lomim se

Čekam da me ostaviš.
Jer te mrzi više da me sklapaš,
A ja se stalno lomim
I da prestaneš da mi opraštaš,
Jer neprestano grešim
Da izgubiš strpljenje
Zbog moje impulsivnosti
Poludiš
Od tvrdoglavosti
I odeš,
Jer ne možeš više.
Niko ne može.
A volela bih da ostaneš…
Samo ne umem.

Zaljubljuje mi se u lokalnog mafijaša da osetim čar visokog života i velike ljubavi, a onda da me on počne uvlačiti u sranja jer jebiga, lik takvim životom živi, a ja da se lomim između toga što sam drugačije vaspitana i što je moja porodica protiv njega, pa on da shvati da me voli previše da bi dozvolio da se i ja spustim na takav nivo, pa onda da me ostavi, a ja da umirem slomljenog srca i plačem drugaricama u naručju dok mazim krzneni prsluk koji mi je kupio za osmi mart.

Ja sam nešto nedefinirano
Ponekad
Sve što mi treba je samo knjiga
Deka
I šalica čaja
Dok nekad
Sve što mi treba
Je alkohol
Glasna muzika.
Dim cigarete.
Obe mogućnosti mi pomažu
Da pobjegnem od svojih misli
I osjećaja
A bježeći od njih
Bježim od sebe same.
Dođu dani kada se zapitam
“Tko sam, zapravo, ja?”
Jedno vrijeme sam toliko hladna
Da se ne prepoznajem
Onda dođe period kada me svaka sitnica dira
Duboko.
U dušu.
Središte moga nemira.
Nekada imam snagu da se svima suprotstavim
Dok ponekad samo šutim.
Nekada se dotjerujem satima
Dok već naredni dan
Samo umijem lice
I obučem prvo što mi dođe pod ruku.
Dođe mi da pišem, s vremena na vrijeme.
Ideje dobijem
Dok pravim doručak.
Dok šetam psa
Metem dvorište
Stavljam posteljinu
Dok ležim ne radeći ništa
Boreći se
Sama sa sobom.
Ali nemam volje, snage.
Svaka moja riječ
Interpukcijski znak
Misao
Dodir
Uzdah
Sve
Apsolutno sve
Se svodi
Na jedno.
Tebe.
Zato i izbjegavam pisati
Jer ne znam
Hoću li se osjećati bolje ili gore
Prisjećajući se svega.
Kažu da je lakše.
Kada sve napišeš.
Meni više ništa
Nije lagano.
Apsolutno ništa.
Ja
Tako samouvjerena
Jaka
Neslomljiva
Lomim se pri pomisli na sutra.
Osjećam
Da sve ide
Većinom
Nagore.
A najgore je
Što tebe više nema.
Tko zna kada ćemo se opet vidjeti.
Možda na putu do škole.
Možda običnog dana
Kada to ne budem očekivala
Dok obavljam kupovinu za mamu
Te kupovine
Koje toliko mrzim
A to je još jedna
Od mnogih sitnica
Koje nikada nećeš znati
Jer te nikada nije ni zanimalo.
I koliko god to boljelo
Istina je.
Ima toliko
Malih i velikih
Istina
O tebi
O tebi i meni
Nama
Koje bole
Pa ih zaboravljam
To jest
Pokušavam zaboraviti.

《Madam》

Znaš, steže tu sa lijeve strane na pomen tvog imena. Zaboli toliko da pomislim da umirem. Iako je sve u meni već odavno umrlo. Uhvatim sebe kako još uvijek bježim. Bježim od sebe, i ne znam da stanem. Sam. I onda osjetim da se ponovo lomim na hiljade komadića. I to ne može da stane. Znaš, bio sam ratnik, koji se uvijek borio. Kada su povrijedili mene, kao da su povrijedili cijelu armiju. Ja sam ostao poražen one noći, od tebe, od osobe kojoj sam dao najjače oružje u historiji ratovanja. Ljubav. Od tada sam prestao biti ratnik, a upravo od tada ti si krenula u rat. U tom ratu, nadam se da ćeš svoje oružje pokloniti nekome ko je vrijedan. Nekome, ko je zaista vrijedan tebe. Jer ja, ja sam bio samo ratnik koji ništa više od ljubavi nije mogao da ti da.

Molim te,stani…Došao sam ovde samo da ti kažem,
neke važne stvari pa me opet čeka onaj put stari….
Čeka me povratak u samoću,nesanica noću,
al to i nije bitno sad znam da te smaram sa ovim,izvini al
jebiga kad boli pa ti moram reći da te i dalje puno volim….
Rekla si nikad više i od tad ja sam prestao da se borim,
od tad ja se bojim od kad si izgovorila da je kraj između nas na
ovim nogama ja jedva stojim..i..utučen se lomim….
Samo znaj….Posle raskida jedva sam došao kući,
i od besa sam polupao skoro ceo stan,i sjeban sam svaki dan….
Ali znaj da dobro znam….Koje mišljenje imaš ti o meni…
Kad bi ti rekao u facu da sam lud za tobom,
rekla bi mi odjebi..Ma..rekla bi ne želim te više,alo,
rekla bi mi budalo idi s leđa mi se skini…..
Rekla bi čeka me dečko izvini….Moram ići,
a ja….Ja bi se tad okreno svojim putem bi kreno,
tužnim pogledom bi te gledao….Do samog kraja bi se sjebao…
…Bilo je to ovako,jednom sam sebi čvrsto reko,biće lako
pusti je…Nek ide brate s njim ko je jebe,
rekao sam da nikad,ali nikad neću priznati da i dalje volim samo tebe…
Da i dalje želim tebe….Pored sebe….
Nisam se nikad trudio da budem šmeker..
Ja sam zajebant koji te voli i za moju ljubav ne postoji kočnica,
kažu mi mani se nje…Grad je pun slatkih devojčica….
I ja verujem u to…Ali….najbolje mi je tebe dok gledam,
sa tobom mogu samo ludo da se zezam….i tebi da se predam.
Sa tobom mogu samo iskreno da se smejem….Da se svađam potajno,iii
da ti kažem suštinu. da znaš.. Svidjaš mi se totalno…
Voleo bih opet vezu da probamo,voleo bi da te zagrlim onako nežno,
i da zajedno ti i ja ulicom hodamo….Ponovo….ma slušaj me
…Znam ja i to,da misliš da sam idiot,skot,kreten da sam lud,
da sam neozbiljan glup i da nisam cool….
Ali ja bi uvek bio tu…S tobom,milion puta rekao sam za tebe,
‘oce da ide?’…Ma nek ide u picku materinu ejjjj s Bogom…!!!!!
…Ma nek ti je sa srecom,nek ti bude super..
Svatam ja da se danas ljubav kešom plaća al evo,
ti bar ostani onakva kakvu sam te nekad prvi put bio sreo.
onakva normalna,nasmejana…To je uspelo na tebe da me natera,i
to što si tako zgodna i lepa i pametna…Pa pomislih ako je ona
takva biću i ja dobar prema njoj,to mi se obilo i onda si uspela u ćošak tuge da me sateraš….Ejj
pa ti pojma nemaš da ja sve znam šta si mi radila iza leđa,
ali grešiš draga moja ako misliš da mi je cilj da te vređam….
….Ma jebeš moje emocije važno je da si ti meni srećna,
nek si ti meni živa i zdrava još 100 godina i kusur dana…i
nije mi baš svejedno da l si sa nekim ili si sama,
u stvari svejedno mi je i onako sa mnom ne bi više nikad bila,
ej izvini ali ta ljubav koju ti vodiš prazna je…Bez emocija
bez ičega kratko rečeno kao rupa…Znam da te baš briga al ja ti garantujem
da sam te više voleo nego svi ovi tvoji skupa…Ne,nisi ti glupa al umišljaš da si skupa,
od toga gadim se i od toga mi je muka…Svidjas mi se al neću da kukam…
Ma slušaj me bre kad ti govorim sad,ajde reci mi jesam li se ponašao prema tebio ko neki gad,
a? Jesam li i sada gad?…Da li sam ti ikad ja uopšte samo malo ali malo bar bio drag….
Reci mi gde si bila kad sam te najviše trebao,kaži mi gde si bila tad?
Zajebi bilo šta…ne trebaš mi sad….
samo ja znam koliko sam za tobom žalio,
da znaš krivo mi je što mi nisi dala šansu da ispravim greške koje sam pre pravio.
I ti i ja nismo dovoljno bili zreli da znamo šta nam uopšte sledi…
Apsolutno me nije briga sta drugi pričaju o tebi i meni,
nek priča ko sta želi,pa makar sva ova priča i da ne vredi,
ja i dalje ponosno stojim i o tebi brinem,
rekao bi ti ja još dosta,al evo sad žurim negde..I..Moram da idem…..
—  :)

Nisi ni svestan
koliko mi je drago
što si naposletku
ipak
moje najveće razočaranje,
a ne neko
koga sam
čekala

želiš da ostanem,
a ne daješ mi razloga za to

i hvala ti
jer ne moram više da se lomim

hvala ti
jer donela sam odluku
hoću da budem srećna
i ti nikada više nećeš uticati na to

Vi mislite da je meni lako njega zaboraviti? Mislite da je lako samo tako, odjednom, nekoga izbaciti iz srca? Okrenuti glavu kad ga vidiš.. Nije lako. Ne, nije . Niti će biti. Ne, dok je on još u vašem srcu. Oh, kako boli.
Tko ste vi da osuđujete mene? I da govorite da on nije za tebe ,da zaslužujem boljeg? Ja to znam i sama. Znam, vjerujte, ali nije lako. Posebno kad znaš da moraš krenuti dalje. Tad se lomim od boli. Plačem, želim da prestane, ali ne ide. Uporna sam stvarno… Ali kad ne prestaje, ne mogu ja tu ništa. Moram nastaviti dalje , moram bez njega . Njega će njegov glupi ponos dovesti do propasti.

Težina

Praznina u grudima,
Mučnina u utrobi,
Vertigo u glavi,
Kugla u grlu.

Težina koja pritišće
i teži kao sav svijet,
a potječe ni od čega.

Mora da to i je moj Svijet:
sve ono neizrecivo,
sve ono nepojmljivo,
sve ono pod čim se
lomim.

Weight

An emptiness in the chest,
A nausea in the guts,
A vertigo in the mind,
A ball in the throat.

A weight upon me,
as heavy as the world,
but coming from nowhere.

For then that must be my World:
all the unspeakable,
all the inconceivable,
all that which
breaks me.

—  Kristina F.