lepsu

Navike II  (poslednja o tebi?)

Vec mi se cini da bilo je davno

kada sam kroz susnezicu jurio

krajeve tvog crvenog kaputa

ulicom Oktobarske revolucije

Na stanici je autobus 27

nestrpljivo cekao polazak u 

buducnost,novu i lepsu

Nasu 

brzim pokretom si otresla pahulje sa ramena

i rekla da me volis

pre nego sto te je progutala noc

zar je to bila navika?


Iz navike se sunce ponovo radja?

Iz navike su decembra procvetale ruze?


I ovih dana,kada je prolece plakalo zbog tebe

u dubini nekakvog haustora

ja sam ti promrzlim prstima

po dlanu opuskom pisao stihove

zbog koje to puste navike

moj pogled trazi plave prozore

na sivim fasadama?

kakve te to morbidne navike gone

da svoj spokoj uvek po grobljima trazis?

tamo su samo kosti

neme i bele

samo kosti

Nema milosti u pogledu gvozdenih andjela,neces je naci


Bila si radost,radost moga doba

a sada gde si?

zasto ti osmehe vidjam samo na slikama?

zar su navike bila i ona

gola i prepletena

tela

tvoji nokti na mome vratu

moji zubi na tvojim usnama

dezorijentisani

mastoviti

srecni

iz navike?


Mozda si jos uvek negde

u svome sokaku gde su posekli sve

borove

gde vise nema onih ruza

Zmuris i zamisljas da me ne bi videla

Zar ne znas da ces

svaki put kada otvoris oci

ugledati neku novu naviku

cak i ako mene ne bude bilo?


Zar ne znas da te od mira

deli samo jedna ulica?

jedna jedina

koju treba proci drzeci me za ruku

Tako si blizu-a nikad dalja

po navici


(Pisano obicnom olovkom na korici jedne knjige,u gluvo doba noci izmedju bilo i jeste,negde po ulicama ovog mutnog grada)