kolodvor

19 / 07 / 13 (koferi i kaktusi)

bok!

evo me u Zagrebu.

u proteklih 84 sata prevalila sam okvirno 1581 kilometar, promijenila 7 prijevoznih sredstava i prošla kroz 5 država. uz kofer od 20 kila, ruksak od 6 kila, i 8 malih kaktusa u pijesku, sretno su stigli na drugu stop etapu puta do Kornata.

Zagreb se odjednom čini dosta dalako uz sav taj put i kilometre u organizmu, no isto nekako blesavo blizu jer sve su tračnice Europe povezane, kao i more, pa je dosta staviti nogu na jednu (jest da nije baš preporučljivo) i već si možeš zamisliti kako ti je druga noga na kolodvoru u Orleansu…

jučer navečer sam sat vremena čekala vlak za Zagreb u Zurichu, već sam u jednom trenu pomislila da nikad neće doći. taj ciriški kolodvor je baš velik. baš ono jako velik. tako velik da su mogli na strop objesiti divovskog Ange Protecteur, skuplturu Niki de Saint Phalle naravno to se zna čim se vidi ofarbani trbuh anđela dotičnog. i uz tog divovskog anđela strop i dalje izgleda pusto, toliko je kolodvor velik.

no, Lausanne je iza, Zagreb je tu, slijede još Kornati za koji dan.

e super mi je bilo s I. u Lausannei, baš da. 

ta putovanja baš defaziraju čovjeka, ili bar mene. tek se privikneš a već moraš ići. ne vidim čar u tome, ni u onom voyage, voyage