lepsu

SREDNjA SKOLA

Kazu da je srednja skola ta koja promeni ljude, ja smatram da tada covek samo pocinje da svet gleda iz drugacijeg ugla i da tada shvata stvari koje do tada nije razumeo.
    Stariji nam govore kako je to vreme koje se ne zaboravlja, kako tada upoznajes sebe i otkrivas sta zelis od zivota i sta si ti, upoznajes sebe. Sada je to ono vreme kada upoznajes ljude, stvaras i gubis prijatelje, budes izdan i ti nekoga izdas, vreme ljubavi, raznih veza, opijanja i probanja svega za sta dobijes priliku. To je vreme kada upoznajes svet, onu lepsu,ali i onu stranu o kojoj se i ne prica toliko cesto kada si dete. To je ona strana o kojoj te roditelji ne uce i ta strana je strana koju upoznajes odrastanjem.
    Ovi periodi uglavnom predstavljaju konstantno upadanje u depresiju, bar onaj blazi oblik i konstantno razocaravanje u svet koji smo zamislili u nasoj glavi jer su nas od malena ucili koliko je svet divan i savrsen. Vreme je za nove avanture, nove izazove i za sve ono sto nas privlaci,ali i odbija i za sve ono sto nam dolazi u buducnosti.
    Spontanost je uglavnom ono sto nam najvise nedostaje, ljudi previse razmisljaju i sve sto rade, rade vestacki i tri puta osmisljeno unapred. Svetu fali ta spontanost, lepota onoga sto cinimo u momentu radi nase srece i radi onoga sto bi nas ucinilo ponosnim u tim trenucima. Tinejdzeri puse i piju, odlaze na zurke, prolaze kroz veze na jednu noc, ubijaju se osecanjima i skrivanjem istih, plase se i heroisu u isto vreme. To je period zbunjenosti i zbrkanosti misli u glavama i malo se razmislja. Koliko god znali da je sve to prolazno, nas i dalje sve to ubija, jer ipak svi kazu zivi u momentu,a ne za proslost ili buduscnost.