mrzeti

Kada si tužna

• Zapamti

1. Plači. Ni slučajno ne slušaj savete poput ,,Plakanje je slabost’’, ,,Jača si ako suzdržiš suze’’ itd. Plakanje nije slabost, plakanje je ispoljavanje svojih emocija, plakanje je dah tvog bola. Plači, ne suzdržavaj se nikako, jer će plakanje jednom prestati. Veruj mi, hoće. A suzdržavanje emocija će te pratiti čitav život i jednom će te spotaći.
2. Sama si. I možeš 5h pričati sa najboljom drugaricom i plakati joj u naručju, možeš upropastiti dečku duks suzama, ali na kraju svih krajeva si sama. Ležeš u svoj krevet sa bolom koji te obuzima i sama se moraš izboriti sa njim. Što pre prihvatiš da si sama, to bolje. Možeš deliti svoju bol, može neko mrzeti tvoje suze više od tebe, ali niko drugi ti ne može pomoći sem sebe same.
3. Život je veličanstven. Samo to što dišeš je zapravo magija. Plači i suočavaj se sama sa svojim demonima, ali ne zaboravi da si živa. HEJ Ž I V A SI! Gubitak će te pratiti čitavog života, bol će te za koju godinu opet sresti, samo nemoj nemoj nemoj NEMOJ da se zbog toga plašiš sreće. Ne želiš jednog dana da se probudiš i mrziš sebe jer si sama bila jedina prepreka svojoj iskrenoj sreći. Veruj mi, ne želiš.

Plači sama u svom kupatilu dok imaš na umu to koliko je život veličanstven. Nemoj da prestaješ da plačeš, ne stidi se, ne pokušavaj da se suzdržiš. Budi iskrena, prihvati svoje suze, zagrli ih, kaži im da ih voliš i da će biti u redu. Jer će biti. Biće sve u redu. Posle nekoliko miliona sati razgovora sa najboljom drugaricom, posle bezbroj zagrljaja, posle čitavog veka tužnih pesama, posle ko zna koliko besanih noći, jednog dana ćeš shvatiti da se smeješ. Da se smeješ jer si srećna. Ne boj se.
Iz bola nauči, dobro nauči. Ali nemoj se bojati da opet rizikuješ. Nemoj se zatvoriti u sigurnu kutiju. To nije život. Smej se ponovo, voli ponovo, veruj ponovo, ne misli o tome kako ti to može biti oduzeto. Ne želiš da se jednog dana probudiš i shvatiš kako imaš samo godine, kako nisi živela. Kako se nisi smejala, a želela si. Kako nisi volela, a želela si. Kako nisi verovala, a želela si. Strah paralizuje, znam. I možda sada misliš da suze nikada neće prestati i da ne umeš sama i da je život sranje.. ali biće u redu. Zagrli sebe.
-Sanja Mitrović, instagram; @obecao_si

Ponovo

Ponovo me ostavljas u ludilu osecanja.

I vise nisam ni sigurna da li volim ili mrzim. Cak vise ne znam ni koje je osecanje gore. Voleti nekog ko te je povredio. Ili mrzeti nekog sa kim si odredjen period svog zivota bila srecna.

Ponovo si nasao nacin kako da me zarobis izmedju secanja i stvarnosti. Dok pokusavam da shvatim, koliko smo bili mi, a koliko ti i ja.

Ponovo si nasao nacin da me nasmejes i rasplaces u isto vreme. Smejem se jer sam imala nekog ko je prihvatio sve moje mane, a placem jer sam tog nekog olako pustila.

Ponovo smo sedeli na istoj onoj klupi na kojoj smo se pre par godina upoznali. Tada mi se cinilo kao da sam nasla deo sebe koji sam uzaludno godinama u nazad trazila. Danas, cinilo mi se kao da se deo koji je sa mnom promenio.

Ponovo smo pricali o nama, a znali smo da smo vec odavno izgubili to mi.

Ponovo si me nesamejao svojim glupavim forama, koje uglavnom samo ti razumes, ali si me nasmejao svejedno.

Ponovo si mi rekao da sam blesava i samo tvoja, da ne mogu da se opirem toliko dugo.

Ponovo si mi rekao da se neki ljudi pronadju, ali da ne mogu opstati zajedno.

Ponovo si me ostavio u razmisljanju. Verovatno cu ponovo docekati zoru, trazeci nacin da sve ispravim. Iako znam da to mozda nije najbolja stvar.

Previse toga “ponovo” je u nama, da bi smo bili samo drugovi. A opet previse je onog samozivog u nama da bi smo bili vise od toga.

Nešto najgore na svetu jeste kad nisi svestan koliko vrediš, kad misliš da je najbolje imati nekoga kraj sebe, nebitno kakav je taj neko. Opravdavaćeš tu osobu. Tražiti ljubav gde je nema. Praviti se da ne vidiš sve te loše stvari. Cenićeš te retke, dobre sitnice koje učini za tebe i držaćeš se za njih kao za slamku.
Onda ćeš jednom naići na nekoga ko će se ponašati prema tebi baš onako kako treba da se ponaša prema nekome koga voliš. Srešćeš nekoga ko će ti davati jaknu kad je zima, iako ti negoduješ i govoriš da ti je taman. Nekoga ko ti neće dopustiti da odeš ljuta. Nekoga ko će ostajati da priča sa tobom do jutra onih dana kada stvari baš i nisu kako treba. Nekoga ko će ti uvek odgovoriti na poruku, iako je zauzet ili nema kredita - snaći će se, jer si mu bitna. Nekoga ko se neće smejati tvojoj ljubavi prema mačkama, već će ti pomoći da je dozoveš i maziti je zajedno sa tobom. Nekoga ko će znati i da se šali i da priča o ozbiljnim stvarima. Nekoga ko će verovati u tebe. Upoznaćeš nekoga ko će te naučiti da ceniš i voliš sebe baš takvu kakva si.
I onda će on otići. Tebi će biti krivo. Isplakaćeš sve suze ovoga sveta. Potom ćeš ga malo mrzeti. I onda ćeš jednog dana shvatiti da je tako trebalo da bude. Razumećeš da on nije trebalo tu da ostane zauvek, već samo da te spremi za nekog budućeg. Da te nauči da pametno biraš i da se ne daješ svakome, već samo onome ko te zasluži. Baš tebe takvu kakva si, jer si dovoljno dobra - čak si i bolja nego što misliš, samo ti je potreban neko da ti otvori oči i natera te da poveruješ u to.

“A nadala ti se druže, nemoj misliti da nije. Nadala se kao nijedna druga koju si imao i želeo. Zamišljala je kako će te jednog dana pronaći ispod svog balkona na pljusku, kao u sceni u romantičnim filmovima koje je tako volela mrzeti, kako napokon priznaješ kakva budala si bio. Jer bio si, nemoj misliti da nisi. Nadala ti se druže, a nije trebala."

“Povrediću te, znaš to”, rekla sam mu čim je sklonio svoje usne sa mojih. “Nema veze”, prigrlio me je jače. “Ima”, odgovorila sam pokušavajući da ga odgurnem od sebe, “Povrediću te, a zaista ne želim to da učinim. Ne želim da budem ona osoba koja će te slomiti i naterati te da prestaneš da veruješ u ljubav. Ne bih da me mrziš do kraja života”, sagela sam glavu. “Slušaj”, rekao je podižući mi bradu, “Znam da si od onih koje se ne daju pripitomiti i da ćeš mi, pre ili kasnije, slomiti srce, ali radije bih da uživam u ovome sada, makar me to kasnije uništilo. Samo, ne možeš me naterati da izgubim veru u ljubav, kada si mi ti pokazala šta to znači voleti nekoga. I neću te mrzeti, za pedeset godina ću svojim unucima pričati o ženi koja me je promenila i koja me je naučila mnogo čemu.” “Žao mi je”, bilo je sve što sam mogla da kažem. “Znam, ali nema veze. Hajde da uživamo u ovome što sada imamo, možda već sutra stvari budu drugačije.”