura u case. Predjimo na flasu. Otvori i drugu. Pred jutro mi konacno otvori svoje srce i dusu. Pricaj mi tako pijan i pospan sve sto nikada nikome nisi. Mozda te tada shvatim. Mozda onda mozemo da nastavimo tamo gde smo stali, a nismo smeli da stanemo…

Trebaš mi da me nerviraš, onako kako ti umiješ…
Najljepše.
Trebaš mi i da se svađamo…
Ali da te vratim.
Trebaš mi da mi ljuta ćutiš u slušalicu…
Ali da budeš tu.
Trebaš mi da mi se otimaš iz zagrljaja, da okreneš glavu u stranu kad krenem da te poljubim, ali ipak da te sačuvam u njemu, i da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane…
Sve ono što ranije nisam volio, sad mi treba.
Samo da si tu.
Jer, znaš…
Ne mogu ja ovaj život bez tebe.

Dopusti mi da prevazidjem psihicke barijere sa tobom
Dozvoli mi da te ljubim
pa da te onda malo ignorisem
pa te onda opet ljubim jer ne mogu da izdrzim bez tvog dodira kad si pored mene ni na 2 sekunde
Dopusti mi da budem nevaljala
Pa da me kaznis zbog toga,iako ces biti nezan
Dozvoli mi da te posmatram i
da te gledam
u oci satima bez prestanka
jer se ne secam kada sam videla
lepse oci od tvojih
I ne secam se
Kada su necije oci budile toliku lavinu emocija
I toliku zelju za nekom osobom
Kao sto ti budis u meni
Dozvoli mi da ti prebacujem
Za neke stvari koje ne radis
Ili koje me nerviraju
Pa se onda malo nerviraj
Ali me opet maltretiraj i ljubi i grli
Jer ja bez tebe
Ne mogu
I ja bez tebe
Nisam ja
Da li mozes da zamislis
Na primer
U Japanu
Hiljadu svetiljka na jednom mestu
A u sredini bas
Ta jedna
Koja ne radi,koja je ugasena
Zasto?
Zato sto je nije ukljucio onaj koji treba
A tako se i ja osecam kada ti nisi tu
Kada nisi pored mene
Kada nisi uz mene
Kada mi ne pises i kada se ljutis
Pa sedim sama
I bezim od ljudi
I svi me nerviraju
I samo nabijem slusalice u usi u masi stotinu ljudi koje vidjam svakog dana
i razmisljam o tebi
I govorim sebi
Ne
Nisam se toliko vezala za jedno bice slozenih razmisljanja i tvrdoglavog uma
I ne
Nisam ti se potpuno predala
A jesam
I ne znam kako bih
Sutra mogla bez tvog osmeha
Bez tvog pogleda
Bez tvog glupog hoda koji prepoznam i kada si kilometrima udaljen od mene
Bez tvog mangupskog stava
Kako bih bez svog viteza?
I onda shvatim da je vec kasno
I da se iz srca ne moze izbaciti
ono sto je u njemu zapecaceno..
A u mom
Trenutno
Zivis samo ti.

Oduvek sam sebi govorila da nikada neću biti od onih žena koje opraštaju prevare i ostaju sa njim nakon toga. Ne verujem ja i dalje u ono volim te nakon što se ljube druge usne i grli neko strano telo. Ne verujem ni u ne mogu bez tebe kada, eto, upravo ovim potezom pokazuješ da možeš.
Ostala sam.. jer je to kao to; jer me je činio srećnom kao što odavno niko nije; jer sam kraj njega postajala hrabrija, odvažnija; jer sam imala orgazam za orgazmom; jer se sve činilo mogućim kad je on tu.. Isklišeirano, apsolutno, ali takva je stvarnost..
Samo, kad nešto jednom stane i prekine se - ne može se vratiti na staro. To je on i to sam ja, al’ ništa više nije isto. Svaki njegov potez je iritantan. Ne dopuštam mu da me zagrli, jer su njegove ruke grlile nekog drugog. Ne verujem više ni u šta što kaže, čak prestaju da me pogađaju one reči koje su me lomile, više se ni ne topim na ono što sam nekada nedeljama vrtela po glavi.. Ne smejem se i nisam srećna. Sve više ćutim jer ne osećam potrebu da mu kažem bilo šta o mom životu - njemu nije mesto tu, on ne treba da zna nijedan moj plan, nijednu boljku, ništa..
Gledam ga i sve na njemu je isto, ali to više nije on. Naučila sam da moram otići, jer ne umem ja da praštam.. Bar ne tako da izbrišem sve iz sećanja, pravim se da se ništa nije desilo i smejem se kao nekad. Umesto da se, ovaj žar koji se nalazi u meni - rasplamsa kada ga ugledam, on se malo po malo gasi. Nimalo tebe više nema u meni. Sam si se ubio.

Nemoj!

Nemoj da me ostaviš, da me zaboraviš, da me napustiš. Da slijepo lutam tražeći te. Da pitam svakog prolaznika da li te vidio. Da pitam svakog prijatelja gdje si.
Nemoj da odeš od mene. Da ostanem sama. Ja nisam osoba bez tebe. Iz tvog zagrljaja nikada ne moram otići. Mogu samo tvoje usne ljubiti. Samo se u tvom pogledu gubiti. Samo tvoju ruku čuvati. I ne dati te nikome.

Trebas mi da me nerviras.Onako kako ti umijes.
Trebas mi i da se svadjamo.Da odlazis..ali ipak da te vratim.
Trebas mi i da ljuta cutis u slusalicu…ali da budes tu.
Trebas mi da mi se otimas iz zagrljaja,da okrenes glavu u stranu kad krenem da te poljubim,ali ipak da te sacuvam u njemu,i ipak da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane.Samo da si tu…Jer,znas,ne mogu ja ovaj zivot bez tebe.

Trebas mi da me nerviras.Onako kako ti umijes.
Trebas mi i da se svadjamo.Da odlazis..ali ipak da te vratim.
Trebas mi i da ljuta cutis u slusalicu…ali da budes tu.
Trebas mi da mi se otimas iz zagrljaja,da okrenes glavu u stranu kad krenem da te poljubim,ali ipak da te sacuvam u njemu,i ipak da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane.Samo da si tu…Jer,znas,ne mogu ja ovaj zivot bez tebe.

Oprosti

Oprosti… Samo oprosti i vrati mi se. Vrati mi onu srecu koju sam imao s tobom, vrati mi svu moju sramezljivost i svu moju tisinu, nervozu kad mi priđes, onako polako…

Vrati mi se. Ponovo stavi svoje ruke oko mog vrata. Dopusti mi da ponovo udahnem tvoj miris, da osjetim drhtaj tvog tijela dok te ljubim i da mi das ruku. Dopusti mi da te grijem dok ti je hladno, dok ti susim majicu, koja se smocila, jer smo bili toliko blesavi da sjedimo na stepenicama Narodnog pozorista, i jedemo Monte, dok lije kisa…

Dođi… Dođi da se svađamo oko glupe 2 marke jer se nismo uspjeli dogovoriti ko ce platiti jer smo oboje tvrdoglavi… Samo mi dođi… Dođi, zagledaj se u moje usne. Dopusti da te privucem uz sebe opet. Da te ljubim, volim, da stane vrijeme, ali i da nam, opet, brzinom svjetlosti, prođe jer je uvijek tako kad smo skupa. Dođi, zaboravi vrijeme, zaboravi sve probleme, skupi se uz svoju bijednu budalu i samo budi njegova… Molim te

Znam da sam nesavrsen, da nisam ni blizu onih zgodnih Zeljinih fudbalera, za kojim ludite ti i tvoje prijateljice. Oprosti mi zbog tog. Oprosti sto sam nizak.
Oprosti…
Oprosti sto sam sutljiv. Oprosti sto me svega strah. Oprosti sto sam se vezao za tebe ovoliko jako. Oprosti sto tene mogu pustiti samo tako. Oprosti mi…
Oprosti mi sto brinem za tebe, sto te zelim cuvati i sacuvati od svakog zla na ovom svijetu. Oprosti…

Ali opet…
Necu se prestati boriti za tebe, iako si ugasila ovaj plamen u meni, koji je gorio samo za tebe i nas. Necu dopustiti da odes. Samo tako. Kao da niceg nije bilo. Ti si moja, ej. Znas koliko sam sebican kad si ti u pitanju.
Jesi, najgora si na svijetu, ali si moja. MOJA. Zelim tebe. Zelim ovaj tvoj nered i nemir. Zelim sve sto se tice tebe. Obozavam tvoju nesavrsenost. Obozavam sve sto je tvoje.
Izvoli, muci me jos vise. Ne javljaj mi se satima. Glumi jacinu. Reci mi da ti vise nije stalo do mene. Reci mi da sam previse tezak. Prekrizi ruke. Duri se. Znas koliko si slatka tako ljuta…

Samo, molim te, daj da opet zaiskri ovaj oganj u meni. Probudi mrtvaca. Probudi ga. Jedino ti to znas i umijes. Pokazi mi da ti je bar malo stalo do ove budale, rugobe i patuljka koji je beskrajno lud i zaljubljen u tebe. Dopusti mu da te voli jos vise nego prije. Onako beskrajno kao sto smo govorili. Dopusti mu da te zagrli onako jako kao sto je uvijek znao. Da ti ispadnu rebra i da ostanes bez zraka. Pa da te ljubi… Znas, onako.. Da umres, pa da te opet ozivi. Daj sebe njemu opet… Zaustavi svu ovu zudnju koju osjeca prema tebi. Budi mu najgora, a opet najbolja od svih.

Budi njegova.

Dokazi da ti je stalo do njega. Dokazi da je vrijedilo sve ono sto je cinio za tebe i sto ste imali. Dokazi mu da ga volis, onako luđacki, kao sto je i on tebe. Ludo, tinejdzerski, najvise, beskrajno.

Dođi…
Vrati mi sebe…
Vrati mi moju “Oliveru” s kojom sam mozda nekad “pred isti izlog stao” ili smo se “mozda na trenutak mimoisli” ili “mozda zajedno iz voza negde sisli”…
Samo se vrati… Trebam te kao zrak. Bez tebe ne mogu da disem. Bez tebe nista nema smisla. Zasto da zivim sad? Cemu da se nadam?

Vrati se…
Vrati se da imamo malu bijelu kucicu, delfine i konje.. Vrati se da uzgajamo voce i povrce, da pravimo sokove i dzemove. Dođi da imamo malog cuku i dvoje djece. Dođi da dijelimo sve. Dođi i budi moja opet. Dođi da te cuvam i sacuvam od svega.

Hladno je bez tebe. Ove ruke vise ne mogu da se ugriju i da griju. Nisu vise tople, a i oci su presusile. Drhat me neki hvata. Tama se opet uvlaci u svaku supljinu ovog mog groznog bica. Nacrtaj mi osmijeh opet. Molim te.
Budi moja i nicija.

“Jedino si ti osmeh mogla da mi vratis, Smesta da me ubijes, pa ozivis k'o da nije nista.
Jedino si ti mogla da mi se vratis,
Kad me ostavis i zaboravis.
Ma jedino sam ja sanjao sa tobom tvoje snove,
Boga molio da imam snage za sve zelje tvoje.
Jedino sam ja mogao da te vezem,
Kad me ostavis da se istog jutra sa mnom probudis.”

Volim te, ludice moja.. Beskrajno. Luđacki.

26.6.2016

Imam male sestre blizankinje stare tek nekih 9 godina. Od rođenja, Asja i Lamija su uvijek bile skupa, nikada ih niko nije rastavljao ni na dan i nikada nije postojala “samo Asja” ili “samo Lamija” nego su baš uvijek bile u paru; Asja i Lamija. Međutim, prošle sedmice se Lamija razboljela i roditelji su je momentalno odveli u bolnicu gdje je Lamija morala ostati na operaciji i naravno ‘na ležanju’. Eh, tuga nastupa onda kada smo shvatili koliko je Asjici to teško palo, jer ona je bez Lamije kao nebo bez zvijezda. Kada su je roditelji odveli u posjetu, medicinske sestre joj nisu dozvolile da uđe da vidi sestru, što je rezultovalo plačem s obje strane tog ‘bolničkog zida’. Lamijine suze s jedne strane, a Asjine s druge. I dok se svim prisutnim srce kidalo zbog Asjinih uplakanih povika: “Lamija, ja ću ti raditi zadaće sve, hoću Boga mi i svaki kontrolni ću uraditi tebi bolje nego sebi, hajde samo ne foliraj se više, izlazi, ne mogu više bez tebe… ” - medicinske sestre su hladnokrvno ponovo rekle “ne” i zamolile oca da izvede Asju vani. Od tada, a evo ima već 5 dana, Asjica samo sjedi kod prozora i tiho jeca uz tu i tamo pokoju suzu. Ne dozvoljava nikome da joj priđe, niti da joj se obrati, samo onda kada se roditelji vrate iz posjete Lamiji, upita : “Kada će i ona doći? Šta su joj rekli?” i nakon što sasluša sve to, vrati se kod prozora i nastavi tako sama tugovati… Blizanci su čisti fenomeni, svakog dana se u to uvjeravam, ali ja ovom prilikom samo želim poručiti kompletnom Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu da ih treba biti stid kakve zaposlenike imaju. Bog je svjedok da tih 5 minuta, koliko je Asja tražila da vidi sestru, nikome ne bi naštetilo, ali mora se poštivati protokol. (koji se nekako zaboravlja kada je u pitanju korištenje mobitela od strane sestara u blizini infuzije i svih aparata) FUJ, GADITE MI SE!

Jednu noć, rano sam zaspao. I sjećam se, zvono na vratima i snažni udarci na vrata.
Dok sa druge strane čujem jako poznat glas i drhtaj u istom…
“Otvaraaaaj, to sam ja…”
Naravno, to je ona.
Odmah sa vrata, onako uplaka i mokra do kože radi nevremena, počela je strasno da me ljubi, dok snažno kida zadnje mokre krpice sa svoga tijela…
Uzdiše. Ljubi. Plače.
“Falio si mi, niko nije kao ti. Ne mogu više pored njega, gadi mi se svaki prokleti trenutak bez tebe…”
Ponavljala je dok me vukla prema krevetu…
Nikada snažniji i jači osjećaj ljubavi nisam osjećao ko tog jutra kad sam se probudio sa njenom kosom prolivenom po mojim grudima…
—  Rafael

Gotovo je. Ne mogu više ovako! Gazim ponos, javljam ti se. Javljam ti se i govorim ti da ne mogu bez tebe više ni trena. Fališ mi, jednostavno fališ. Neka me praznina ispunjava. Ma šta god da govore; da ti se ne javlajm, da čekam da se ti javiš, da se izvineš zbog toga što si uradio ono što si obećao da nećeš, nije me briga za njih, ja ti se javljam. Mislim o tebi stalno, sjećam se svih sretnih trenutaka provedenih s tobom, ponekad i onih loši i totalno se slomim! Otvorim ti čat, pođem da pišem ali izbrišem. Tada shvatim da tebe i nije baš briga što brinem o tebi. Ma šta god da bilo poslije ovog znaj jedno: VOLIM TE!