kao nikad niko

U principu se bojim da ćeš me upoznati, onako skroz, kao što niko nikad nije. Da ćeš saznati sve moje banalne strahove, shvatiti da stalno nosim masku pred drugima i da je sve ono što kažem kroz šalu zapravo istina, zato što se plašim da niko neće razumeti. Da još uvek nisam sasvim zadovoljna sobom i da se potresam zbog mnogih stvari, samo ćutim. Da sam izuzetno komplikovana i puna kontradiktornosti. I da ti se, ono što saznaš neće dopasti. Da nećeš zavoleti mene, pravu mene, kad konačno skinem sve svoje maske, nego da će ti se svideti ova imagionarna ja, kakvom se stalno predstavljam i kakva veruješ da sam.