kao nikad niko

Pa..izgleda da ponovo nedostajes.


Opet isto. Kao i svako vece.
Sedim za svojim stolom,i posmatram tvoju sliku na ekranu.
Ovog puta si konacno,izbacio sliku na instagram. Suludo je u sta se ljudi pretvaraju,samo ih drustvene mreze zanimaju. Ali to je jedina stvar gde te mogu videti,pa cak iako je to samo slika i ne mogu da osetim snagu tvoje zategnute vilice pod svojim dlanovima.
Postavio si sliku sa svojim psom. 
Secam ga se. Poslao si mi njegovu sliku prvo vece kada smo razgovarali. Vec tada sam bila srecna sto te upoznajem. Taj pas je sigurno,nesto,sto si tada voleo vise od mene.
Sada mene vise i ne volis. 
Na slici se jasno vide tvoje jagodice,izrazena vilica i onaj mladez malo ispod oka,koji takodje imam i ja,bas na istom mestu. Sudbina? Bar sam se tome nadala.
Izgledas srecno na slici i to je ono sto sam i zelela da znam i da vidim. 
Poslednji put kada si mi se javio bio si nasmejan. Mozda ne znas,ali taj tvoj osmeh mi je popravio dan,kao i svaki put kada si taj osmeh nosio sa sobom. Nosi ga uvek. Molim te. 
Kosa ti je porasla ali to je ista ona kosa kroz koju sam provlacila svoje prste sa zeljom da se u njoj izgubim na par sati,dana,godina ili da mozda zauvek ostanem tamo. Ti si bio moj spas. Moj beg od stvarnosti. Iako si i ti bio stvaran,bilo je puno nerealnih sitnica medju nama kojih volim da se secam jer su me cinile srecnom. 
Oci ti idalje zrace onom istom bojom,nisu se promenile i nisu izgubile sjaj. Naravno,iako su idalje iste,bilo je trenutaka kada bi me zabolele te tvoje oci jer bi gledale kroz mene,a ne u mene,kao sto su nekada radile. Vise im nisam u fokusu. 
Usne si razvukao u blagi osmeh. Konacno si na slici bar malo nasmejan! Na slikama si uvek glumio nekog mangupa,nekog momka sa stavom kome niko ne sme da pridje,takav si pogled uvek i imao. Niko taj pogled nije razumeo,ne brini,ja jesam. Meni si znacenje tog pogleda mnogo puta ispricao. I secam se…secam se trenutka kada si mi rekao ‘Samo tebe ne gledam tako.’ 
-’Zasto?’ pitala sam te.
-Jer si posebna,odgovorio si mi. Secas se da sam i to vece plakala? Ali ne,budalo,ne od tuge,od srece sto si tu pored mene i sto si rekao da sam posebna. Samo sam zelela da u tvojim ocima uvek budem takva. Posebna i tvoja. 
Steta je samo sto sam ostala samo ovo drugo. Samo tvoja. Posebna…mozda u nekom drugom zivotu,gde cemo biti manje otrovni jedno po drugo. Sada sam ja u svom svetu koji jos nije zarazen,koji jos nije otrovan,a ti si u svom koji moze da otruje mene i moj svet ako bi mi se ponovo priblizio.
Sretni me ponovo.za par godina,kao slucajno,i reci da zelis da ponovimo sve. Nasmej se onako glasno i odrepuj kroz zube stihove tvoje pesme koju sam stalno slusala kada si otisao. ‘Sudija da se kladimo,ja to nisam uradio..’ Odmah znaj da ces me imati. Ponovo. Kao nikad niko nikog. Cekam te,to valjda znas i sam.
Ne brini,moje srce je ostalo na istom mestu na kom si mi ga vratio onog dana kada si resio da odes od mene.
Vrati se po njega. 
Spremno te ceka,jer jos uvek zeli da ti pripada celom svojom tezinom i ranivoscu koju je prouzrokovao niko drugi no ti.
I nemoj da mi najavis svoj dolazak i povratak meni. 
Neka bude spontano,jednog lepog,suncanog junskog jutra kada svet bude tih i mracan. 
Tada dodji i budi moje svetlo u tami,moje oci ce prepoznati tvoje.

-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

U principu se bojim da ćeš me upoznati, onako skroz, kao što niko nikad nije. Da ćeš saznati sve moje banalne strahove, shvatiti da stalno nosim masku pred drugima i da je sve ono što kažem kroz šalu zapravo istina, zato što se plašim da niko neće razumeti. Da još uvek nisam sasvim zadovoljna sobom i da se potresam zbog mnogih stvari, samo ćutim. Da sam izuzetno komplikovana i puna kontradiktornosti. I da ti se, ono što saznaš neće dopasti. Da nećeš zavoleti mene, pravu mene, kad konačno skinem sve svoje maske, nego da će ti se svideti ova imagionarna ja, kakvom se stalno predstavljam i kakva veruješ da sam.

Volim te,
onako iskreno,
najiskrenije,
onako dečije. 
Volim te
jer si moj,
kao što nikad 
niko nije bio.
Volim te
jer sam tvoja
kao što nikad
ničija nisam bila.
Volim te 
jer si mi tu,
jer mi vraćaš nadu,
jer si mi podrška.
Volim te,
jer me teraš da
ti pričam stvari,
jer si mi oslonac,
jer si mi mirna luka,
u ovom nevremenu,
Volim te 
jer si takav kakav  jesi,
baš takav,
volim te
jer me prihvataš,
ovakvu kakva jesam.
Volim te 
jer si mi sreća.
Volim te
jer si mi sve.
Volim te.

Ti ili ona za kojom moja dusa zudi

S mojim prvim javljanjem tebi, znao sam da mi nikad neces biti samo prijatelj.
Prisla si mome svijetu tiho i neprimjetno, kao blagi povjetarac proljeca koji njezno miluje grane drveca nakon duge i ostre zime. Uspjela si srusiti teske zidine starog Babilona, sagrađene oko mog srca kao zastita od svih prljavstina, zala, tuga, nezgoda i nesigurnosti ovoga svijeta. Doprla si do najskrivenijih, ali i najcistijih dijelova mene i uzela me pod svoje tako lako, kao niko do sad i kao sto niko nikad nece…

- Ti ili ona za kojom moja dusa zudi.
Ti ili ona bez koje nista u zivotu ne bi vrijedilo.
Ti, moje pile, moja sreco, ljubavi i najveca zudnjo.

( 8.12.2016 )

Posveceno: I.K.

anonymous asked:

jesam li budala sto se druzim s nekim ko mi je slomio srce i povrijedio kao niko nikad?

Nimalo utešno, ali veliki broj ljudi je takav..
I sama sam se držala za neke ljude mnoooooogo duže nego što je trebalo. Verujem da će ti prekipeti vremenom i da ćeš odšetati od te osobe. Polako samo, nije uopšte lako otići, bez obzira na to koliko te je neko povredio.. Jebiga.

Da budeš moja malena? Da te čuvam kao niko, kao nikad? Da te ljubim kad si sretna, kad si tužna, kad boli, kad me mrziš i kad me voliš? Da se ljutiš kad pošaljem srce manje, nego što si ti mene? Da ponosno stanem kraj tebe ispred svih? Da kažem ovo je moja malena, vi tražite svoju? I šta kažeš? Hoćeš li bit’ moja malena ili ne?