krivo

Još sam mlada, ali dovoljno stara da sam se u životu naslušala kako sam krivo postupila. 
Ne, nisam ja krivo postupila, možda iz vašeg kuta, ali iz svog kuta sam samo mislila na svoj mir. Na svoju sreću.
Gdje je čovjekova bit ako cijeli život mora paziti da nekog drugog ne povrijedi, a sebi narušava sreću?
Ja ću vam reći: nije to bit života. Nekad jednostavno trebate biti sebični i misliti na sebe, jer samo tako ćete biti sretni.
—  Pricam ti o njemu

Nije mi svejedno.

A trebalo bi mi biti.

Jer nema svrhe da mi bilo sta znaci.

Nije mi svejedno.

A gotovo da bi mi moralo biti.

Jer odavno je prestalo.

Nije mi svejedno.

Povredilo me je.

Ma sta god ja drugima pricala.

I koliko god se pravila kao da me nista ne dotice.

Ipak mi je znacilo.

Šta da ti kažem,
odrasla je,
odrekla se prvog sna,
prve želje,
dečaka u meni,
lokni,
smotanosti,
cvetnih haljina,
pijanki,
osećaja slobode…

Sada ima sve što imaju starije žene,
elegantne haljine,
visoke potpetice,
jarke boje ruža,
osećaj pripadnosti,
bitnosti,
sigurnosti,
tačnosti.
Svaki korak sada joj je planski,
slavi praznike uz određeni broj ljudi,
pije,
ali se ne napije,
kada zaplače,
ne nasmeje se…

I krivo mi je,
jer znam šta je imala,
a čim je to zamenila,
imala je trg pun nepoznatih ljudi,
iznenadni vatromet,
za sasvim običnu sredu
u nedelji.
Imala je,
ne planirane osmehe,
suze radosnice,
i osećaj,
“Nek ovo nikad ne prestane.”

Ne krivim je,
odrasla je.
Šta da ti kažem,
voleo sam je…

—  Večiti Sanjar
Ti si meni, babo, uvijek govorio priče u kojima dobro pobjeđuje zlo, ljubav pobjeđuje mržnju, milosrđe grubost, pamet ludilo. Krivo si me učio, babo. Da si me učio drukčije, možda bi ogrubljela, možda bih sve lakše podnosila. Morao si mi kazati da je život period tmurnog, sivog vremena s iznenadnim a kratkim sunčanim trenutcima. Ja cu tako učit svoju djecu. Ako pak njima sunčani intervali budu trajali duže, neće biti na gubitku.
Imam nekog drugoga. Svida mi se, mislim da sam zaljubljena. A i dalje imam potrebu da pričam s tobom. Možda jer smo imali vise i od ljubavi. Ti si bio moj jedini istinski prijatelj, tebi sam rekla i ono sto sam presutjela i svom najboljim prijateljicama. Ti si bio jedina osoba koja je plakala jer ja plačem. A tako si me rasplakao na kraju. Tada nisi plakao . Ne znam zašto ti uopće govorim o njemu. Možda se nadam da ce ti biti krivo, a možda ti samo želim poručiti da sam sretna . Sretna bez tebe . A možda ti opet zelim priznati svoj strah. Jer tebi sam ispričala sve svoje strahove, a sada imam novi za koji ti ne znaš. Strah me da mi učini isto sto si ti. Da ode kao da nikad nista nije bilo. Da učini da zavolim svaku točku njegovog tijela, da upamtim njegov hod, njegove pokrete toliko dobro da ih mogu imitirati, da znam kada ce nabaciti koju foru, da znam svaku njegovu misao iščitati kad mu pogledam u oči. I onda da ode. Da ode kao ti.
—  A. G. Mišu
Acta,non verba.

Zivimo u takvom svetu, u kom cim dodje do raskida, zene obicno okrivljuju i psuju muskarce, kako su oni zasluzni za taj raskid. Prevario me je, ostavio me je i otisao sa drugom zenom, nije mi posvecivao dovoljno paznje, stalno je izlazio sa ortacima, mene je izostavljao… Da li su se iste te zene zapitale zasto je doslo do toga? Da li smo se, ikada zapitale, zasto je raskinuo? Zasto mu ljubav nije bila dovoljna? Nije ti posvecivao dovoljno paznje,zar ne? Hajde da se kladimo da na pocetku veze, i mozda po sredini te iste, da je bio uvek tu za tebe, da si se ti na to navikla, i da si ga pustila da se lomi oko tebe. Nakon nekog vremena dok je trcao za tobom, dosadilo mu je. Nije ni on nicija marioneta. Samo zato sto je musko, ne znaci da mi, zene, mozemo sa njima da se igramo kako hocemo. Ne kazem da je u svim vezama tako, ali veze su 50% poverenja,paznje,medjusobnog razumevanja i 50% samo ljubav. Bez ovog prvog, veza ne moze bas da opstane. Ljubav zaista nije uvek dovoljna. Svim zenama,devojkama, koje cesto, mozda uvek, osudjuju svoje bivse momke, govore kako su oni krivi za sve..pa, preispitajte se malo. Nisu uvek muskarci za sve krivi. I sa jedne i sa druge strane treba da postoji razumevanje i ljubav. Znam jer sam ja postupila bas obrnuto. Ali sam kasno shvatila da nije on uvek taj koji je kriv. Ovo nije nikakvo upozorenje, ovo je samo molba upucena svim devojkama da se zapitaju, da li je uvek musko krivo. Da li ste i vi dovele do toga, a krivile ste njega? 
Ovim ne stajem na stranu muskarca, daleko od toga. 
Ovim stajem samo na stranu ljubavi, i onome sto moze da se uradi ako se i mi zene, dobro zamislimo. 
Shvatite da ljubav ne treba da bude samo jednostrana.
Vazi za sve. Ne mozete ocekivatii da dobijete svu ljubav sveta,a da je vi pritom, nimalo ne poklonite osobi koja je sa vama.
Ne osudjujem.
Ne vredjam. 
Samo govorim cinjenice. Nije sve uvek onakvo kakvim se predstavlja da jeste.
Nesto je uvek ispod povrsine. 
Udubite se u svoje postupke. 

Niko nikome nije na izvolte. :) 
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

Dan poslije sutra

Jutro je, zrake sunca ulaze u moju sobu, polako me bude, ustajem gledam na kalendar i vidim da je sutra još malo pa tu. Nekome je sutra običan dan, ali meni je sutra dan koji želim da zauvijek ostane u trenutku, da mu sekunda traje vječno, da ne bude samo moment u vremenu. Sutra ću ti biti blizu, napokon ću biti tu. Moje ruke će te zagrliti nakon svih tih grljenja u snovima, nekome je to ludost, ali za mene samo ludi opstaju. Cijeli dan čekam taj sutra, nervozno šetam po stanu da ubrzam vrijeme, pomaknem kazaljke, žalim sada što sam se kasno probudila jer neću moći zaspati i onda sutra će doći kasnije, čekam, iščekivam, pišem o životu, tebi, njima, o svemu. I napokon je došao taj najljepši sutra, taj dugoiščekivani sutra, taj sutra kada sam tamo gdje si ti. Zovem te, srce kuca brzo kao sunčeva svijetlost, i zvoni mobitel, zvoni jedanput, zvoni dvaput, zvoni triput i nema te. Ne javljaš se. Pali se govorna pošta, kako mrzim tu govornu poštu, gasim mobitel, spremam ga u džep i mislim se što je, no ne nalazim odgovor, pokušavam shvatiti ali svaka crta za odgovor ostaje prazna, hvata me nemir ali potiskujem ga duboko unutra. Šaljem i poruku ali tebe još uvijek nema ni tebe ni odgovora, u meni se mješaju različite emocije, pitanja, zbunjenost, strah i nije me sram priznati. Pokušavam ubrzati sekunde da što prije dođe taj odgovor, taj poziv, ali sekunde lagano prelaze u minute, minute u sate a tebe još uvijek nema. Nakon nekog vremena zovem opet, što nikada ne radim jer se bojim gušenja, bojim se biti dosadna, uvijek rađe biram šutjeti i čekati, možda je to krivo ali je to unutarnje u meni. Ali izišla sam iz komforne zone i opet zovem. I javljaš se, osmijeh mi je od uha do uha, sreća i radost tog jednostavnog trenutka, no prije nego sam stigla reći punu rečenicu poklapaš. I opet me ostavljaš u potpunoj zbunjenosti, no dolazi poruka i u njoj piše “Gotovo je.” Sjednem, pokušavam se uvjeriti da je to to što piše, čitam dvije riječi već neko vrijeme, želim da je laž, ali je istina. I ako je bilo sumnje sada znam da mi je stalo, i mrzim se što mi je stalo, stalo mi je i vrijeme, i cvrkut ptica i dah vjetra, sve je stalo, a stalo je i ovo štogod je bilo. I sjedim, i sjedim, i sjedim. I razmišljam o jučer, o danas, i samo čekam da danas završi, da ovog dana više nema, da se izbriše iz mog sjećanja, da ga blokiram u mislima, kao što broj blokiraš na mobitelu, eh da je bar tako lako. I sada sjedim i čekam taj dan, taj prokleti dan poslije sutra.

Ti si meni, babo, uvijek govorio priče u kojima dobro pobjeđuje zlo, ljubav pobjeđuje mržnju, milosrđe grubost, pamet ludilo. Krivo si me učio, babo. Da si me učio drukčije, možda bih ogrubjela, možda bih sve lakše podnosila. Morao si mi kazati da je život period tmurnog, sivog vremena s iznenadnim a kratkim sunčanim trenucima. Ja ću tako učiti svoju djecu. Ako pak njima sunčani intervali budu trajali duže, neće biti na gubitku.
Također ću ih učiti da se ni za koga i ni za šta ne vezuju suviše čvrsto, na kraju će uvijek biti gubitnici, niti da drugima dopuste da im budu sve.
—  Nura Bazdulj-Hubijar, Ljubav je sihirbaz babo

Kod tebe me ne privlači to što te svaka hoće i što ti svaku možeš imati, već me privlači taj tvoj pogled, na prvu sam te pročitala da nisi ni blizu savršenstva. Privlači me tvoj karakter, kao da svima daješ do znanja da si ti taj koji može bilo koju imati, no samo sam te ja pročitala da želiš jednu ili ni jednu. Istina možda sam te krivo pročitala, a možda si zaista takav, no društvo te zaustavlja. Pročitala sam i da si hladan, zapravo, osjetila sam. Sve se da pročitati iz jednog pogleda.

Magicna_djrvojka