ljubav u dalekom gradu

priznam ti sad nesto miso moj. mozda procice mnogo mnogo godina,bicu zaljubjena mnogo puta volecu mnogo puta,al nikad nikog kao tebe,nikoga tako iskreno kao sto tebe. mozda cu se udati za nekoga..sigurno ce me voleti,al na svojoj svadbi u crkvi,cekacu tebe da doces po mene.ludo zvuci al otisla bih sa tobom,sve bih ostavila. a ako ne doces..ja cu cekati..zivecu za dan kad se pojavis ispred moje kuce.Znam i ja ..znas i ti stovreni smo jedno drugome,jeste tesko nam je,al volimo se,uvek smo se voleli,uvek cemo se voleti. I ako je tako sudjeno docice nase vreme,docice dan kad se opet sretnemo,docice i taj kad budemo ziveli zajedno,kad cu se udat za tebe,kad cu imati dete od tebe. Velike reci su ove,i nista..nista nije sigurno,ovi su samo snovi, ponekad se plasim da cu se razocarati,al nikad ih necu moci prestat sanjati. Ponekad se plasim da neces me cekati,da taj nas zauvek je samo laz. Al u meni uvek ostace nada....:)

da li si me zaboravio? il.imas nekoga? jesi li srecan? setis li se mene ponekad? zaboli te srce kad cujes nase pesme? spustis li neke suze za moju dusu? jel i tebi zaboli srce kad neko prica o mom gradu? a ako imas nju,ma sigurno imas..srecan si. jel drzis je isto tako za ruku? pricas joj sve sto si mene pricao? pricas li njoj kako je volis? da ces je zauvek voleti? i njoj obecavas onaj zauvek? i njoj places jer je toliko volis? i snjoom se svadjas kao samnom? i nju gledas tako? tako zaljubjeno,kao sto si mene? i njene usne su savrsene sa tvojim? i njene ruke se savrseno stoje u tvojim rukama? volis je kao mene?!