ludomancy

Ako ste te sreće da u ovom ludom svetu naiđete na osobu koja vas privuče psihički i fizički, koja ima kvalitete na levoj strani grudnog koša i iznad očiju, čuvajte je, jer kad prokockate priliku sledi razdoblje seljačina i beštija, jer je neko pametan ukrao ono što vi niste znali ceniti.
—  Đorđe Balašević

O, mila

Dzaba se dajes,

Mila,

Ljudima koji ne umeju da te cuvaju kao oci u glavi

Dzaba se otvaras

Onima koji ne cuju tvoje reci i ne zele da cuju

Mila, dzaba se smesis

onome koji je osmeh video samo na slici,

dzaba se pravdas,

njemu koji ni pokusao nije, da te razume,

Mila,

Dzaba ljubis usne

Koje veruju samo u filmske poljupce

A ti dobro znas da nisi glumica,

I mila,

Dzaba ocekujes da te grli

Onaj ciji je zagrljaj poput povetarca

I cija se ljubav svela samo na

“Sta ima? Super ljubim te, imam neke obaveze, nazvacu te kasnije..”

I mila

Ako imalo sebe cenis,

A nadam se da dá

Poglede neznije od latica ruza

Poklonices nekome

Ko zeli da slusa, ko zeli da se da, tebi

Koja svasta imas za reci

Ali cutis, jer znas i sama shvatas

Da to sto sada imas,

Nije ono sto zasluzujes

I mila,

Molim te,

Kada se pojavi neko ko je spreman da te ima,

Nemoj ga oterati svojom ludom glavicom


Jer, mila,

Taj neko je cekao galaksiju, jednu kosmicku godinu vremena

Da bi bas tebe takvu nasao

Tako milu i nesvakidasnju..


-ultravioletna

Prijatelji.

Cesto me pitaju ljudi kako sam. Slegnem ramenima i kazem da sam dobro, samo malo umorno.
Zaista. Jesam. Umorna sam od svega. Od secanja. Od laznog smeha. Od lazne podrske. Od laznih ljudi.
Umorna sam od svih tih sitnica koje se mesecima desavaju, a ja ih kao suvenire skupljam duboko u sebi.
Umorna sam od pitanja i podpitanja. O meni. O njemu.
Umorna sam od toga da gledam nekog bitnog meni, kako se gubi u ovom ludom svetu, trazeci nacin za dokazivanje. A losim putem koraca. Vec dugo.
Umorna sam od toga da se bojim za njega. Umorna sam od toga da svaki put iznova pricamo o tome kakvi smo bili kao klinci. Umorna sam od toga da ga podsecam kako je nekada voleo kosarku. Umorna sam da ga gledam takvog, kao sto je sad.
A treba mi. Da bude tu. Uz mene, dok sedimo na plocniku i smisljamo planove, kako cemo jednog dana putovati. A odsutan je. Uglavnom cutimo. Razumemo se.
Ali mi fale njegove reci. Dok me prati kuci. Pa idemo sredinom puta. A on vice kako ce da me brani od svih i da me nikom nece dati.
Strah me je. A cini mi se kao da sam mu sve dalja. Da ne mogu da ga dokucim. Pa pustim. Neka ga. Dok mogu da ga cuvam. Dok mogu bar na tren da mu u misli udjem.
Cutim. Pa isplacem more suza, kad zatvorim vrata svoje sobe, dok mi on salje poruke da je stigao kuci.
Umorna sam. Od svega. Od mene. Od njega.

Me: Motherfucking Toffee Jesus Christ fuck dude motherfuckin this show bullshit Jesus can you fucking believe this shit

You: I have no idea what we’re talking about right now.

Me: God damn created this show then fucking magic and shit right fucking Ludo god damn rowing the book fuck yo shit I can’t even fucking believe this shit have you seen this shit fuck I just watched this shit fuck Toffee man

You: You’re scaring me.

Me: Motherfucking Spider Eagle Spider Eagle you put in the time fuck put in the time motherfucking built shit with this bare hands fucking best friend shit Ludo
Me:
Me: I’m very tired

You: No problem, man. I’ll…I’ll wait for another admin to talk about what’s going on.

Me: No man I’ll just talk about the new episode all day shit man you have to be so interested in the shit I have to say about the new episode fuck dude I just watched it an hour and a half ago fuck Toffee man he fucked over Glossaryck crazy Ludo rowing Bry And Ach Kim did the soundtrack fuck this girl who made this show I don’t like dying I can’t think of who the fuck made this show All I can think is who played the girl who made this show who the fuck made this show

Me:

Me:

Me: DARON NEFCY

Da je meni petak u kojem se budim uz tvoje “Dobro jutro.”

Lakše bi mi bilo izaci iz toplog kreveta iako me vani očekuju temperature ispod podnosljive.

Ne bih previše cvilila čak ni nakon bliskog susreta drvenog mu ruba i malog prsta moje lijeve noge.

Skakutala bih po stanu, pa po zgradi, pa ispred iste. Pjevala bih u sebi do stanice, plesala iznutra među gužvama tramvaja, smijala se svijetu od veselja.

Da je meni petak u kojem se budim uz tvoje “Dobro jutro.”

Oni koji ne shvataju, nazivali bi me ludom, a oni koji shvataju znali bi da luda jesam.

Voljela bih posao petkom, voljela bih obaveze petkom i voljela bih petak.

Bez kofeina, droge, bilo kakvih opijata, ja bih bila osuđivana na iste, pregledavana od svih, podvrgnuta stotinama testova.

Jer “Ne možeš se baš toliko smijati.” i jer “Niko nije toliko sretan.”

Vrištala bih u sebi, vrištala bih o tebi. I svijetu bih te nekad rekla, nekad skrila, da te ne zaplijene kao dokaz moje ludosti.

Da je meni petak u kojem se budim uz tvoje “Dobro jutro.”

Tada bi mi i utorkom bio petak.Ponedeljak bih slavila pod četvrtak, očekujući neradni vikend od moja dva petka. I ne bi mi se teško bilo buditi ponedjeljkom jer bi mi i tada bio petak.

I koliko god svijet neke dane volio ili ne volio..

Ja bih svaki dan voljela kao da je petak.

Samo da je meni petak u kojem se budim uz tvoje “Dobro jutro.”

Ostavi tu detinju dušu u tebi na miru. Ne dozvoli svetu da te natera da odrasteš ukoliko ti to ne želiš. Ne živi po pravilima koja ti nisi pisao.
Odrastam, svakim danom razumevam ovaj svet sve više i više, poštujem samo ono što se mora, ali i dalje živim u nekom svetu snova. Iako su me razočarali hiljadu puta i dalje u ljudima tražim dobre strane. Još uvek verujem u želje, samo što ih više ne trošim uzaludno nadajući se da će me zavoleti neko ko me jedva primećuje. I dalje mislim da najbolji ljudi postaju najsjanije zvezde na nebu kad umru i da nam se osmehuju odozgo ne bi li nam dali snage da nastavimo dalje.
U stvari hodajući sam paradoks: smejem se, a nisam srećna; ubijam se, a želim da živim; odrastam, a želim da ostanem dete; verujem u nestvarno; želim da neko voli, a sve teram od sebe; znam na koji način ovaj svet funkcioniše, ali odbijam da ga živim tako.
I možda je to jedini način da ostaneš svoj i normalan u ovom tuđem i ludom svetu.
—  N. D.
Za vrijeme djetinjstva, jedina želja za Novu godinu mi je bila da dobijem paketić. Da sjednem na pod i da ga što brže otvorim i vidim šta se sve nalazi u njemu. Da vidim da li se nalazi i barbika koju sam jako željela da dobijem. I dok bih ga otvarala, na licu mi je bio smiješak, onaj pravi i istinski smiješak, a mojoj sreći nije bilo kraja! Kako sam bivala sve starija, želje su se mijenjale. Ove godine ne želim barbiku, ne želim paketić. Od ove godine sam željela samo jedno. Da u ovom ludom svijetu pronađem nekog barem malo nalik meni.. Da Novu 2014. godinu ne dočekam sama. Da je dočekam u zagrljaju voljene osobe. Ali, džaba sve! I ovu godinu ću provesti u okruženju dragih osoba, ali, opet će faliti samo jedno. Faliće onaj jedan, najsnažniji i najljepši zagrljaj. Na licu će biti osmijeh, ali ne onaj pravi. Opet ću, kao i svake prošle godine, kad sat otkuca 00:00h, poželjeti istu želju. Nadajući se, da će se jednom ispuniti i moja želja! :)
—  moja:)
Jesam li bila beznadežno romantična? Deo mene verovao je u srodne duše i pravu ljubav, i u ono čarobno osećanje koje imate kad voljena osoba uđe u prostoriju i sve ostalo nestane. U nevidljivu, snažnu, jedinstvenu vezu između dvoje ljudi, koja nikad ne može biti prekinuta, čak ni smrću.
I nisam mogla da se oslobodim ubeđenja da, ako u ovom sumanutom, ludom, sjebanom svetu imaš dovoljno sreće, da pronađeš tu osobu, ne treba nikad, nikad da je pustiš.
—  Poljubac iz Pariza; Aleksandra Poter