makedonci

Srce se cepa u milion komada kad vidi sta se desava. Ne samo u Srbiji, vec i u Bosni. Zasto nama? Moze neka nesreca da zaobidje Balkan? Je l mozemo nekad i mi da uzivamo? Je l postojimo samo za unistavanje i lecenje tudjih kompleksa? Gledam kako se coveku ispred nosa rusi kuca zbog klizista, kako ocajnicki place i pita ‘Zar sam sve ovo stvarao da nestane ovako odjednom?’. Mozda sam tek sad postala svesna svega. Molim se za njih. Sa god sam mogla uradila sam. Hvala svima koj su dosli i pomogli, hvala. Hvala vam Bosanci, Crnogorci, Makedonci, Bugari i jedno veliko hvala vama Rusima i Slovencima. Hvala sto ste uz nas u ovim teskim trenucima. Hvala svim dobrovoljcima sto su otisli da brane gradove od poplava. Mozda cu posle ovog vise ceniti ljude, ljudski zivot i sve sto imam. Necu plakati za onim sto nemam. Jer ovo sto imam lako moze nestati. Nisu samo poplave sad, sta je posle? Kakve ce sve bolesti da se javljaju, smrtni slucajevi. Ove poplave imaju mnogo vecu razmeru, nego sto se moglo pretpostaviti. A vama Amerikancima mogu samo da kazem da se samo vidi da ste jaki na recima. Mogli ste onolike avione da saljete na nas ‘99, a sad? Jaki smo mi, izdrzacemo. Verujem u svoj narod. Verujem. Uz njih sam u mislima. Ljudi su ostali bez domova, ljudima su sruseni snovi. Sve je nestalo, kao dim cigarete. Samo zelim da uputim apel ljudima koji imaju sve ovo sto je potrebno evakuisanim ljudima da doniraju. Ali sa jedne strane srce mi je puno. Ova sloga, uliva mi nadu u bolje sutra. HVALA VAM SVIMA NA POMOCI, KAKVA GOD ONA BILA MATERIJALNA ILI U VIDU HELIKOPTERA. Ovaj narod ce vam uvek biti zahvalan.