koleno

- Hoću da te volim, hoću da sediš pored mene, hoću da se okrenem i da znam da si tu. Hoću da spustim ruku na tvoje koleno dok večeramo u društvu. Hoću da se zajedno vraćamo kolima i da komentarišem s tobom, da kritikujem s tobom. Hoću da zaspim, da se probudim, da jedem, da razgovaram s tobom.
Molim te. Hoću da razgovaram s tobom gledajući te u oči ili dovikujući ti iz druge sobe. Hoću da te gledam svakog dana, hoću da te gledam kako otvaraš frižider. Hoću da ti svakog dana govorim šta mi značiš. Hoću da se svađam s tobom. Hoću da vidim toje osmehe, hoću da ti brišem suze. Hoću da mi kažeš, dok sedimo na nekoj večeri, da želiš da ideš kući jer si umorna i jer ti se spava. Hoću da budem tu kad ti zatreba pomoć da zakopčaš haljinu. Hoću da sedim naspram tebe kad
nosiš tamne naočare dok doručkujemo pored mora i hoću da ti dam najbolji komad voća. Hoću da izaberem za tebe naušnice u nekoj juvelirnici, hoću da ti kažem da ti dobro stoji nova frizura, hoću da se pridržiš za mene kad se sapleteš.
Hoću da idem s tobom kad pođeš da kupiš nove cipele. Hoću da zaboravim ove dve godine bez tebe, jer su bile besmislene. Hajde da počnemo iz početka, ponašajući se kao da si juče htela da odeš, ali sam te ja zustavio. Hajde da zamislimo da sam ti reči koje sad izgovaram rekao pre dve godine. Pravićemo se da su ove dve godine trajale dva minuta. Možemo to. Sve možemo. Možemo da se vratimo tamo gde smo  već bili i da otkrijemo mnogo toga novog. I biće nam još lepše.
Ali pre svega, želim da imam dete s tobom. Želim dete koje će ličiti na tebe, koje će imati tvoje oči. Hoću da nedeljom ujutru dođe i legne u krevet između nas dvoje. Hoću da ga zajedno golicamo.
Ovo si ti. Ovo sam ja. Ovo smo i dalje mi. Mi. To je novost. Molim te, ostani.
- Prekasno je… Prekasno.
— 

Fabio Volo - Kad bi juče bilo sutra