mirno

Ženiš se pre 30. jer tako treba. Normalan si. Imaš 2 dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon.

Letovanje od 10 dana. Možda 15. Vikend u Beču. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje.

Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije.

Danas je nedelja. Vodiš ljubav svake druge nedelje. Sa ugašenim svetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.

Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju. Odustao si od sna da gajiš pčele. I od toga da se često smeješ.

Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umeš više da voliš. Želeo bi. Kasnije i to nestaje.

Lažeš da si dobro. Lažeš da se smeješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na celom gramofonu. Pušiš krišom.

Psuješ vozače. Psuješ pešake. Psuješ bicikliste. Psuješ komšije. Psuješ ženu. Psuješ decu. Psuješ Boga. Psuješ život.

Računi, računi, računi. Imaš previše bora. Imaš par godina u inostranstvu. Neka bežanja od sebe stvarnog.

Opiješ se nekada. Nikad sam. Sa društvom. Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni. U avgustu otplaćuješ kredit.

Imaš 20 godina više. Čekaš lift. Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.Čekaš u banci. Čekaš da ti žena ponovo kaže - volim te.

Čekaš da je opet zavoliš. Čekaš leto. Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku. Čekaš da oženiš sina. Čekaš da se penzionišeš.

Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu.

Čekaš svetla vremena. Čekaš bolje sutra. Da budeš srećan. Izuj se. Hodaj bos. Tada smeš da hodaš i po travi. Kupaj se dok sviće.

Pričaj o stvarima koje voliš. Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh. Odlepićeš je sa plafona, ne brini.

Nauči da razbijaš jaje jednom rukom. Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet. Ljuljaj se u 3 ujutru.

Naruči 5 kugli sladoleda. Nasmej se upozorenju - samo za decu. Prođi ispod prskalica u parku.

Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.

Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini. Šetaj pored reke. Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.

Vodi ljubav. Ujutru. U podne. U sumrak. Uveče. U 2. U 3 ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.Vodi ljubav stalno. Svuda.

I ne sa svakim. Nikako ne sa svakim.

Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu uradi to.

Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je. Slikaj - sa njom. Ili njim. Okačite sliku iznad kamina.

Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika. Zagonetno se smešite.

Držite se za ruke ispod stola. Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike. Ljubi. Grli. Golicaj. Pleši. Praštaj.

Maštaj. Putuj. Ne propusti pravljenje figurica od plastelina. Ne propusti prvi jorgovan. Ni poslednje lubenice.

I to da se umažeš jogurtom. Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.

Smej se. Mnogo se smej. I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav. Više bole krivi putevi u životu.

Pravi musaku. Pravi porodični turnir u kartama. Čitaj ceo vikend.
Pokisni. Slušaj muziku rizičnih decibela. Okreči sobu u žuto.

Pevaj, ako tako osećaš. Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator. Najveći u radnji.I opremu za kampovanje. Slaži slagalice.

Zovi redovno roditelje, jer tako želiš. Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano. Ne zaboravljaj prijatelje.

Ne zaboravljaj stvari po džepovima, tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku. Uuu, i pravi balončiće.

Pričaj - po starinski. Nekada se samo obmani. Pričaj o stvarima koje voliš. Pričaj o ljudima koje voliš.

Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan. Nije teško voleti. Pričaj i o stvarima koje te muče. Pričaj. I slušaj.

Budi brižan i samilostan. Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav. Govori - mi, umesto - ja. Ne beži od sebe. Ne plaši se.

Lep si i nasmejan i namršten. Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari. Izgradi u sebi, ne oko sebe. Zasadi hektar kalemljenih trešanja.

Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta. Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš.

Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi. Budi kreativan, ništa nije glupo ako je namera prava.

Haj shvatite

Postoje djevojke koje možeš grliti dva dana i njima neće dosaditi, i postoje one koje nisu za zagrljaje uopšte.
Postoje djevojke koje vole duge noćne šetnje, i postoje one koje bi radije da igrate igirca kući ili odgledate utakmicu.
Postoje djevojke koje su ozbiljne s ozbiljnom pričom, i one sarkastične budale, sa kojima nikad ne znate kada su ozbiljne.
Postoje one koje su naivne, i one koje ne vjeruju baš nikome.
Postoje one koje se previše trude, i one koje te množe s nulom i uz koje se često zapitaš za vlastito bivstvovanje.
Postoje one koje su romantične i one koje jebiga, nisu.
Postoje one koje se rasplaču i na neke sitnice, i one koje nikada ne plaču.
Postoje one koje će te mirno saslušati, i one koje će ti se nagovoriti i prije nego završiš rečenicu.
Postoje i one koje će te jednostavno udariti.
I postoje muškarci koji vole jedne ili druge. Ili neke treće. Ali to samo dokazuje da ni oni nisu isti. Jedan će poštovati stabilnost jedne, dok će drugog oboriti s nogu vječiti nemir druge djevojke. I to je to.

i sine
ako se desi
a desiće se
da nestane svjetla
i ispred i iza tebe
ne boj se
nastavi gdje si kren'o
i reci mirno
ne moraš ni svjetlit jebem ti majku
na'ću put u mraku sam
eto

Dobro se sjecam da sam jednom cekao bus sam. Ali bukvalno sam. Na stanici nije bilo nikoga i ulicom nije niko prolazio. Jedino oko mene sto je bilo je bio prvi snijeg te godine. Bilo je jezivo jer nisam navikao da na tom mjestu ikad bude mirno. Jedino sto je nekako davalo zivot cijeloj toj slici bili su semafori. Do tada nisam znao koliko je tuzno biti semafor kada nema ni auta ni pjesaka. Onako mijenjaju boju bez ikakvog razloga ali u tacno odredjenom redu i to istom onom redu po kome su programirani prije puno godina. Nekako mi to sad sve lici na ljude. Cijeli svoj zivot provodimo kao taj semafor, ponavljamo svaki dan ponovo i ponovo. Nekad bude zanimljivo, kada je guzva i tada imamo osjecaj da smo mi ustvari bitni. Ali ustvari smo cijeli zivot tri svjetla koja se ponavljaju ponovo i ponovo i ponovo… Dajemo signale ali niko nikad nije izasao iz tog zacaranog kruga.
Tuzni su semafori nocu. Tuzni su i ljudi

Nevidljivim prijateljima

Ne poznajemo se. Nismo se rukovali niti gledali jedno drugom u oči dok izgovaramo imena, a opet postojimo. Taj je osjećaj drugačiji od svih ostalih. Poruke na ekranu potpisane njenim imenom imaju veću moć nego stvarne riječi ljudi koji se godinama nazivaju mojim prijateljima.

Bio sam dječak koji je tek počinjao pisati svoje prve rečenice na nekom čudno nazvanom anonimnom blogu. Tu negdje se pojavila. Radoznala djevojka sa druge strane mojih tekstova željela je znati više o čovjeku iza napisane patetike, pa me uvukla u priču o Urbanu i nekim starim rok bendovima. Mi smo kao slušali istu muziku i pažljivo sastavljali poruke sa sve jednim zarezom na svom mjestu. Od tad su prošle godine.

-Halo, čuješ li me?

-Izvini, čujem. Sletih sa teme na trenutak pa otud ćutanje..

-Nema te tri stoljeća, i onda ćutiš kad nazoveš - blesane. Da čujem, gdje gori?

-Ne gori nigdje. Mislim gori ali tinja, standardno. Nema nekog novog požara kojeg trebaš gasiti, sve je mirno k’o ona tišina pred veliki vjetar.

-Opet postaješ pisac preko telefona, smori čovječe. Zabavljaj me.

-Da te zabavljam? Imaš momka za te stvari, opet će da ga opali posesiva pa da ispituje ko je tip kojem stalno nešto kuckaš. Da ne spominjem ako vidi moju “profilna iz teretane“ sliku na viberu.

-Imaš i ti djevojku pa mene voliš, šta sad? A za sliku nemoj da brineš, zna moj dragi da volim stomačić. A i nisi ti toliki fraer, znadeš?

-E čuj znadem. Poželio sam tu tvoju fristajl blesavost, djevojke u Sarajevu je uglavnom nemaju. Humor je nekako izvještačen a svaka je kao dama sa kojom moram paziti kako se šalim i šta ću reći. Ne smijem ni opsovati a da ne zavrte očima.

-Zato fino dođeš u moju provinciju da te pokažem jaranicama. Samo pokažem, ništa više. Ha Ha. Sad nazad na temu, nemoj da misliš da sam zaboravila. Šta te muči?

K'o detektiv za moje paranoje, sa stotinu kilomerata će postaviti dijagnozu, namlati me kritikama kao da sam klinac a onda me zezati kako sam smotan i ne znam sa ženama. Pa će da skrene temu na nešto tipa izraz lica njenog mačka dok ga gnjavi u krilu i sve će biti uredu.

-Eno ga opet, razmišlja. Halo književnik, heej. Djevojka željna pažnje s druge strane telefona. 

-Uh izvini, razmišljam nešto oko faksa. Ništa važno. Uglavnom nemoj da brineš, ne muči me ništa. Veza dobro ide, samo sam ponekad ljubomoran. I nemoj tamo da mašeš glavom, nisam toliko. Fakultet skoro gotov, ja zdrav i nasmijan. Eto, vidiš da sam normalan.

-OK, recimo da ti vjerujem. Svakako ćeš sutra da se iznerviraš pa da me ugnjaviš mojim omiljenim pričama.

-Đubre malo. Ajde sad, bježi. Javim se ovih dana ako te uspijem dobiti. Čuvaj se.

-Naravno, ‘noć.

Spustio sam mobitel i slušao odjek mog disanja. Kofer je bio uredno spakovan. Pasoš i novac na stolu, soba spremljena. Otpio sam još jedan gutljaj sada već toplog piva i pomislio kako bi bilo lijepo zaspati zajedno sa normalnim ljudima. Uskoro će zora, postoji neko koga moram vidjeti.

Šta više
lepo moje
šta više da ti kažem?
Istina je da ti nisam rekla
ni delić svega što sam htela
a kao da bi to promenilo nešto
Teši me što znam
prema tebi sam ispala čovek
naivan čovečuljak sa najiskrenijim namerama
devojčica koja je samo želela da te učini voljenim
i bude voljena zauzvrat
Teši me što znam
sve što sam ti dala
dala sam ti jer sam tako osećala
jer sam želela to
a ne zato što bi tako trebalo
ili zato što me je neko naterao na to
Teši me što znam
ne voli te ona
ni ti nju
al’ tvoja je narav kazna svima
sem tebi.
Tebi je lako
ti slažeš mene
i slažeš nju
i slažeš svakog drugog ko te bilo šta o meni
i o njoj pita
Nego zanima me
lepo moje
koga ćeš lagati
kad te stigne sve što si lagao
kad te stignu sve istine
i sve laži
kad te nađe neka gora od tebe
pa ti uzme srce i procedi ga kroz svoje prljave šake
koga ćeš lagati onda?
Nisi tu
i boli me
ali ja sam ta koja mirno spava
i koja bez srama može da te pogleda u oči
možeš li ti
lepo moje
možeš li i ti mene?

Tu noć je sve nestalo, i mi, i ljubav, i sve što smo ikada imali. Znao sam više nećemo biti zajedno, jer poslije nekih krajeva nema novih početaka. Ponekad čovjek mora staviti tačku, ne jer želi, već što nastavak priče nema smisla. Bio sam siguran da ćemo se voljeti još dugo, maštati o zajedničkim trenucima, držati telefone u rukama i iščekivati iznenadni poziv ili poruku nastalu u momentu slabosti. Bio sam ubijeđen da će proći dosta vremena dok nas prođe volja za ponovnim susretom, snažnim zagrljajem ili riječima utjehe. Smio sam staviti ruku u vatru da će u nama još dugo gorjeti ista želja i ista vjera u nemoguće. A mi ništa nećemo raditi. Samo ćemo mirno sjediti u uglu sobe, dok ne zaboravimo.
Tako to ide, noćima ne spavaš, proklinješ život, kuneš dan kada si poklonio srce, a onda ti postane svejedno. Promijeniš se do te mjere, da više ne prepoznaješ samoga sebe. Postao si drugačiji, hladniji, ne dijeliš više emocije kao ranije, jer krišno se plašiš da će te opet povrijediti. Ali, ipak, nisi loš čovjek. Samo si naučio kako da se ponašaš prema onima što jesu.
—  Magic Whisperer

Nemoj da te zavara izraz moga lica.
Jer, nosim masku, hiljade maski,
maske koje se bojim skinuti,
a nijedna od njih nisam ja.

U pretvaranju sam pravi majstor,
ali ne daj se zavarati.
Za ime Božje, ne daj se zavarati.
Pretvaram se da sam siguran
da je sve med i mleko u meni
i oko mene
da mi je ime samouverenost a smirenost moja igra
da je sve mirno i da sve kontrolišem
i da ne trebam nikog.
Ali, ne veruj mi.
Možda se čini da sam smiren, ali
moja smirenost je maska
uvek promenjiva i koja sakriva.
Ispod nje nema spokoja.
Ispod nje je zbrka, strah i samoća.
Ali, ja to sakrivam.
Ne želim da iko zna.

Hvata me panika na pomisao o mojoj slabosti
i da će me otkriti.
Zato frenetično kreiram masku da bi iza nje sakrio
nonšalantno, sofisticirano pročelje,
da mi pomogne da se pretvaram,
da me zaštiti od pogleda koji zna.
Ali baš takav pogled je moje spasenje.
Moja jedina nada i ja to znam.
Dakako, ako iza njega sledi prihvatanje.
Ako sledi ljubav.
To je jedina stvar koja me može osloboditi od mene samoga,
od zatvora što sam ga sam sagradio,
od prepreka što ih sam tako bolno podižem.
To je jedino što će me uveriti u ono u šta ne mogu uveriti sam sebe,
da uistinu nešto vredim.
Ali ja ti ovo ne kažem. Ne usuđujem se. Bojim se.
Bojim se da iza tvoga pogleda neće uslediti prihvatanje,
da neće uslediti ljubav.
Bojim se da ćeš me manje ceniti, da ćeš se smejati,
a tvoj bi me smeh ubio.
Bojim se da duboko negde nisam ništa, da ne vredim,
i da ćeš ti to videti i odbiti me.
Zato igram svoju igru, svoju očajnu igru pretvaranja
sa sigurnim pročeljem izvana
i uplašenim detetom unutra.
Tako počinje svetlucava ali prazna parada maski,
a moj život postaje bojište.
Dokono čavrljam s tobom učtivim tonovima površnog razgovora.
Kažem ti sve, a zapravo ništa,
i ništa o onome što je sve,
i što plače u meni.
Zato kad sam u kolotečini,
neka te ne zavara to što govorim.
Molim te pažljivo slušaj i pokušaj čuti ono što ne kažem.
Što bih voleo da mogu reći,
što zbog opstanka moram reći,
ali što reći ne mogu.

Ne volim ništa kriti,
Ne volim igrati veštačke, lažne igre,
želim prestati s igrama.
želim biti iskren i spontan te biti ja,
ali mi ti moraš pomoći.
Moraš pružiti ruku
čak i kada se čini da je to poslednje što želim.
Samo ti možeš iz mojih očiju ukloniti prazan pogled živog mrtvaca.
Samo me ti možeš prizvati u život.
Svaki put kad si ljubazan, nežan i kad me hrabriš,
svaki put kad pokušaš razumeti jer uistinu brineš,
moje srce dobije krila,
vrlo mala krila,
vrlo slaba krila,
ali krila!
Sa svojom moći da me oživiš možeš udahnuti život u mene.
Želim da to znaš.

Želim da znaš koliko si mi važan,
kako možeš biti stvoritelj - do Boga pravedan stvoritelj - moje osobe
ako tako izabereš.
Samo ti možeš srušiti zidove iza kojih drhtim,
samo ti možeš ukloniti moju masku,
samo ti me možeš osloboditi moga senovitog sveta panike,
i nesigurnosti, iz mojega usamljenog zatvora,
ako tako odlučiš.
Molim te odluči. Ne mimoilazi me.
Neće ti biti lako.

Dugotrajno uverenje o bezvrednosti gradi snažne zidove.
Što mi bliže priđeš
to naglije mogu uzvratiti.
To je nerazumno, ali uprkos tome što o čoveku kažu knjige,
ja sam često nerazuman.
Borim se baš protiv one stvari za kojom čeznem.
Ali rekoše mi da je ljubav jača od snažnih zidova,
i tu leži moja nada.
Molim te pokušaj pobediti zidove
čvrstom rukom
jer dete je vrlo osetljivo.
Ko sam, možda se pitaš?
Ja sam onaj kojeg znaš vrlo dobro.
Jer ja sam svaki čovek na kojeg naiđeš
i ja sam svaka žena na koju naiđeš.

Ženiš se pre tridesete,
jer tako treba.
Normalan si.
Imaš dvoje dece.
Diplomu. Posao.
Račune za struju.
Račune za telefon.
Letovanje od deset dana.
Možda 15.
Escape weekend u Beč.
Plus zdravstveno osiguranje.
Plus životno osiguranje.
Penzijsko osiguranje.
Račune za grejanje.
Žuriš kući iz kancelarije.
Danas je nedelja.
Vodiš ljubav svake druge nedelje.
Sa ugašenim svetlom.
Mirno.
Misionarski.
Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.
Budi normalan.
Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju.
Odustao si od sna da gajiš pčele.
I od toga da se često smeješ.
Ideš u teretanu, jer tako treba.
Voziš se u koloni.
Nikada ne pretičeš.
Nešto ne umeš više da voliš.
Želeo bi.Kasnije i to nestaje.
Lažeš da si dobro.
Lažeš da se smeješ.
Lažeš.
Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči.
Na celom gramofonu.
Pušiš krišom.
Psuješ vozače.
Psuješ pešake.
Psuješ bicikliste.
Psuješ komšije.
Psuješ ženu.
Psuješ decu.
Psuješ Boga.
Psuješ život.
Računi, računi, računi.
Imaš previše bora.
Imaš par godina u inostranstvu.
Neka bežanja od sebe stvarnog.
Opiješ se nekadaNikad sam.
Sa društvom.
Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni.
U avgustu otplaćuješ kredit.
Imaš 20 godina više.
Čekaš lift.
Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.
Čekaš u banci.
Čekaš da ti žena ponovo kaže „volim te“.
Čekaš da je opet zavoliš.
Čekaš leto.
Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku.
Čekaš da oženiš sina.
Čekaš da se penzionišeš.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš sledeću godinu.
Čekaš svetla vremena.
Čekaš bolje sutra Da budeš srećan.
Izuj se.
Hodaj bos.
Tada smeš da hodaš i po travi.
Kupaj se dok sviće.
Pričaj o stvarima koje voliš.
Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh.
Odlepićeš je sa plafona, ne brini.
Nauči da razbijaš jaje jednom rukom.
Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet.
Ljuljaj se u tri ujutru.
Naruči 5 kugli sladoleda.
Nasmej se upozorenju ‚‚samo za decu‚“Prođi ispod prskalica u parku!
Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.
Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini (ako nemaš ‚‚senzor vrata“ blizu kuće)
Šetaj pored reke.
Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.
Vodi ljubav.
Ujutru.
U podne.
U sumrak.
Uveče.
U dva.
U tri ne možeš, tada ideš da se ljuljašku
Vodi ljubav stalno.
Svuda.
I ne sa svakim.
Nikako ne sa svakim.
Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu URADI to.
Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je.
Slikaj – sa njom.
Ili njim.
Okačite sliku iznad kamina.
Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika.
Zagonetno se smešite.
Držite se za ruke ispod stola.
Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike.
Ljubi.
Grli.
Golicaj.
Pleši.
Praštaj.
Maštaj.
Putuj.
Ne propusti pravljenje figurica od plastelina
– kako kaže divna Dženita iz Tuzle -
bez prijatelja da ga upotpune ovaj spisak i ne vredi mnogo,
još je bolje kada su prijatelji ovako maštoviti
Ne propusti prvi jorgovan.
Ni poslednje lubenice.
I to da se umažeš jogurtom.
Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.
Smej se.
Mnogo se smej.
I ne pokrivaj usta rukama,
jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav.
Više bole krivi putevi u životu.
Pravi musaku.
Pravi porodični turnir u kartama.
Čitaj ceo vikend.
Pokisni.
Slušaj muziku rizičnih decibela.
Okreči sobu u žuto.
Pevaj, ako tako osećaš.
Plači, ako tako osećaš.Kupi šator.
Najveći u radnji.
I opremu za kampovanje.
Slaži slagalice.
Zovi redovno roditelje, jer tako želiš.
Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano
(osim ako imaš visok pritisak, onda samo prazan slanik tresi iznad jela, videćeš da će postati slano samo od sebe)Mmm…
ipak nemoj cipelama na kauč
NE zaboravljaj prijatelje
.Ne zaboravljaj stvari po ‚‚džepovima“,
tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku.
Uuu, i pravi balončiće.
Pričaj „po starinski“.
Nemoj baš UVEK kakiti o tome da zapravo,
kada vidimo dve duge postoji samo jedna duga,
a da je druga njena refleksija i da je to obmana našeg oka i uma.
Nekada se samo obmani
( Uh, kako bi mi ovde, umesto samo legla neka psovka, iako ne treba psovati )
Zato ispravka
– Nekada se samo jebeno obmani i uživaj u dve duge!
Pričaj o stvarima koje voliš.
Pričaj o ljudima koje voliš.
Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan.
Nije teško voleti.
Pričaj i o stvarima koje te muče.
Pričaj.
I slušaj.
Budi brižan i
samilostan.
Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav.
Govori MI, umesto Ja.
NE beži od sebe.
Ne plaši se.
Lep si i nasmejan i namršten.
Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari.
Izgradi u sebi, ne oko sebe.
Zasadi hektar kalemljenih trešanja.
I praske, ako tako želiš.
Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta.
Čekaj, pa ti nemaš službeni put.
Postao si ono što želiš.
Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi.
Budi kreativan,
NIŠTA NIJE GLUPO
ako je namera prava.
Oboji svoj svet.“
Volim one jednostavne trenutke. One najprostije gdje samo sjediš na prozoru ili na terasi, slušaš muziku, piješ kafu, citas knjigu, a nisi ni sretan ni tužan, samo posmatraš. Nebo, zvijezde, zgrade, ljude, Razmišljaš, i osećaš se nekako potpuno i mirno.
Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.
 
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
 
Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.
—  Tin Ujević, Igračka vjetrova

Koliko mi samo fali.Pa cak i ono njeno kada dodje sa posla,i kaze “Bebo samo da malo legnem da se odmorim,nemoj se ljutit ako zaspem”.
Ne mogu da se ljutim a toliko zelim da svaki tren provedem sa njom,jer tu sam sa njom par dana.
Fali mi ono njeno “ne svidja mi se tvoj jastuk,de nam ovaj drugi,od ovoga se ukocim”
Vazda nesto negoduje.Ali,volim je i tako.
Fali mi i to da cistim njenu cetku kada se ceslja pa zurno ode na posao.
I onda kazem da sam ocistio,i da ne valja da ostaje tako cetka joj.
Fali mi ono njeno kada krene na posao,pa mene onako sanjivog poljubi,i kaze mi “Pozeli me bebo”
Fali mi da u toku noci se probudim,i samo provjerim jel mirno spava,jel pokrivena,i onda je poljubim.A ona se tada osmjehne.
Fali mi da budan lezim pored nje i slusam kako dise,i da izvucem ruku od nje samo da dobijem onu reakciju da momentalno rukom trazi moju ruku,iako znam da spava.
Fali mi da onako pospani lezimo i planiramo sta cemo sutradan raditi,a sutradan nista od toga ne bude.
Fali mi da je posmatram dok se sprema za rodjendan,kako probava haljinice,i mene pita koju da obuce,a zna da je najljepsa u bilo cemu.
Zna da sam ljubomoran jer ce hiljadu tudjih pogleda da privuce.
Ljubomoran sam,ali necu da priznam joj,uvijek poricem.Ali ona to zna.
Fali mi.Jednostavno mi Ona fali.

Otišli smo na utakmicu i u čudu sam je gledao kako navija, skače, psuje suca. Bila je najljepši huligan koga su moje oči ikada vidjele. Sljedeće večeri dok smo sjedili u kafiću počela je padat kiša, ona je izula svoje štikle i bosa izašla napolje. Njihala je bokovima, i mamila me k’ sebi, a zatim smo se dugo ljubili i plesali na ljetnom pljusku. Bila je nekako drska, bezobrazna, a opet tako nježna i ženstvena. Ali bila je, sada više nije. Ja sam odlučio da sredim život i uozbiljim se malo, da krenem dalje bez nje. Sad mi dani teku onako mirno, lagano, svojim tokom. Imam posao, kuću, auto.. Imam sve.. I ono što je najgore od svega jeste da bih sve to dao za onaj jedan ples na kiši sa njom.

Volim one jednostavne trenutke. One najprostije gdje samo sjediš na prozoru ili na terasi, slušaš muziku, piješ kafu, citas knjigu, a nisi ni sretan ni tužan, samo posmatraš. Nebo, zvijezde, zgrade, ljude, Razmišljaš, i osećaš se nekako potpuno i mirno. 💫
.
— 

Ti mozes i u ponoc pokucati 

Sav od onog nemira i zelje

Pod rukom drzeci vruce kifle iz pekare

Tu si, na mojim vratima,

Iako si me par minuta prije dovezao kuci

Nakon sati koje smo proveli skupa

I pozdravljali se dugo…dugo

Odes, pa se vratis

Kada shvatis da od odlazaka sa mnom nema nista

Jer sa tobom ostajem 

I dok sam kilometrima daleko

U vazduhu, na kozi, rukama, usnama, pod kapcima

Pa okrenes auto na okretaljci i vratis se na broj 50

I moja vrata

Tek sto sam skinula haljinu

I sminku sa lica

i nevoljno te htjela saprati sa sebe

Sada spavas na mom jastuku

Dok ja radim dokasno u  noc na laptopu

Pa se trznes u snu

Tapkas po postelji

I trazis mi ruku ili lice

Mrmljas tiho

Privuces me sebi 

I nudis ogoljenu ljubav pod svojim dlanovima

Onako u snu

Kada je razum i taktika na off.u

A jedino sto ti je potrebno 

Jesu litri ljubavi i bliskosti

Samo spoznaja da sam tu i

Da ne idem nikamo

Da nema vise dugog rastajanja i odlazaka

Na dvije suprotne strane

Samo da mirno usnis na svojim morima

Da ti se barka sudari sa mojom

i tamo negdje

Nasred okeana i plavetnila

Da pokucas sa vrelim kiflama

Sav od onog mira i spokoja

Kao nekada kada se sve podrazumijevalo,

Tako trebalo, ocekivalo, snivalo

Jedan sasvim obican dan

Obicna noc

I ljeto dvije hiljade i trinateste

Kada se vratis odlazeci

Danas ja svakog dana pomalo odlazim od same sebe

Kada bi nam se putevi ukrstili

Nekim zakonom privlacnosti

Nakon koliko vec godina

Ja bih se opet sebi vratila

Danas na svakom kutu bjezim od sebe same

I od tebe pomalo

I sanjam neke velike snove

U stilu Carrie Brandshaw

Zavrsavam posljednje pripreme 

Prije negoli ce izaci knjiga

U kojoj ce se naci i moje pjesme

Tipkam mailove urednicima 

Portala i udruzenja

Jedan sasvim obican dan

Sanjam…

Eh da mi je biti nebo.. Tako mirno ,tako veliko ,prostrano i plavo.. Da mi je da budem tvoje nebo.. Da te gledam cijelog dana.. Dok se budiš i dok spavaš.. Molit ću Sunce da te dira svojim zrakama ,kroz rupice na tvom prozoru.. Da ti se grohotom smijem.. Da te grlim kišom što se sliva niz tvoje obraze.. Eh da mi je biti nebo.. Da te gledam sve vrijeme..