lutka

Prica kaze da je Franc Kafka sreo devojcicu u parku gde je svakoga dana setao. Plakala je. Izgubila je lutku i bila je nautesna. Kafka se ponudio da joj pomogne u trazenju lutke, pa su se dogovorili da se nadju na istom mestu sledeceg dana. S obzirom da nije nasao lutku, sastavio je pismo u lutkino ime i procitao ga devojcici.  “Molim te, ne zali za mnom. Krenuh na put da vidim svet. Pisacu ti o svojim dogodovstinama.” Bilo je ovo prvo u nizu pisama. Kada bi se sreo sa devojcicom, Kafka joj je citao ova pazljivo osmisljena pisam o izmisljenim avanturama voljene lutke. Devojcici je to pruzalo utehu. Kada je susretima dosao kraj, Kafka je devojcici doneo lutku. Ona naravno nije bila ni slicna izgubljenoj. Na prikacenoj poruci pisalo je: “Putovanja su me izmenila…” Mnogo godina kasnije, sada vec odrasla devojka, nasla je skrvieno pismo u lutki. Sazetak tog pisma bi glasio: “SVE STO VOLIS CES JEDNOG DANA IZGUBITI, ALI NA KRAJU, LJUBAV CE SE VRATITI U NEKOM DRUGOM OBLIKU.”