napio

Nikada nisam želio otići od tebe, ali sam morao. Osjećao sam da me dovoljno ne voliš. Udaljio sam se od tebe. Onda sam postao jako grub, ma znaš i sama. Svi su me pitali zašto sam to napravio, znali su kako jako sam te želio. Tada, u tom trenu, mislio sam da je lakše vrijeđati te. Ponižavati pred drugima, tako sam želio stvoriti lošu sliku o tebi. Nadao sam se da bi me drugu shvatili. Ali malena, nisu. Znali su da si ti predobra, da bi dala sve za druge. Tada su mene počeli gledati kao smeće. Onda sam malo po malo nalazio nove cure. Mislio sam, ako nađem drugu da ću te manje voljeti. Bio sam sa mnogo njih. Neke su bile lake, neke su bile jeftine. Neke su se smijale kao ti. Neke su zvučale kao ti. Neke su voljele životinje. Ali znaš, nijedna nije bila kao ti. Mnogo puta sam prolazio s njima kraj tebe. Nisam te imao obraza pogledati. Znao sam šta sam ti sve radio. Pokušao sam malena, vjeruj mi da sam pokušao da te zaboravim. Mnogo puta sam se napio. Svaka pjesma uz koju bi pio, podsjetila bi me na tebe. Onda sam sebi lagao da su to samo sjećanja. Sjećanja na tebe i što si napravila od mene. Zadnja cura s kojom sam bio rekla mi je da sam bezosjećajni gad. Znao sam da mi ti to nikad ne bi rekla. Sve one su se kunile u ljubav, a ljubav nisam dobivao. Od njih sam dobivao samo požudu i kontakt. Neka je imala tvoj osmijeh. Neka je imala tvoj glas. Neka je mirisala kao ti. Ali na kraju dana, kada bih legao sa svakom od njih u krevet sjetio bih se tebe, tvog nježnog dodira i milog pogleda. Na trenutak bi bio sretan. Shvatio sam da sam te odbacio jer sam tražio nešto bolje, a boljeg od tebe za mene nema. Jesam se zabavio, ali sam ostao sam. Sasvim sam. Kao onog dana kada si me našla. Sjećaš se toga malena? Samo mi molim te nemoj reći da se ne sjećaš. Nemoj mi to napraviti. Onda kada sam te sreo, bio sam sasvim izgubljen. Sjeti se svih problema koje smo morali proći da bih se našli. Znam da sam rekao da nisi vrijedila. Ali molim te, vjeruj mi da jesi. Vrijedila si više nego sve one. Dok sam bio s tobom, bio sam stvarno sretan. Smirio sam se. I ne znam zašto  sam ono napravio. Mislio sam da moram uživati u životu, a zapravo… Uživao bih s tobom. Da te imam svaki dan.  I sada to znam. Sam sam. Niti jedna od njih mi ništa ne vrijedi. Ne vole one mene. Dobar sam im kada moram izaći sa njima u grad, kada ih treba pokazati pred društvom. Ali niti jedna od njih neće sjediti sa mnom i tješiti me kada mi je najgore. Onda si mi ti pala na pamet. Kako bi me grlila, poljubila u čelo i sve bi bilo jednostavno bolje. Kada mi je bilo najgore, samo sam trebao pomisliti na tebe i odmah bi imao razlog da budem sretan. Znaš, bio sam kukavica. Slobodno mi to reci. Nisam se znao boriti za osobu koja me je jedina voljela. Ovakvog kakav jesam. Sve su one tražile od mene da im posvetim svo svoje vrijeme. Ali ti malena ne. Bila bi sretna kada bih ti se samo javio preko poruke. Nisi me željela promijeniti, a jesi. Uz tebe sam naučio kako su malene stvari važne. Reci mi da mi vjeruješ. Reci mi da te nisam izgubio.

3

“Vratio se”, saopštila mi je mama čim sam ustala.
“Ko?”, pitala sam iako sam dobro znala. Samo jedna osoba je otišla.
“Pa..”, krenula je ona.
“Znam, mama”, prekinula sam je.
“Molim te, nemoj ponovo da ideš”, tužnjikavo je rekla.
“Dobro, neću.” A želela sam, zaista sam želela da pobegnem negde. Sama pomisao na to da smo u istom gradu me je mučila. Samo sam se pitala “Zašto?”
Došao sam nenajavljen, ne može pobeći ako ne zna da se vraćam. Napio sam se juče potpuno sam u svom stanu i sledeće čega se sećam bilo je da se nalazim u avionu. Više nisam mislio da je to dobra ideja, ali kad se nalazite par hiljada metara iznad zemlje nemate mnogo izbora. Ceo dan sam se trudio da radim nešto ili budem sa nekim samo da ne mislim na nju, ali onda je pala noć i ja sam otišao sa još jednom flašom piva na našu pozidicu, kao za dobra stara vremena. Ona je i dalje postojala. Nas dvoje nismo.
Izašla sam sa Ivanom te večeri, jer sam verovala da će ona moći da me spreči da mu se javim ili mu ne odgovorim, ako me se seti nekim slučajem. Šetale smo, ona je pričala i pričala, a njene reči su samo prolazile kroz mene. Mogla sam da razmišljam samo o njemu i zašto je rešio da dođe tako kratko posle našeg susreta.
“I tako sam spavala sa pingvinom”, rekla je Ivana, a ja sam samo klimnula glavom.
“Pa dobro”, stala je ispred mene da bi mi privukla pažnju, “Šta se dešava?”
“Izvini… samo… danas..”
“Vratio se. Znam”, prekinula me je, “Jeste li se videli?” Odmahnula sam glavom. “Čuli?” Nastavila sam sa odmahivanjem. “Pa što onda ti ne pozoveš njega?” “Ne želim!”, besno sam rekla, “Nisam ja ta koja se ljubila sa nekim pred njegovim očima.”
“Pa šta onda želiš?”
“Ne znam, stvarno ne znam..”
“Daj mi telefon!”, strogo mi je rekla.
“Ne, šta ćeš da radiš?”
“Videćeš, samo mi ga daj..”
Pružila sam joj telefon, a ona se samo osmehnula: “Vidi”.
Deset propuštenih poziva i dvadeset poruka, poslednja primljena pre sat vremena. “Došao sam. Izvini. Volim te i dalje. Na našem sam mestu. Dođi.” i par nerazumnih. Pijan je, očito. Samo poslednju je napisao kako treba, prosto “U redu.”
“I? Šta kaže?”, pita me Ivana.
“Šta vredi kad je otišao?”
“Već se vratio? Kako? Zar može tako brzo da nađe avion?” Nisam mogla da se ne nasmejem.
“Ne, otišao je sa pozidice..”
“To ti je rekao?”
“Ne. Poslednje je bilo u redu.”
“Idi!”
“Ali…”
“Idi!”
To sam i zaslužio. I ne treba da se javi. Ne treba da dođe ovde. Flaša piva se pretvorila u deset, a jedna cigareta u tri paklice. Šta sam pokušavao? Da je udavim u alkoholu ili napravim od dima? Šta god da sam želeo, ništa nije pomagalo. Kad su se stvari ovoliko iskomplikovale? Zašto prosto nismo mogli da ostanemo deca, igramo se, smejemo..
“Još si tu, sjajno! Jesi li dobro?” Bio je to njen glas. Njen glas. Nespretno sam ustao i doteturao se do mesta gde je stajala.
“Izvini..”, rekao sam.
“U redu je.”
“Ne, nije. Ja sam kukavica. Glupa kukavica koja nikad nije smela da ti prizna šta oseća bez litra alkohola u krvi. Kukavica koja je ljubila žene koje te nerviraju. Kukavica zbog koje si tolike godine propatila. Kukavica koja..”
“U redu je. Stvarno je u redu”, zagrlila me je.
“Zaista veruješ u to?”
“Verujem u nas.”