mrtva iznutra

Znam, u ovom trenutku sam skroz izgubljena, ne znam kuda, ne znam šta, niti kako. Ne znam da li da se pomjerim, da uzdahnem, da progovorim, jer mi je sve postalo svejedno. I da sad umrem ja znam da nikoga zapravo nije briga ima li me uopće. Ipak sam ja samo mala djevojčica u ovom velikom sivom svijetu. Nisam ja mala djevojčica, već ste vi maleni ljudi. Zaista više nemam riječi. Hah… Puno sam ih trošila ali bit će ih. Uglavnom, da se zna da bježim, da idem. Idem veoma daleko. Idem u sebe. Tamo se inače gubim, pa se vraćam, ali sada idem zauvijek, jer dosta sam izdržala, možda i previše. Povrijedit ću neke osobe svojim odlaskom, neke kojima sam možda draga a čitaju ovo, možda im je žao. Što više nikada neće razgovarati sa mnom. Jer ja odlazim. Ne mogu više samo da spavam da ne bih bila tužna. Ja odlazim. Odlazim zbog sebe, zbog vas. Zbogom kažem riječima i svakim dijelom moje duše. Vi znate da vas sve volim, ali ja sam odavno mrtva. Samo dišem, to je sve. Iznutra sam mrtva, nema me. Oprostite mi. Oprosti mi, ti kojem značim bar malo. Oprostite mi moji fanovi. Oprosti mi živote, jer te napuštam. Ja odlazim. Nemam novac da pobjegnem daleko, da odem u beskraj. Ovako odlazim u sebe. Dovoljno daleko. Dovoljno daleko da boli.

“Kako si?”

Tužna sam. Sjebana. Razočarana. Izgubljena. Povrijeđena. Ljuta. Nesretna. Napuštena. Poražena. Razbijena. Patetična.  Zaboravljena. Ostavljena. Odbačena. Mrtva iznutra. Slomljena. Umorna. Depresivna. Super sam.”