lakse

Zivot ide dalje. Preboli staru ljubav koja te je ranila, slomila ti srce. Ne brini naicice nova. Ako ti se desi da izgubis jednog prijatelja, shvatices da on to nikad nije ni bio. Niko od njih nije bio vredan tvoje paznje, ljubavi, truda. Isplaci se, shvati to i bice ti lakse.
—  Aurora
I u jednom trenu nestane sve. Sve za sta si se borio, nestane. I nemas vise ni osecaj da si to nekada jako zeleo. Da si se za to borio, da nisi dao nikome to da dira.
I tek ponekad se setis svega. Bude ti zao. Obliju te suze. Jer nisi umeo bolje. Jer si izgubio ono sto si voleo.
A onda osecanje hladnoce, jer ni taj neko za koga si se borio, nije umeo bolje.
I bude ti lakse. Znas da nije bilo vredno. Ali ti je zao. Znas da nisi jedini krivac.
Ali se to secanje vraca kao bumerang s vremena na vreme. Da te obavesti, da sledeci put, moras bolje.
—  Blesava-devojka
Sjedis i shvatis koliko si zapravo sam. I nemas nikoga ko bi rekao da ce sve biti uredu, da ti ruku stisne i zagrli jako. Shvatis da kroz sve moras sam.. U cemu je poenta pitam se? Zar tako ide, zar bas kroz sve moras prolaziti sam, samcat?
Okrenem se oko sebe pusto sve, prazno.. Danima sjedim niko da progovori, nema onog primamljivog mirisa iz kuhinje, nema osmijeha, nema galame, vike.. A nikakva je to praznina spram one u grudima.. Eh da znas, rijecima je tesko opisati, a opet ne mogu da drzim u sebi. Boli, razara dusu..
Kazem sebi mozes ti to, nije prvi put da nemas nikog. Navikla si. Prosla si to hiljadu puta i proci ces jos hiljadu.
Al dodju tako ti dani kad ne mozes psihicki, umoris se od praznih rijeci, umoris se od cekanja.. Jer mozes slagati sve. Al sebe nikad. I to je najgore. 
Nemas se ti danas na koga osloniti, kome vjerovati. Tu su dok je njima po volji, pa odu tako kad im dodje, i neka odu. Navikla sam.
Rano odrastes i ocvrsnes, postanes jaci i lakse se suocis s preprekama, onim zivotnim. Al nekad ne moze, nekad ne ide, dignes ruke od svega i gusis se u sopstvenom udisaju, kao da si tek izronio i boris se da dodjes do vazduha, boris se da dises normalno ali ti ne uspijeva.
Cesto mi je znala reci, ne placi cut ce dusmani. I ne placem, drzim se tih njenih rijeci. Al ovaj plac u meni vristi, onaj najgori bez suza. Onaj sto te kida na djelice, gusi..
I onda sjedis i pitas se za sta zivis? Gdje je sreca ona nevina, najljepsa? Dodje pa ode, i tako cesto, poigrava se..
U moru drugih zvijezda padalica, zar je bas moja morala pasti krivim putem? Zar je morala pasti tamo gdje nikoga nema. Zar me osudila da kroz sve prolazim sama?
Ja ne znam sta je problem u danasnje vreme da nekome kazete kako se osecate. Reci : “Svidjas mi se”.
Bice vam lakse, izbacite to iz sebe. Problem danasnjeg vremena da se svi toliko plase odbijanja da ne zele ni da pokusaju da budu srecni…
—  I.M.

“Najgora je praznina”, rekla je i sklopila oci. “Da sada patim za nekim bilo bi mi lakse, jer bi patnja bila dokaz da sam voljela. Ovako, ostaje mi samoća i čekanje da nekada nesto osjetim.”

Ostali smo stajati na tom balkonu, a u stanu iza nas se nastavljao dernek. Bili smo uljezi u gomili sretnih ljudi a nase su nesrece bile sasvim razlicite. Ona je htjela moju patnju a ja njenu ravnodusnost.

Postoje ljudi koji se sretnu u pogresno vrijeme, pomislim.

Zena je imala odraslog pitona, zmiju koju je mnogo volela.

Ta njena zmija od 4 metara je odjednom jednostavno prestala da jede. Nakon nekoliko nedelja pokusavanja njene zabrinute gazdarice da je nahrani, nudeci joj sve zivo što jedna zmija moze pozeleti da pojede, ocajna zena ju je odnela veterinaru.

Saslusavsi celu pricu i muku gazdarice, veterinar ju je upitao:

“Da li vasa zmija spava s vama nocu, obmotava se oko vas ili dogmize jako blizu, pa se rasiri celom svojom duzinom?”

“Da! Da! Ona to radi svakodnevno i to me cini tako tuznom, jer vidim da nesto trazi od mene, a ja joj ne mogu pomoci da se oseca bolje.”

“Gospodjo, vas piton nije bolestan, on se priprema da vas pojede. On je, svaki put, gmizuci i “grleci” vas, obmotavajuci se oko vaseg tela, premeravao velicinu kako bi odmerio koliko ste velik obrok i koliki on mora biti pre napada. I da, ne jede, kako bi imao dovoljno mesta da vas lakse svari posto vas udavi i proguta.“

Pouka i poruka price je: Moras prepoznati zmije oko sebe i njihovu istinsku nameru. Samo zato sto je neko u vasoj blizini, "grli” vas cesto i ljubi, ne znaci i da su njegove namere dobre…

Da li znas koliko je tesko kad si zarobljen izmedju secanja i stvarnosti. Kada pokusavas nesto da zaboravis, a to nesto te iznova i iznova vuce nazad.
Taman kad mislis da si uspeo, da konacno mozes da stvaras nova secanja, to nesto se ponovo pojavi, na trenutak, samo da te obavesti da je jos uvek tu…
I ne mozes to zaboraviti. Uvek ga vuces sa sobom. Kad god zelis nesto novo, setis se toga i odlucis da je mozda bolje da ostanes miran.
Uplasis se, da ce nesto sledece, isto kao i ovo ostati dugo sa tobom, iako ga vise nema. I onda odustanes.
Lakse ti je da se boris sa jednim oziljkom, nego da stvaras nove.
A moras da krenes dalje, znas to, samo nemas snage.
Prikupljas snagu za novi pocetak, a u toku tvog oporavka od nekog davnog secanja, propustas priliku da vidis nesto sto bi moglo biti lepo secanje.
Svestan si toga, ali ne mozes protiv sebe.

blesava-devojka

real, common danish idioms
  • to shit green pigs (being really scared)
  • to go cucumber (getting really mad, might be translated to “go banans”)
  • “satan is loose on salmonstreet” (is said when something makes a lot of noice)
  • [person] isn’t someone you can bite spoons with (means the person is difficult to argue with)

Ljubav
ljubav je smisao zivota
prica mi covjek za sankom
dok cigaru mota

Ljepota njena se ne moze
ni s cim mjerit
rece mi krvavih ociju
i ode rakiju potegnut

Zove se Alma
i sjedila je sama u klupi
ja joj prosu
neki fazon glupi

Reko dze si curo zgodna
ona kaze da me pozna
ti si Mahir osmi dva
vec te dugo gledam ja

Bilo je pola dva, april peti
Mahir se sjeti
odmah smo se zaljubili
i pred svima poljubili

Hodali smo skolom
drzali se za ruku
djelili istu klupu i uzinu
i imali istu druzinu

Istu srednju skolu
s njom sam pjevo u horu
izigravo foru
vozili se na mom motoru

Ja Alma i Tomos
imali smo mali kosmos
svoje drvo uz Savu
stotinu djece u planu

Svoje pjesme svoje price
nasa hrana, nase pice
nase zvijezde i nas grad
sjecam se ko sad

Rekla je Mahire bojim se
pazi da me ne boli
bojo sam se i ja
al’ sam znao da me pravo voli

Ja i Alma goli
i njoj i meni prvi puta
bilo je ljeto i Ficibajr
nase drvo pored puta

Nikad necu zaboravit
taj miris trave
u ocima zvjezde kako sjaje
topli vjetar sa Save

Taj dim cigare
moj izgubljeni pogled
jednog dana bit cu ti zena
a ti moj covjek

Konobar, daj jos jednu
ja izvadi sice
donesi Mahiru pice
da cujem ostatak ove price 

On svoj konjak sastavi
pa pricu meni nastavi
Almini starci
su bili na rastavi

Nije mogla vise trpit
non stop svadje
pa je kod mene zivila radje
dok se sama negdje ne snadje

Medjutim to se oduzilo
na jedno dvije godine
pa smo presli u stan
kod moje bliznje rodbine

Reko hajmo se ozenit
datum svadbe 3. maj
na svadbu cemo pozvat
cijeli nas kraj, tu je bio kraj

Dan prije vjencanja
doslo je do sranja
ona bila je kod matere
tam’ ce docekat svatove

Al’ umjesto svatova ljudi
pale su granate
pobjegla je s materom
kod svoje tetke Fate

Svi znate, bila je panika
spasi zivu glavu
ja sam preplivo Savu
imo srecu pravu

Probo sam je nazvat
medjutim pukle su veze
Alma je mrtva, Alma je mrtva
to su bile rijeci Kreze

Krezo lazes, lazes Krezo
jebat cu ti sve
ne lazem Mahire matere mi
evo pitaj Alije

Alija reci nesto
ljudi nemojte me sad zajebavat
vidio sam kako je pala
kad je posla pretrcavat

I mrtva je sto posto
jer ja sam zadnji osto
poginuli su jos dvojica
sto sam ih po nju poslo

Bez zraka sam osto
sedam dana nisam mogo jest
ceko sam svaki dan
da neko kaze neku vijest

Al’ nista ni vijesti
ni zivota u meni
samo alkohol u mojoj veni
i sjecanje o jednoj zeni

Otiso sam u Njemacku
i poceo tam’ radit
reko lakse cu je zaboravit
i malo cu se oporavit

Dan za danom, 12 sati dnevno
radio sam vrijedno
poso i rad samo
da zaboravim na rat

Godine su prolazile
i naniza ih se vec 6
zavrsen je rat
u Bosni je to vec stara vijest

Sta cu dole, nemam nista
tu sam sebi zivot stvorio
ma hajmo dole na par dana
moj frend me nagovorio

Doso sam dole
i bilo je sve u najboljem redu
dok nisam sreo, koga
pa Alminog rodjaka Vedu

Dze si Mahire, dze si Vedo
evo kaze bas sam sada kod Alme kreno
zar si seno Vedo sta me zezas
pa Alma je ziva sta ti to ne znas

Noge mi se odrezase
i sve slike nase dosle mi na oci
vodi me Vedo
moram do nje doci

E pa nece moci, reko molim, on mi
kaze, pa Alma se udala za kebu
s njime ceka bebu i to drugu
prosle godine mu je rodila curu

Dade mi broj telefona
odma sam je bio nazvo
reko halo Alma izvini
jebiga nisam ni ja znao

Tako poce razgovor
2 sata smo plakali
jedno drugom se jadali
dok smo zajedno razgovarali

Izvini Mahire
takva je sudbina bila
ako ti ista znaci
kcer mi se sad zove Mahira

Nisam znala dze si nisi mi se javljo
udala sam se za kebu
i sad ga volim ono pravo plaho
hajde zdravo, zdravo, vidimo se sutra

Evo sad sam tu
konobar daj nam sad
jos jednu ljutu

Pa reko sta ces sad
hoces se ic nac s njom sutra
sjedi Edo pit’ cemo do jutra
kapnu mu suza ljuta

Dize se on, kaze, izvinite ljudi
odoh sad pisat
zacu se pucanj
i sva raja poce vristat

Izletio sam odma da vidim sta je to
mercedes, krvavi pistolj
i Mahir se je ubio

—  Mahir i Alma. via ( @gospodinclub )

Svet je isplepetan lazima i istinama i neprestanom borbom izmedju njih. Nekada je tesko poznati razliku izmedju stvarne slike i privida koji su nam servirani.

Kada koracamo putem istine, plasimo se da ce nas ona obuzeti i ubosti nas u bolno mesto. Od nje se ne moze pobeci, samo je pitanje vremena kada ce se otkriti i prikazati u punom svetlu. U strahu smo od otvaranja zavesa i otkrica stvarnosti onakve kakva jeste. Strepimo od onoga sta nam ona moze doneti. Suze i razocarenja i snovi unisteni kao da su od stakla. Cesto nas natera da se zapitamo zasto postoji i cemu sva ta surovost koju ona donosi. Ali nije sve tako crno. Istina u sebi krije i donosi najlepse trenutke. Predivna osecanja koja greju nasu dusu i srce i stvaraju prijatan osecaj, poput leptirica u stomaku. Jedna mala izgovorena istina, na prvi pogled beznacajna, nas naizgled moze prevariti i otkriti se kao jako vazna, pa cak i promeniti zivot jednog coveka.

Ali iako se istina cini tako teskom za prihvatanje, jos teze je susresti se sa lazima koje na kraju uvek bivaju otkrivene. Laz je samo privid srece. Ljudi je svakodnevno izgovaraju. Ona se koristi kako bi sakrila istinu od ljudi do kojih nam je stalo i kako bismo izbegli da ih povredimo. Pricamo lazi kako bi zamaglili oci drugima ali i sebi. Plasimo se istine i zato nam je lakse stvoriti mrezu lazi koja ce nam pruziti spokoj ali samo trenutno. Laz ume biti jako bolna kada se smatra istinom a naposletku se otkrije da je bila izmisljenja. Zadaje nam ubode i stvara rane koje se ostavljaju da iskrvare. Ljudi skupe malo snage sto im je ostalo kada ih laz slomi i razocara i uspeju da se pridignu sa dna na koje ih je ona dovela. Ozive iz pepela poput feniksa i zatvore vrata svoje duse jer smatraju da je tesko verovati ljudima i da je svako sposoban dovesti ih u stanje u kakvom su bili. Potrebno je vreme da kada nadju pravu osobu vrednu poverenja, otvore svoja vrata.

Najbolje je govoriti istinu, ma koliko ona bila bolna. Tako cemo jedino steci prave i iskrene prijatelje.

—  Aurora
16.04.2015.

Lezim. Vani hladan vjetar,bas kao ljudi. Razmisljam. Jos jedan dan kada sam povrijedena. Jos jedna osoba u nizu koja me razocarala. Nista strasno,navikla sam. Navikla sam da svi odu prije ili kasnije i da svima kad tad padne maska. Bit ce da sam magnet za budale i one koji ne znaju voljeti. Ne znam,mozda je greska u meni. Lako zavolim osobe a one me jos lakse i brze povrijede. I jos da stvar bude gora,ja budala,imam griznju savjest,uvijek ja sebe krivim za nesto. Uvijek se ja bojim da cu nekoga rastuzit,uvrijedit..A to svi naprave meni.

ali ja vam ne mogu opisat kolko mi ide na kurac mentalitet ove generacije u kojem ljudi “nisu spremni za vezu” al jebat su spremni. ne kuzim kada ces bit spreman ako ne s 20, 20 i par godina, mislim da je to postao kod za: zelim se seksat s tobom ali ne zelim ulozit vise truda u nas odnos. jer sam jebena picka. nemojte me krivo shvatit, svatko ima pravo radit kaj zeli sa svojim tijelom i zivotom, al mi je prezalosno kolko se ljudi zapravo boje bit povrijedeni/povrijedeni su pa iskoristavaju druge. sorry to be the one to break it to you, ali odnosi s ljudima nisu natjecanje tko ce koga prvi zajebat. lakse je voljet ljude nego nabavljat hranu za 72 macke s kojima ces umrijet jer si bio supak prema svima.

Znas da ga volis onda kada bi mogla da ga gledas satima a da ne izustiš ni rijec.Uzivas slusajuci ga bez obzira o cemu on pricao.I prije nego stignes izbrojati dane provedene s njim,vec znas svaki njegov pogled, svaki pokret,svaku naviku kao da je tvoja vlastita.Obozavas nacin na koji ne zna izgovoriti slovo L i nacin na koji stavlja osmijeh na tvoje lice samom činjenicom sto je tu pored tebe.Vrlo brzo postaje razlog zbog kojeg ti je lakse ustati iz kreveta ujutro.I vec ga volis toliko da pocinjes mrzit svakoga koga je prije tebe volio.Mrzis cak i sama sebe kad se on naljuti.I vise ti uopste nije bitno ko je kriv samo očajnički trebas njegov zagrljaj,poljubac,ono nesto da znas da cete bit uredu. Provodis sve vise vremena s njim.Dan pocinje kad ga pogledas u oci,a zavrsava s njegovim likom pred ocima kada ides na spavanje. I shvatas da tvoj zivot prije njega nije imao smisla.Ti si dobila njega,a zivot je dobio smisao.Upravo od tog momenta to je ono za sta dajes sve od sebe,neštedeći ni srce ni mozak .Ostavljas sve u njegovim rukama nadajuci se da i on osjeca isto.

Ako ste mislili da je veza na daljinu nesto kao veza bez obaveza onda fakat ne zasluzujete ni tu “vezu bez obaveza”. Negdje na netu sam procitao da je veza na daljinu puno jaca od normalne veze, vise ste vezani za tu osobu koju vidite u najboljem slucaju jednom u par mjeseci. Naravno ja pricam o vezi u kojoj su u pitanju stotine kilometara udaljenosti, kada vas dijeli par drzava a ne par gradova. Veza na daljinu se mora cuvati ne samo ljubavlju vec svom svojom snagom i zeljom. Razlika izmedju “obicne veze”, to jest veze u kojoj se vidite skoro svaki dan ili par puta sedmicno, i veze na daljinu je stvarno velika. Uzmimo u obzir samu cinjenicu da je ljubav na daljinu teska za cuvati. Znaci nema pogleda, nikakvog dodira, samo pozivi, poruke i ogromna zelja da vidis tu osobu zbog koje brojis dane i molis Boga da sto prije prodju. “Samo pozivi, poruke..” - ponekad na skype, da preko webcam joj vidis lice, su jedini nacini da odrzavas tu vezu. Uredu je voliti se, cekati jedno drugog, ali ako se ne cujete ili se cujete skroz slabo odma da vam kazem da necete daleko dogurati.
Veze na daljinu imaju svoje prednosti i nedostatke, a iako se cesto usredotocujemo na lose strane, one imaju i dobrih strana. Evo naprimjer u vezi na daljinu komuniciramo rijecima a ne tijelom, da pojasnim, nakon svadje ili rasprave par koji je normalnoj vezi se lakse pomiri, ponekad je dovoljan jedan pogled ili zagrljaj dok parovi na daljinu se ne mogu pogledati niti zagrliti tako da vecinom izbjegavaju svadje, presute, biraju rijeci jer znaju da su te rijeci sve sto imaju. Znaci iskreni ste: cak i kada morate reci partneru nesto sto ce ga mozda povrijediti, to cete uciniti jer je iskrena komunikacija vazna u vezi na daljinu. Voliti se nije jedina stvar koju MORATE uraditi da bi vasa veza uspjela. Povjerenje je jako bitno, ako mu/joj ne vjerujes tu nema ni ljubavi, ako sumnjate jedno u drugog pogrijesili ste sve. NE RUSI DALJINA VEZU, VEC SUMNJA. Ako je zoves cetiri puta u sat vremena da bi vidio da li je ona stvarno izasla sa frendicama kao sto ti je rekla ili je vani sa neki likom, vjeruj dosadit ces joj. Pusti je nek izadje, ako joj je stvarno stalo do vase veze nece dozvoliti da nista ni niko unisti to sto imate.
Veze na daljinu nisu za slabice, ako nisi spreman/na da zrtvujes svoje zivce, svoju snagu i ubijes taj ponos u sebi, nemoj mu/joj onda ni davati laznu nadu.
Razdvojenost jača vašu vezu: Ako možete izdržati taj test, ništa drugo vam neće biti teško.