ne mogu bez tebe

Trebaš mi da me nerviraš, onako kako ti umiješ…
Najljepše.
Trebaš mi i da se svađamo…
Ali da te vratim.
Trebaš mi da mi ljuta ćutiš u slušalicu…
Ali da budeš tu.
Trebaš mi da mi se otimaš iz zagrljaja, da okreneš glavu u stranu kad krenem da te poljubim, ali ipak da te sačuvam u njemu, i da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane…
Sve ono što ranije nisam volio, sad mi treba.
Samo da si tu.
Jer, znaš…
Ne mogu ja ovaj život bez tebe.

Nemoj!

Nemoj da me ostaviš, da me zaboraviš, da me napustiš. Da slijepo lutam tražeći te. Da pitam svakog prolaznika da li te vidio. Da pitam svakog prijatelja gdje si.
Nemoj da odeš od mene. Da ostanem sama. Ja nisam osoba bez tebe. Iz tvog zagrljaja nikada ne moram otići. Mogu samo tvoje usne ljubiti. Samo se u tvom pogledu gubiti. Samo tvoju ruku čuvati. I ne dati te nikome.

Jednu noć, rano sam zaspao. I sjećam se, zvono na vratima i snažni udarci na vrata.
Dok sa druge strane čujem jako poznat glas i drhtaj u istom…
“Otvaraaaaj, to sam ja…”
Naravno, to je ona.
Odmah sa vrata, onako uplaka i mokra do kože radi nevremena, počela je strasno da me ljubi, dok snažno kida zadnje mokre krpice sa svoga tijela…
Uzdiše. Ljubi. Plače.
“Falio si mi, niko nije kao ti. Ne mogu više pored njega, gadi mi se svaki prokleti trenutak bez tebe…”
Ponavljala je dok me vukla prema krevetu…
Nikada snažniji i jači osjećaj ljubavi nisam osjećao ko tog jutra kad sam se probudio sa njenom kosom prolivenom po mojim grudima…
—  Rafael

Trebas mi da me nerviras.Onako kako ti umijes.
Trebas mi i da se svadjamo.Da odlazis..ali ipak da te vratim.
Trebas mi i da ljuta cutis u slusalicu…ali da budes tu.
Trebas mi da mi se otimas iz zagrljaja,da okrenes glavu u stranu kad krenem da te poljubim,ali ipak da te sacuvam u njemu,i ipak da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane.Samo da si tu…Jer,znas,ne mogu ja ovaj zivot bez tebe.

Trebas mi da me nerviras.Onako kako ti umijes.
Trebas mi i da se svadjamo.Da odlazis..ali ipak da te vratim.
Trebas mi i da ljuta cutis u slusalicu…ali da budes tu.
Trebas mi da mi se otimas iz zagrljaja,da okrenes glavu u stranu kad krenem da te poljubim,ali ipak da te sacuvam u njemu,i ipak da ti ukradem poljubac.
Sad mi tako trebaju tvoje mane.Samo da si tu…Jer,znas,ne mogu ja ovaj zivot bez tebe.

Imam male sestre blizankinje stare tek nekih 9 godina. Od rođenja, Asja i Lamija su uvijek bile skupa, nikada ih niko nije rastavljao ni na dan i nikada nije postojala “samo Asja” ili “samo Lamija” nego su baš uvijek bile u paru; Asja i Lamija. Međutim, prošle sedmice se Lamija razboljela i roditelji su je momentalno odveli u bolnicu gdje je Lamija morala ostati na operaciji i naravno ‘na ležanju’. Eh, tuga nastupa onda kada smo shvatili koliko je Asjici to teško palo, jer ona je bez Lamije kao nebo bez zvijezda. Kada su je roditelji odveli u posjetu, medicinske sestre joj nisu dozvolile da uđe da vidi sestru, što je rezultovalo plačem s obje strane tog 'bolničkog zida’. Lamijine suze s jedne strane, a Asjine s druge. I dok se svim prisutnim srce kidalo zbog Asjinih uplakanih povika: “Lamija, ja ću ti raditi zadaće sve, hoću Boga mi i svaki kontrolni ću uraditi tebi bolje nego sebi, hajde samo ne foliraj se više, izlazi, ne mogu više bez tebe… ” - medicinske sestre su hladnokrvno ponovo rekle “ne” i zamolile oca da izvede Asju vani. Od tada, a evo ima već 5 dana, Asjica samo sjedi kod prozora i tiho jeca uz tu i tamo pokoju suzu. Ne dozvoljava nikome da joj priđe, niti da joj se obrati, samo onda kada se roditelji vrate iz posjete Lamiji, upita : “Kada će i ona doći? Šta su joj rekli?” i nakon što sasluša sve to, vrati se kod prozora i nastavi tako sama tugovati… Blizanci su čisti fenomeni, svakog dana se u to uvjeravam, ali ja ovom prilikom samo želim poručiti kompletnom Kliničkom centru Univerziteta u Sarajevu da ih treba biti stid kakve zaposlenike imaju. Bog je svjedok da tih 5 minuta, koliko je Asja tražila da vidi sestru, nikome ne bi naštetilo, ali mora se poštivati protokol. (koji se nekako zaboravlja kada je u pitanju korištenje mobitela od strane sestara u blizini infuzije i svih aparata) FUJ, GADITE MI SE!

Znam, ti imaš nju, ja imam njega. I ovo naše je nemoguće. Ali se ja i dalje bez tebe ne mogu snaći…
Kad te ne vidim, mislim da mi je on sve. Ali čim se ti pojaviš, on postaje nevažan naspram tebe…
I, nikad to nećeš znati. Ako nekad i pročitaš negde ovo i prepoznaš se, pravi se da nisi. I ako ikad saznaš koliko mi značiš, povredi me, oteraj me od sebe. Jer ja nemam snage da sama odem…
Previše nas stvari deli. Da se bar nismo nikad ni sreli…
2

Ne zna da je razlog moje tuge i da ga u oči lažem . Ne mogu bez njeg , a napušta me . Vjeruj te nema goreg osjećaja. Ja tebe zelim i u tuzi i u sreći ne samo u tuzi. Zapravo želim te uvijek !