kraj

“Znala sam da nismo drugačiji i posebni. Znala sam da će i nama doći kraj.”, govorila je smešeći se, iako su joj se oči punile suzama. Mora da je shvatila da sam ih uočio, pošto je ubrzo sagela glavu i obrisala ih. “Nemoj pogrešno da me shvatiš. Bilo je lepo maštati o životu u Londonu. O našem prvom stanu, toliko oskudno opremljenom da spavamo na jorganima. Ti bi slikao mene, ja bih pisala o nama i svi snovi bi nam postali stvarnost..“

Zaćutala je i sad sam razumeo taj sjaj. Nekada plačeš i tužan si i srećan si istovremeno. Ne znam kako bih nazvao taj osećaj, ona je uvek bila bolja sa rečima.

“Spokoj”, osmehnula se, “mislim da je to reč koja nam treba.”

“Znaš..”, promucao sam, “bez obzira na sve, jedan ja će te uvek voleti.”

“Znam”, skupila je usne, “i ona ja će tebe uvek voleti. Mada, uvek nam ostaje nada da su oni mi iz paralelnog univerzuma zajedno. Nije svima koji se vole suđeno da provedu večnost jedno uz drugo.”

Svaka priča ima svoj kraj.
Naša nije imala ni početak.

- Dino Ahmetović

Ovu sliku s mojim citatom sam našao na Tumblru. Oduševljen sam! :)
Velika hvala onome ko je ovo napravio ovako predivno! <3

Zahvalna sam na svom detinjstvu koje je bilo provedeno napolju, a ne ispred računara. Na svim igrama koje smo izmislili, svi ljudi koje smo nervirali, a opet su bili veoma tolerantni prema nama, jer danas se moj kraj toliko promenio da više ne mogu da ga prepoznam.
Ti ljudi, od kojih smo mi strahovali, a nikad nam ništa opasno nisu uradili, danas su mitovi ovoj deci i boje ih se i dalje, a ovde danas ima mnogo više ljudi od kojih zaista treba da strahuju.
Kao onaj čovek, što je stajao na igralištu posmatrao i smejao se, ali ne onako zaneseno i srećno, već pohotno.
Ili jedan što se uselio u radonicu na igralištu, pa sad brani deci da sede i igraju se tu. Na mestu na kom sam ja odrasla.
Ili kao večaras da besan pojuri i ne gleda ka kome ide, pa počne da preti nama i juri me do vrata i lupa kapijom, sve samo zato što sam sedela ispred svoje kuće kada je on ljut prolazio tuda.
Tužno je kada više nisi bezbedan na mestu na kom si nekada bio najsrećniji.
I tužno je što sam ja već odrasla, imala divno i bezbrižno detinjstvo, a ovakve stvari će njima da uteraju toliki strah, da će izbegavati mesta na kojima su se do juče igrali.