mu se

💣Status: 3030💣

Posso sofrer, posso chorar e até cair, mas essa noite amor, eu vou morrer de rir.😸

Se você passar lá em casa por favor, meu bem, avisa, quero esconder o meu mundo.👽

Eu tento esconder minha dor.😞

Procurando encontrar uma direção nesse mundo de ilusão.➡

Quero viver, fazer um som, me distrair.❣️

Procuro me dar mais um tempo, pensar no futuro.💫

Fecho os olhos pra não ver, permito não perceber.🌚

No fim da noite já sei o que vai acontecer.💃

Foda que ela é linda.🎋

Quando passa, mobiliza, dona da situação.💤

Eu tô dizendo, eu vou atirar mas não arrumei a bala.🌾

E cada mágoa eu transformo em risada.😁

Já não dá pra repetir os mesmos erros. 🔄

De todos os problemas são poucos que me atingem.🌀

Que nada mais importa, tudo é certo então um brinde.🍻

Antes você do que eu, e a certeza que eu criei é maior que meu entendimento.💥

Não projete em mim sua frustração, do jeito que eu vim e que eu sou é como eu vou terminar.⚡️

Sigo procurando, quero encontrar aquela, tal felicidade que já morou em mim.💫

Enquanto existir amor entre os homens, eu hei de esperar por você.😪

Um impacto nesse caso é tão raro.💥

De todos os males é o menos pior.👌

Mas que se foda em vim pra ganhar.👊

Então, foco no jogo.👐

Me sinto em busca de ser livre dentro dessa jaula.😴



Se pegar/gostar dê like ou reblog.
Siga-me. ☄️

Možda

Možda živiš s druge strane okeana

U nekoj od zemalja gdje je zakonom zabranjeno biti čudan.

Jutrom ideš u prodavnicu na kraju ulice

Radnik na kasi ti odabere najzrelije jabuke i ne skida pogled

Sa tvojih usana.

Ti naivno trpaš stvari u vrećicu i nasmiješ se

Pa se vraćaš kući nesvjesna svoje ljepote i osjećaja

Koje budiš u ljudima.


Ili si pak negdje sasvim blizu meni

Toliko blizu da te svakog dana mogu sresti

A samo da te sretnem, znao bih…

Možda si tu u ulici do moje, u onoj zgradi u kojoj živi deda Omer

Koji i zimi-ljeti nosi dugi mantil i šešir od dabrove dlake

I uvijek čita neke autore za koje ne znam.

Možda ga pozdraviš dok ulaziš u haustor

Kažeš da tog jutra baš dobro izgleda

I pomogneš mu da se popne do drugog sprata jer lift ne radi.

On ti zahvali dižući šešir sa glave

A ti požuriš uz stepenice lepršajući rubom haljine.


Šta ako već voliš nekog običnog

Jednog od onih muškaraca kojima je život sređen.

Uvijek je dobro obučen, čist.

Vozi dobar auto, radi od 9 do 5 i svaki put kada se vraća kući

U prodavnici kupi neku sitnicu za tebe.

Šta ako te čini dovoljno sretnom

Tek dovoljno da nisi svjesna da postojim

Tamo negdje?


Dovoljno nije dovoljno, dovraga s njim.


Možda si i sama

Čekaš da neko novi napravi propuh u tvom životu

Rastjera sve te teške mirise i useli sa novim namještajem.

Možda su te potrošili muškarci za jednu noć

Možda su te pokvarili varalice i lažovi

Možda iskrena ljubav

Možda ljubomora.

Možda si čak prestala vjerovati da ćeš me ikada sresti.


A hoćeš, jednog jutra ili večeri

U sred autobusa, dok se voziš na posljednje predavanje te sedmice

Krajem oka ćeš vidjeti da neki čudak na zadnjem sjedištu

Oborenog pogleda i razbacanih pramenova kose

Čita Kafku i smije se samom sebi.

Neće biti mnogo ali neće ti mnogo ni trebati

Upalit će se svi alarmi u tvom tijelu kada se sretnu pogledi

Pa ćeš preskočiti posljednje predavanje te sedmice.


Možda ćemo se mimoići dok prelazimo na crveno

A ti se budeš vraćala kući pokisla i bez šminke

Možda u kafani kiteći svirce na “Pukni zoro“

Možda u čekaonici hitne dok čekaš da pogledaju ogrebotinu na tvom koljenu.

Možda na samom kraju svijeta dok se planete sudaraju

U posljednjem času na Zemlji.

Bilo gdje, bilo kad.

Prepoznat ćeš me.


Reći ćeš mi svoje ime i ja ću tebi moje

Pokušat ćeš prekinuti niti što ti osmijeh drže razapetim

I ugasiti rumenilo na obrazima

A ja ću se praviti da ne primjećujem koliko si smotana

Lažirati samopouzdanje kao profesionalac

Pa te uzeti za ruku

I bit će normalno i poznato

Kao da se cijeli život vodimo za ruke

Vezani.


Pričat ćemo taj prvi dan jednako strasno kao i posljednji

Ja ću gutati tvoje riječi kao putnik u pustinji

Uvijek tražeći još.

Tebi će moja poezija biti nenadjebiva

Bolja od Bukowskog i Antića i svih tih gubitnika

Samo zato što je moja.

I umjet ćemo ono što drugi nisu umjeli

I bit ćemo ono što drugi nisu bili

Vidjet ćeš

Postoji jedan običan čovjek kojeg je Bog izlio tvojim kalupom.



Zajedno ćemo slaviti treći januar jer nam se može

Lutat ćemo parkovima tražeći klupu na kojoj se nismo ljubili

Ušunjat ćemo se u kino na obali u sred crno bijelog filma

I viknuti ko jebe Hičkoka

Pa prosuti kokice u zrak kao vatromet.

Učit ćemo salsu zajedno

Namjerno igrati pogrešno i nervirati instruktore

Poslat ćemo dovraga svakog ko kaže da Magi nije mis svijeta

Imat ćemo loše fore i glasno se smijati u tramvaju

Nećemo ustajati babama i nećemo imati karte.

Bježat ćemo od revizora i svega što je obično i ljudsko

Krit ćemo se od svitanja

Napraviti pećinu od jastuka i pokrivača i kačiti šarena svjetla

Cijepat ćemo stranice iz zbirki poezije

I lijepiti ih na stubove po Sarajevu

Postat ćemo slavni jer smo jedini par u gradu

Koji se vjenčao u trenerkama i medeni mjesec proveo

Lutajući svijetom birajući gradove gađanjem globusa pikadom

Oblijepit ćemo zidove spaveće sobe razglednicama

I mojim pjesmama i tvojim crtežima

Reći ćemo jebi se skupim namještajima i ukrasima

Koji su bijeli i avangarda

Jebo avangardu

Budit ćemo se pjevajući Štulića ili neku glupost

Komšija će nam psovati mater u ritmu udarca metle o plafon

I nas neće biti briga.



Živjet ćemo, kunem ti se, bolje nego iko ikada.

Čekaj me.

Negde neko upravo doživljava prvi poljubac u životu.

Telo mu drhti,

Srce ubrzano kuca,

A on ne može da prestane

Da se smejulji.

Negde neko ispraća onog kog voli

Na neki dugi, daleki put

Nadajući se da će se vratiti.

Negde neko prebira po albumima prošlosti prisećajući se mladosti

Dok mu se poneka suza iskrade iz oka

Jer mnogih ljudi sa fotografija

Nema više.

Negde neko plače

Zbog toga što nije voljen.

Negde se neko prvi put budi

Kraj onog što ga obožava.

Negde je neko prvi put uhvatio za ruku onoga

Koga će pamtiti celoga života.

Negde se neko zaklinje na večnu ljubav.

A ja ovde sedim,

Pišem ove reči

I pitam se znaš li,

Osećaš li

Da neko negde

U ovom trenutku

Misli na tebe

I voli te.

Budi sve ono što ja nisam bila

Stajala sam na ulazu u Gimnaziju,dok su se pahulje skupljale na mojim trepavicama i sekund nakon topile. Iz škole je tada izlazio NJEGOV najbolji drug.
-imas li upaljac? pogledao me je,i bez imalo stida upitao,cak iako se ne znamo. Zapravo,on je mene znao. O meni je mnogo slusao.
-Ja…nemam..ne pusim.
-A okej onda,izvini. Okrenuo se u potrazi za nekim drugim ko ima upaljac. Budala,pomislila sam.
Izvini…zaustavila sam ga. Ja,ovaj…kako je on? Da li je….da li je srecan? Imala sam osecaj da ce mi suze poteci svakog trena,pa sam stegla vilicu i ugrizla usnicu. Ocekivala sam reakciju. Kao da je nije bilo.
-Dobro je. Da je srecan,ne verujem. On ja takav,zn…
-Znam. Znam kakav je. Nakasljao se,neprijatno mu je sigurno.
Mogu li da te zamolim nesto? Pokusala sam da ne zvucim toliko ocajno.
-Ako zelis cigaretu,ne dam jer ti meni nisi dala upaljac. Nasmejao se.
Probala sam da se nasmejem ali sam presla na stvar.
Ucini da bude srecan. Ti ga mozda poznajes bolje od mene. Nasmej ga. On…on ti mnogo veruje. Verujem da bi ti jedini mogao da ga ubedis za nesto,znas kako je tvrdoglav. Tebe bi bar slusao. I ako ima probleme,molim te ne odustaj. Povlaci se u sebe zbog toga sto ne prica o tome. Molim te,samo..
-Ti si dobra devojka. Ponekad prosto ne mogu da shvatim zbog cega te je ostavio. Koliko je uopste proslo od kad ste raskinuli? Hah,malena,imam osecaj da ga volis isto kao sto si i tada…
Knedla mi je zastala,grlo je pocelo da me boli,a glava pulsira,i srce u grudima kao da ce da iskoci. Mozda sam to,pomislila sam,sada i ja shvatila. A mozda…
-Mozda samo zelim da bude srecan. On to zasluzuje. Mene je cinio srecnom..vreme je da mu to vratim. Ako ne mogu da budem ja prisutna,mozes ti. Mozes ti da dovrsis moj cilj. Suludo je,ali..verujem ti.
Glasno se nasmejao.
-Eh,moja ludice. On bez tebe nece biti srecan. Znas? Nije te on ostavio jer te nije voleo,ili sta ti je slicno rekao.
Ostavio te je jer…znas onaj kliše kako ste pravi u pogresno vreme? Jeste,to je kliše ali vama je upravo to..
On je u nekom svom svetu,ti u svom.. i ne mozete da funkcionisete zajedno..rastuzio se.
Gledala sam ga sa tugom u ocima,posmatrala kako je moja ljubav nosila neke facijalne ekspresije kao i njegov najbolji drug. Ocekivano. Nasmesila sam se. Podsecao je na njega..
-I pored toga,verujem da te nije zaboravio. Vidim ga ja,gubi se on s vremena na vreme. Bila si jedina devojka o kojoj je meni ikada pricao. Znam da te je voleo. I znaj da..ovo nije kraj.
Ucinicu ga srecnim,ali ne smes da ga zaboravis. Imam osecaj da je on trenutno zakljucan u svom svetu ali da ste pravi i da cete se,ako zaista jeste,naci za par meseci,godinu,ko zna?
Oglasilo se zvono skole. Suza vise nije mogla da mi ostane u oku. Potekla je. Slivala mi se niz obraz.
Njegov drug me je pogledao,ubrzo se uozbiljio i obrisao mi suzu sa lica.
-Vidi..samo..nemoj da ga zaboravis. Ovakva ljubav nije cesta. A ja cu uciniti sve sto mogu. Veruj mi.. nasmesio se,zagrlio me je i otisao na cas.

Ne brinem..tiho sam odgovorila. Znao si da budes tu kad ja nisam bila..zato ce se i smejati sa tobom,umesto sa mnom.
Opusteno,bar znam..
Bar znam da je srecan.
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

"Otvorio sam knjigu nasumce i naišao na priču o Aleksandru Makedonskom. Car je, priča se tu, dobio na poklon divne posude od stakla. Poklon mu se veoma svidio, a ipak je sve polupao. - Zašto? Zar nije lijepo? - pitali su ga. - Baš zato - odgovorio je on. - Toliko su lijepe, da bi mi bilo teško da ih izgubim. A vremenom bi se jedna po jedna razbijala, i ja bih žalio više nego sad. Priča je naivna, a opet me zaprepastila. Smisao je gorak: čovjek treba da se odreče svega što bi mogao da zavoli, jer su gubitak i razočarenje neizbježni. Moramo se odreći ljubavi, da je ne izgubimo. Moramo uništiti svoju ljubav, da je ne unište drugi. Moramo se odreći svakog vezivanja, zbog mogućeg žaljenja."

Derviš i smrt, Meša Selimović

Muškarac je ostao bez petlje pa hoda svijetom poput kastrirane kukavice. Boji se stavova, osjećanja i jasnog mišljenja. Ženama prilazi glumeći ono što misli da će proći, dakle laže, a jedina stvarna briga mu je mišljenje drugih ljudi. Počeo se stapati u masu, slijediti trendove koji mu se ne sviđaju ali mora jer jebiga, popularno je. Muškarac je u dvadeset prvom vijeku prodao čast za par giga interneta a zatim rekao da su sve žene iste.

Nisu, mi smo ti koji su isti. Jedan je pametan čovjek davno rekao: ponašanje i osmijeh žene odraz su njenog muškarca. Dobro jutro, vrijeme je za odrastenje.

Zbog tebe promijenio vokabular. Proširio ga malo. Izbacio mnogo nepotrebnih fraza i izraza. Težio k tome da postanem… nešto. Zbog tebe. Zbog tebe pojačao intenzitet sagledavanja svih mogućih situacija iz svake moguće perspektive. Zbog tebe udario šamar feministi u sebi i rekao mu da se ne boji toliko. Zbog tebe se usudio pisati više. Zbog tebe počeo čitati abnormalno više, do te granice da svoje nerviram sa tim knjigama. Zbog tebe se počeo stavljati u nepovoljne i neugodne i neudobne situacije, one koje anksioznost u meni bude kao mućkanje flašice coca-cole sodu, jer tako se raste. Zbog tebe htio odrasti. Zbog tebe htio vjerovati u tvoje snove o nama. Zbog tebe se probudio iz bezdana u koji sam zaspao i iz kojeg ne bi vjerovatno ni izašao da se nisam sapleo o tebe. Zbog tebe zavolio to sad mi sveto ime. Zbog tebe dobio omiljenu boju. Zbog tebe mi nekad najdraži filmovi zadaju bol. Zbog tebe osjećam bijes koji me guši, tuši, davi, udara, reže i peče. Zbog tebe me nije sramota napisati ovo jer mi zbog tebe svakodnevno treba katarza koju pronalazim u poslu, knjigama i pisanju. Zbog tebe ti se obraćam čitajući knjige, žvrljajući tekstove, čineći prijatne geste nebitnim mi ljudima koji nemaju pojma koliko mi se jebe kako su. Zbog tebe ne znam. Zbog tebe osjećam. Zbog tebe bijes u meni. Zbog tebe ću ovo sada, do jutra. Zbog tebe. Ti za zbog mene nisi imala vremena. Prioriteti su gadna stvar, draga. Pričala si žustro o snovima, a nisi imala vremena za iste. Tužno.

Januara trećeg ove godine ležala sam mu na grudima u mojoj domskoj sobi, smejali smo se i ćaskali o glupostima.
U jednom trenutku je rekao kako razmišlja da li da se šiša i ja sam mu rekla da se ošiša, da ima što manje kose, da mi se ne sviđa kad je ima tako mnogo. Valjda uvređen na tu konstataciju, rekao je: “A šta si mi ti u životu pa da ima da ti se sviđa?”
Da je bilo nebitno, verovatno se ne bih i sada toga sećala.
U mojoj sobi i na mom krevetu više nismo ležali.
Osetljiva na reči, beskrajno uvredljiva, uvek sujetna. Mislim da nisam čak ni svesna koliko puta sam ga kaznila zbog te jedne, sasvim bezazlene rečenice.
Septembra devetog on je lud za mnom i - ošišan na ćelavo.
Šta sam ja tebi?
Čuvaj se sujetne žene.

Imala si onaj blesavi osmijeh na licu, ponovo. Smijala si se iz sveg glasa, vješto sakrivajući pogled. Još uvijek si vjerovala da će neko u tvom pogledu vidjeti razlog tvog osmijeha. Plašila si se da će ti ga oduzeti, kao što su ti mnogo toga oduzeli. Ljudi. A, eto, ja sam slutio da je on bio razlog tvog osmijeha. Vidio sam, kako ga gledaš, u masi drugih ljudi. Vidio sam da ti oči sjaje, drugačijim sjajem. Nisi pila, ali nešto te opilo. On. Divila si mu se, zaista jesi. Dobro sam poznavao taj pogled. Pružala si ruke, njemu. Dugo si ga grlila, i znaš šta? Zaista te iz zagrljaja nije puštao prvi. Vidio sam kako te čuva.Srce ti je bilo puno njega. Oči su te, oduvijek, odavale. Voliš ga, zar ne? Ne, ne trebaš da kažeš. Pročitao sam iz pogleda, a on je osjetio iz dodira. Itekako ga voliš. Kriješ ga. Čuvaš ga. Odavno si  prestala da objašnjavaš ljudima, ne tražiš razloge za to. Šutiš. Tražiš razloge,da svakim danom iznova zavoliš njega .Pripadaš mu.O, tako divno, pripadaš njemu.


22

Nisu ga znali, a pricali su o njemu svasta. Los decko, los djak, samo su mu trazili mane.
Nisam mogla to da prihvatim, a opet i pored toga nisam znala kako da ubedim ljude da ga gledaju drugim ocima.
Pored njega su i mene gledali kao losu osobu. Samo zato sto sam prihvatila njega, samo zato sto sam videla njegove vrline.
Niko od njih nije znao njegov zivot.
Niko nije znao kakav je kad je sa ljudima koje voli i koji njega vole.
Eto, sudili su mu samo zato sto je neko rekao da je on takav.
A nisu videli kada je plakao kada mu se sve skupilo.
Nisu culi kad mi je pricao njegove zelje.
Nisu videli kada je svojoj voljenoj napravio iznenadjenje.
Nisu videli kada me je tesio i kada me je branio od svih.
Nisu videli koliki mi je prijatelj. Nisu videli da bi za sve svoje prijatelje dao zivot.
I zato ne mogu da objasnim ljudima zasto se druzim sa njim. I ne mogu da im objasnim zasto ce mi bas on jednog dana biti kum.
Ne, oni su videli samo ono sto su zeleli.

7

Ese día en el que Mu se convierte en Saori, Aioros en Seiya, Saga no tuvo cara, Shaka sigue teniendo problemas con su cabello, Shura parece un rompecabezas mal armado, Milo es Camus con pelo azul, y Camus es una nariz (?)

 Me reí toda la tarde de esa imagen uvu cómo olvidar a personajes entrañables como Peluca de Géminis y Nariz de Acuario que estornudando provocó una avalancha que mató a la hermanita de Surt uvu