krivo

Još sam mlada, ali dovoljno stara da sam se u životu naslušala kako sam krivo postupila. 
Ne, nisam ja krivo postupila, možda iz vašeg kuta, ali iz svog kuta sam samo mislila na svoj mir. Na svoju sreću.
Gdje je čovjekova bit ako cijeli život mora paziti da nekog drugog ne povrijedi, a sebi narušava sreću?
Ja ću vam reći: nije to bit života. Nekad jednostavno trebate biti sebični i misliti na sebe, jer samo tako ćete biti sretni.
—  Pricam ti o njemu

možda nisam najpismenija osoba ali bože sveti svi apostoli i ostali imaginarni entiteti kako možeš pisati ne ćemo i imati diplomu u rukama mislim oprosti kako je to zakonski moguće

Imam nekog drugoga. Svida mi se, mislim da sam zaljubljena. A i dalje imam potrebu da pričam s tobom. Možda jer smo imali vise i od ljubavi. Ti si bio moj jedini istinski prijatelj, tebi sam rekla i ono sto sam presutjela i svom najboljim prijateljicama. Ti si bio jedina osoba koja je plakala jer ja plačem. A tako si me rasplakao na kraju. Tada nisi plakao . Ne znam zašto ti uopće govorim o njemu. Možda se nadam da ce ti biti krivo, a možda ti samo želim poručiti da sam sretna . Sretna bez tebe . A možda ti opet zelim priznati svoj strah. Jer tebi sam ispričala sve svoje strahove, a sada imam novi za koji ti ne znaš. Strah me da mi učini isto sto si ti. Da ode kao da nikad nista nije bilo. Da učini da zavolim svaku točku njegovog tijela, da upamtim njegov hod, njegove pokrete toliko dobro da ih mogu imitirati, da znam kada ce nabaciti koju foru, da znam svaku njegovu misao iščitati kad mu pogledam u oči. I onda da ode. Da ode kao ti.
—  A. G. Mišu
Acta,non verba.

Zivimo u takvom svetu, u kom cim dodje do raskida, zene obicno okrivljuju i psuju muskarce, kako su oni zasluzni za taj raskid. Prevario me je, ostavio me je i otisao sa drugom zenom, nije mi posvecivao dovoljno paznje, stalno je izlazio sa ortacima, mene je izostavljao… Da li su se iste te zene zapitale zasto je doslo do toga? Da li smo se, ikada zapitale, zasto je raskinuo? Zasto mu ljubav nije bila dovoljna? Nije ti posvecivao dovoljno paznje,zar ne? Hajde da se kladimo da na pocetku veze, i mozda po sredini te iste, da je bio uvek tu za tebe, da si se ti na to navikla, i da si ga pustila da se lomi oko tebe. Nakon nekog vremena dok je trcao za tobom, dosadilo mu je. Nije ni on nicija marioneta. Samo zato sto je musko, ne znaci da mi, zene, mozemo sa njima da se igramo kako hocemo. Ne kazem da je u svim vezama tako, ali veze su 50% poverenja,paznje,medjusobnog razumevanja i 50% samo ljubav. Bez ovog prvog, veza ne moze bas da opstane. Ljubav zaista nije uvek dovoljna. Svim zenama,devojkama, koje cesto, mozda uvek, osudjuju svoje bivse momke, govore kako su oni krivi za sve..pa, preispitajte se malo. Nisu uvek muskarci za sve krivi. I sa jedne i sa druge strane treba da postoji razumevanje i ljubav. Znam jer sam ja postupila bas obrnuto. Ali sam kasno shvatila da nije on uvek taj koji je kriv. Ovo nije nikakvo upozorenje, ovo je samo molba upucena svim devojkama da se zapitaju, da li je uvek musko krivo. Da li ste i vi dovele do toga, a krivile ste njega? 
Ovim ne stajem na stranu muskarca, daleko od toga. 
Ovim stajem samo na stranu ljubavi, i onome sto moze da se uradi ako se i mi zene, dobro zamislimo. 
Shvatite da ljubav ne treba da bude samo jednostrana.
Vazi za sve. Ne mozete ocekivatii da dobijete svu ljubav sveta,a da je vi pritom, nimalo ne poklonite osobi koja je sa vama.
Ne osudjujem.
Ne vredjam. 
Samo govorim cinjenice. Nije sve uvek onakvo kakvim se predstavlja da jeste.
Nesto je uvek ispod povrsine. 
Udubite se u svoje postupke. 

Niko nikome nije na izvolte. :) 
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

Dan poslije sutra

Jutro je, zrake sunca ulaze u moju sobu, polako me bude, ustajem gledam na kalendar i vidim da je sutra još malo pa tu. Nekome je sutra običan dan, ali meni je sutra dan koji želim da zauvijek ostane u trenutku, da mu sekunda traje vječno, da ne bude samo moment u vremenu. Sutra ću ti biti blizu, napokon ću biti tu. Moje ruke će te zagrliti nakon svih tih grljenja u snovima, nekome je to ludost, ali za mene samo ludi opstaju. Cijeli dan čekam taj sutra, nervozno šetam po stanu da ubrzam vrijeme, pomaknem kazaljke, žalim sada što sam se kasno probudila jer neću moći zaspati i onda sutra će doći kasnije, čekam, iščekivam, pišem o životu, tebi, njima, o svemu. I napokon je došao taj najljepši sutra, taj dugoiščekivani sutra, taj sutra kada sam tamo gdje si ti. Zovem te, srce kuca brzo kao sunčeva svijetlost, i zvoni mobitel, zvoni jedanput, zvoni dvaput, zvoni triput i nema te. Ne javljaš se. Pali se govorna pošta, kako mrzim tu govornu poštu, gasim mobitel, spremam ga u džep i mislim se što je, no ne nalazim odgovor, pokušavam shvatiti ali svaka crta za odgovor ostaje prazna, hvata me nemir ali potiskujem ga duboko unutra. Šaljem i poruku ali tebe još uvijek nema ni tebe ni odgovora, u meni se mješaju različite emocije, pitanja, zbunjenost, strah i nije me sram priznati. Pokušavam ubrzati sekunde da što prije dođe taj odgovor, taj poziv, ali sekunde lagano prelaze u minute, minute u sate a tebe još uvijek nema. Nakon nekog vremena zovem opet, što nikada ne radim jer se bojim gušenja, bojim se biti dosadna, uvijek rađe biram šutjeti i čekati, možda je to krivo ali je to unutarnje u meni. Ali izišla sam iz komforne zone i opet zovem. I javljaš se, osmijeh mi je od uha do uha, sreća i radost tog jednostavnog trenutka, no prije nego sam stigla reći punu rečenicu poklapaš. I opet me ostavljaš u potpunoj zbunjenosti, no dolazi poruka i u njoj piše “Gotovo je.” Sjednem, pokušavam se uvjeriti da je to to što piše, čitam dvije riječi već neko vrijeme, želim da je laž, ali je istina. I ako je bilo sumnje sada znam da mi je stalo, i mrzim se što mi je stalo, stalo mi je i vrijeme, i cvrkut ptica i dah vjetra, sve je stalo, a stalo je i ovo štogod je bilo. I sjedim, i sjedim, i sjedim. I razmišljam o jučer, o danas, i samo čekam da danas završi, da ovog dana više nema, da se izbriše iz mog sjećanja, da ga blokiram u mislima, kao što broj blokiraš na mobitelu, eh da je bar tako lako. I sada sjedim i čekam taj dan, taj prokleti dan poslije sutra.

Ti si meni, babo, uvijek govorio priče u kojima dobro pobjeđuje zlo, ljubav pobjeđuje mržnju, milosrđe grubost, pamet ludilo. Krivo si me učio, babo. Da si me učio drukčije, možda bih ogrubjela, možda bih sve lakše podnosila. Morao si mi kazati da je život period tmurnog, sivog vremena s iznenadnim a kratkim sunčanim trenucima. Ja ću tako učiti svoju djecu. Ako pak njima sunčani intervali budu trajali duže, neće biti na gubitku.
Također ću ih učiti da se ni za koga i ni za šta ne vezuju suviše čvrsto, na kraju će uvijek biti gubitnici, niti da drugima dopuste da im budu sve.
—  Nura Bazdulj-Hubijar, Ljubav je sihirbaz babo
Nije da plačem i da razmišljam kako bih naudila sebi, nije… Umorila sam se od toga, umorila sam se od plakanja, umorila sam se od onih trenutaka kada se smiješiš sa suzama u očima prije nego uđeš u kupaonicu , a čim počeneš okretati ključ u bravi brizneš u plač. Umorila sam se od trljanja maskare s lica, umivanja i zatim izlaska iz kupaonice kao da se ništa nije dogodilo. Umorila sam se od jecanja, od tako jakog plakanja zbog kojeg nisam mogla ni disati, od povraćanja unutrašnjosti svog želuca zbog siline plakanja. Umorila sam se od slušanja pjesama, umorila sam se od pisanja pisama tebi jer ionako ih nikad nećeš pročitati. Umorila sam se od brojanja koliko sam stvari u životu napravila krivo. Umorila sam se od govorenja najbližim ljudima da mi je loše, da sam usamljena, nisu se ni potrudili pomoći. Umorila sam se. Ne plačem više, ne pričam više o stvari koje me bole, ali to ne znači da sam dobro. Nisam dobro… Tako sam prazna, ni tuge ni sreće, samo jebena praznina. Kako i ne bih bila, slomio si me do kraja, natjerao da isplačem i ispovraćam posljednje komadiće sebe koji osjećaju…
—  A. G.
Molim te,stani…Došao sam ovde samo da ti kažem,
neke važne stvari pa me opet čeka onaj put stari….
Čeka me povratak u samoću,nesanica noću,
al to i nije bitno sad znam da te smaram sa ovim,izvini al
jebiga kad boli pa ti moram reći da te i dalje puno volim….
Rekla si nikad više i od tad ja sam prestao da se borim,
od tad ja se bojim od kad si izgovorila da je kraj između nas na
ovim nogama ja jedva stojim..i..utučen se lomim….
Samo znaj….Posle raskida jedva sam došao kući,
i od besa sam polupao skoro ceo stan,i sjeban sam svaki dan….
Ali znaj da dobro znam….Koje mišljenje imaš ti o meni…
Kad bi ti rekao u facu da sam lud za tobom,
rekla bi mi odjebi..Ma..rekla bi ne želim te više,alo,
rekla bi mi budalo idi s leđa mi se skini…..
Rekla bi čeka me dečko izvini….Moram ići,
a ja….Ja bi se tad okreno svojim putem bi kreno,
tužnim pogledom bi te gledao….Do samog kraja bi se sjebao…
…Bilo je to ovako,jednom sam sebi čvrsto reko,biće lako
pusti je…Nek ide brate s njim ko je jebe,
rekao sam da nikad,ali nikad neću priznati da i dalje volim samo tebe…
Da i dalje želim tebe….Pored sebe….
Nisam se nikad trudio da budem šmeker..
Ja sam zajebant koji te voli i za moju ljubav ne postoji kočnica,
kažu mi mani se nje…Grad je pun slatkih devojčica….
I ja verujem u to…Ali….najbolje mi je tebe dok gledam,
sa tobom mogu samo ludo da se zezam….i tebi da se predam.
Sa tobom mogu samo iskreno da se smejem….Da se svađam potajno,iii
da ti kažem suštinu. da znaš.. Svidjaš mi se totalno…
Voleo bih opet vezu da probamo,voleo bi da te zagrlim onako nežno,
i da zajedno ti i ja ulicom hodamo….Ponovo….ma slušaj me
…Znam ja i to,da misliš da sam idiot,skot,kreten da sam lud,
da sam neozbiljan glup i da nisam cool….
Ali ja bi uvek bio tu…S tobom,milion puta rekao sam za tebe,
‘oce da ide?’…Ma nek ide u picku materinu ejjjj s Bogom…!!!!!
…Ma nek ti je sa srecom,nek ti bude super..
Svatam ja da se danas ljubav kešom plaća al evo,
ti bar ostani onakva kakvu sam te nekad prvi put bio sreo.
onakva normalna,nasmejana…To je uspelo na tebe da me natera,i
to što si tako zgodna i lepa i pametna…Pa pomislih ako je ona
takva biću i ja dobar prema njoj,to mi se obilo i onda si uspela u ćošak tuge da me sateraš….Ejj
pa ti pojma nemaš da ja sve znam šta si mi radila iza leđa,
ali grešiš draga moja ako misliš da mi je cilj da te vređam….
….Ma jebeš moje emocije važno je da si ti meni srećna,
nek si ti meni živa i zdrava još 100 godina i kusur dana…i
nije mi baš svejedno da l si sa nekim ili si sama,
u stvari svejedno mi je i onako sa mnom ne bi više nikad bila,
ej izvini ali ta ljubav koju ti vodiš prazna je…Bez emocija
bez ičega kratko rečeno kao rupa…Znam da te baš briga al ja ti garantujem
da sam te više voleo nego svi ovi tvoji skupa…Ne,nisi ti glupa al umišljaš da si skupa,
od toga gadim se i od toga mi je muka…Svidjas mi se al neću da kukam…
Ma slušaj me bre kad ti govorim sad,ajde reci mi jesam li se ponašao prema tebio ko neki gad,
a? Jesam li i sada gad?…Da li sam ti ikad ja uopšte samo malo ali malo bar bio drag….
Reci mi gde si bila kad sam te najviše trebao,kaži mi gde si bila tad?
Zajebi bilo šta…ne trebaš mi sad….
samo ja znam koliko sam za tobom žalio,
da znaš krivo mi je što mi nisi dala šansu da ispravim greške koje sam pre pravio.
I ti i ja nismo dovoljno bili zreli da znamo šta nam uopšte sledi…
Apsolutno me nije briga sta drugi pričaju o tebi i meni,
nek priča ko sta želi,pa makar sva ova priča i da ne vredi,
ja i dalje ponosno stojim i o tebi brinem,
rekao bi ti ja još dosta,al evo sad žurim negde..I..Moram da idem…..
—  :)