lisac

Josipa Lisac i Karlo Metikoš

“Ta ljubav nije nikada punila žutu štampu, nije bila praćena skandalima, preljubama i tračevima. Nikada se nisu venčali, zato što je Josipa smatrala da se u braku gubi identitet i da ne bi mogla da podnese da je neko nazove ‘svojom ženom’. A opet, na očigled celog sveta oni su bili kao jedno – i zasigurno nema tog papira koji bi mogao da izazove i obezbedi takvu bliskost i harmoniju između dvoje ljudi. U brojnim intervjuima Josipa je pričala, da se ona i Karlo nisu nikada čak ni svađali:

-Nikada nismo razgovarali onako monstruozno kako ja čujem ljude danas da razgovaraju. Nikada nismo jedno drugome opsovali ili zalupili vratima. Što smo imali da kažemo, rekli bi smo odmah, nismo ostavljali za kasnije. Sve smo rešavali razgovorom. Kada bi neko od nas dvoje bio indisponiran ili pod stresom, onaj drugi bi ga dizao, tako smo funkcionisali.

U vreme kada su se prvi put sreli 1971. godine, ona je bila mlada devojka sa izuzetnim glasom i već trasiranim putem ka vrhu, a on je bio muzičar, roker, svetski putnik i zavodnik. Upoznali su se u Petrinji, gde su oboje došli na svoje nastupe. Kasnije su mnogo puta isticali da su zajedno od prvog pogleda koji su razmenili tada u Petrinji. Karlo je priznao da se zaljubio do ušiju, iako je bio iskusan osvajač ženskih srca sa stažom od oko dvadesetak verenica iza sebe – i to svetskih grofica, manekenki, stjuardesa, ali potpuno ga je Josipin pogled ‘oborio s nogu’. Pri povratku iz Petrinje u Zagreb, u autobusu je seo pored nje i stvar je počela da se ‘zagreva’…

Godine zajedničkog života bile su ispunjene ljubavlju, muzikom, stvaralaštvom. Živeli su, putovali, radili i disali zajedno. On je stvarao muziku koju je ona interpretirala, a čuveni album ‘Dnevnik jedne ljubavi’ je zapravo muzički zapis ljubavne priče ovo dvoje umetnika. Karlo je komponovao za Josipu, ona je govorila da se njoj jednostavno najviše dopadnu njegove pesme, kada ih uporedi sa svim ostalim koje joj se nude. On je napisao i dve rok opere ‘Gubec beg’ i ‘Gričku vešticu’, u kojima je Josipa pevala. Kasnije su pričali da nije bilo planirano da ona bude u stalnoj postavki opera, već samo da peva na premijerama i tokom prvih nekoliko izvođenja, ali publika je bila oduševljena Josipinim nastupom, i ona nije mogla da ode. U rok operi je pevala ‘ Ave Maria’, a kasnije ju je Karlo nagovorio i da se oproba u nečem potpuno različitom kao što je izvorna pesma ‘Omer beže’. Ipak, njena najdraža stvar  iz celokupnog repertoara je, kako sama ističe, čuvena ‘Magla’.

Njegova prerana i iznenadna smrt razdvojila ih je samo fizički. Karlo je umro od infarkta, u snu, kada je imao 51. godinu. Uprkos tome, iz Josipinog sveta on nije iščezao. Kaže da ga voli i živi tu ljubav i dan danas, svakodnevno. Da je ona nastavila njihov put, misiju, muziku. Kako je rekla u jednom od intervjua – on je zaspao i ostavio je, predavši joj štafetu u ruke, sa kojom ona sada trči dalje sama.”

youtube