jelt

youtube

Ik kon niet wachten totdat de clip uitkwam, uurtje geleden eindelijk uitgekomen 😍

It’s cruel van jett rebel
slijed dogadaja

eto da se javim malo. nemam cesto laptop u zadnje vrijeme, internet jos manje, tako da kad stignem, postavim fotke da idu automatski svaki dan, i to je to. nema puno za pricati. i svasta i nista, kak se veli… uopce se vise ne sjecam kad sam zadnji put nesto pametno napisao i gdje sam bio u to doba. u mexiku jos valjda. zato evo malo teksta da pohvatate slijed dogadaja unazad par mjeseci…
uglavnom da. kraj 10 mjeseca je, maja skoro dolazi, ja izlazim iz svoje kolibe u huautli i krecem prema DFu (mexico city za neupucene). stajem u tehuacanu. kraj tehuacana je to podrucje koje zovu zapotitlan salinas, poznato po kaktusima ima i botanicki vrt. igrom slucaja, kako to uvijek biva jelte, tjedan dana prije sam upoznao kul lika u huautli, koji je iz tehuacana. almaquio je imao slobodan dan i poveo me u razgledavanje svega toga. suma kaktusa, mali kaktusi, veliki kaktusi, divovski kaktusi, kaktusi stari preko tisucu godina, kaktusi koje je bolje ne dirati, kaktusi koji ne lice na kaktuse. ima svega. cijelo podrucje je prije bilo potopljeno morem, pa je sada nalaziste fosila. i tragova dinosaura. dolazimo u malo selo san juan de raya. ima i muzej. ali toliko je malo da muzej radi samo kada dode netko. prijavljujemo se u glavnom ducanu u jednoj od tri ulice, i prodavacica na seoski razglas moli nekog da nas dode provesti kroz muzej. poslije muzeja u degustaciju lokalnog pica. kaktus se zareze i iz njega curi tekucina koju zovu aguamiel (voda med u slobodnom prijevodu). aguamiel se ostavlja jedan dan da fermentira i sljedeci dan pijes pulque. pulque je blago alkoholno pice, vuce na neki sampanjac ili slicno. ima raznih prica o pulqueu, kazu da je u drevno doba bilo dopusteno piti samo plemenskim vodama i trudnicama. a druga prica kaze da kad su francuzi dosli ratovati u ovaj dio svijeta, napili su ih losim pulqueom da im izazovu probavne smetnje. kaktusi daju vocne plodove takoder, nevjerojatnih boja i okusa. meksikanci pletu posebne kosarice kojima pokrivaju te plodove kako bi ih zastitili od ptica i grabljivica. degustacija mezcala. na povratku stajemo u ducanu kod almaquijevog frenda pa imam degustaciju jos nekog jakog pica, cijeg se imena ne mogu sjetiti, ne zbog pretjeranosti u picu nego jer sam izgubio notescic iz tog perioda. (ustvari mislim da su mi ga ukrali iz dzepa ali tek 2 mjeseca kasnije u el salvadoru.htjeli su nesto vise ocito, nadam se da ce im dobro doc informacije. al kemijska je bila oke jer je bila minijaturna pa stane u dzep. ah.) almaquijev frend zna puno o situaciji u bivsoj jugi i nasim drzavama, prati sve te stvari kaze. jos nesto da vam kazem. meksikanci piju mezcal. tekila? u 6 mjeseci u mexiku nisam vidio nijednog mexikanca koji je pio tekilu. ali mezcal se pije. radi se od neke vrste agave. i naravno ima milijon vrsta mezcala. za knjigu napisati.
kaktusi, mezcal, eto me u DFu, maja slijece. tak mi se ucinila visoka kad je dosla, valjda sam nakon toliko vremena u mexiku dobio dojam da je cijeli svijet mali a samo ja veliki. nismo se vidli preko godinu dana, tesko je rec bilo sta uopce, stegne te malo grlo i suza krene. ali lakse je kad je netko od doma kraj tebe. odjednom ima ajvara, ima pindura, ima vanili kiflica, ima i cokolada. eurokrem blok. u mexiku. a DF? umori te. ipak je to grad od 20ak milijona ljudi. medu vecima u svijetu. ne vecima, nego medu najvecima. za doc negdje treba ti sat i pol, 2 sata. a sada taman krecu (vec su krenule) i slike iz tog perioda. uglavnom, probavanje tacosa svih vrsta, nove hrane, ludnica na ulicama, centralna trzista mexico citija, ukrasi za dia de los muertos u svim verzijama. nevjerojatno guzvanje u metrou. ako si manje grade, ne trebas ni hodati. samo cvrsto postavis ramena, i guzva ljudi te ponese kud ide. molis se bogu da ne padnes na pod jedino. i da ti se ne urusi prsni kos. jer je 823 mexikance upravo uslo u vagon registriran na 60 sjedecih i 120 stajacih mjesta. ali nije bed zgurat cemo se, samo par stanica, mexikanci smo, mali smo. uvijek stane vise nego kaj pise. a kaj je najbolje od svega, smijemo se svemu tome. smijesno je kolko smo ludi mi meksikanci.
22godisnja doktorica je ostala u mexico sitiju, ja ocito nisam. krecemo na jug, prema obali. cuarnevaca, tasco. tasco je super simpatican mali gradic. netipican za mx. centar industrije srebra i rukotovorina srebra. i buba. svugdje samo bube, auti bube jelte. upadamo bas kad je festa, ne znam vise koja, nesto uoci svih svetih, pa izgleda malo veselije i okicenije nego inace. na brdu je kip isusa, penjemo se da vidimo i bacimo pogled s visoka na gradic.
presjedanja do acapulca. acapulco je ustvari turisticka destinacija, preturisticka destinacije. rezorti i walmart supermarketi, ta sranja. slijedimo obalu prema jugu. jedna noc u nekom selu, ne sjecam se imena vise. pravo iskustvo meksickog turizma, ali za meksikance. spavamo u sobici s ventilatorom, imali smo cak i svoju kupaonicu, navecer smo se prosetali glavnom i jedinom ulicom i svi su nas gledali kao da smo jedini stranci koji su ikada stali u ovom gradu. mozda i jesmo. plaza ogromna, i napustena. nigdje nikog. cekamo bus za puerto escondido, jedna mala nam pokazuje svog kucneg ljubimca, vjevericu.
pa puerto escondido. hostel na plazi, lijepa duga pjescana plaza, mozda malo preveliko mjesto za moj ukus. ali opet dovoljno malo da pjeske obavis sve sto treba. dalje na jug. mazunte. pjescana plaza s par birceva, malo selo blizu i nista drugo. nema puno ljudi, spavamo u satoru za male pare. maja je ostala vani u hamoku. vise mjesta za mene. izlet s brodicom, plivanje s delfinima i s jednom kornjacom, snorklanje s ribicama. mazunte preporucujem.
nocni bus za san cristobal de las casas. besplatno spavanje kod gladys u hostelu, ipak sam tu volontiro par tjedana. vodim maju u san juan chamulu, sjedimo u crkvi preko sat vremena i gledamo obrede. coca cola je opet u djiru. francuz cirkusant. (sori sto bacam pojmove samo bez objasnjenja, ali eto, upoznajemo francuza na busu i druzimo se s njim.) da doslovno je cirkusant lik. francuz, ne znam kak se zvao vise, nije jean nije ni jacques, prodaje nam neke trikove s kartama, jer kaze s cirkuskih izvedbi sad se prebacuje na kartaske trikove. fora. jednu vecer izlazimo s francuzem i oscarom u mezcaleriju. popio sam par mezcala, toliko nisam popio zadnje dvije tri godine. sto me podsjetilo sad. u DFu smo bili na veceri kod pamele, napravila je pozole. super fino jelo s kukuruzom, super rico i sabroso. al posebna vrsta kukuruza, nabubri fino. i dala nam je probati neku dobru tekilu od staroga. i stvarno je bila super, najfinija koju sam probo u zivotu.
presjedanja prema gvatemalskoj granici. pocinje teritorij chicken buseva. chicken busevi su vam americki skolski busevi, naravno stari koji ovdje sluze kao javni prijevoz. uglavnom su pretrpani, sjedala za dvoje su ustvari za troje, ne racunajuci djecu, svaki je ispimpan i personaliziran po ukusu vozaca, uglavnom porukama o diosu, senjoru i hesusu, a vozi se kao da nema sutra. nema puno tu za pisati. nije me odusevila gvatemala. ocekivao sam jos jeftinije od mexika, a ustvari sve je bilo malo skuplje. sto je cudno jer sve izgleda bijednije nego u mexiku. stajemo po dan u par gradova na putu prema jezeru atitlan. nista posebno. u 15 minuta vidis sve sta treba vidit. eto toliko zanimljivo. hrpa smeca u prirodi. mexiko je zmazan i ima smeca, ali gvatemala je stepenicu nize. na jezeru atitlan s brodicom do nekog hostela u santa cruzu, malom selu na obali. imate mjesta? imamo. ocete sobu, dormitorij, ili sobu bez zidova? kaj je najjeftinije? soba bez zidova. dajte nam sobu bez zidova. cekaj malo kaj je soba bez zidova. aha ima samo krov. ok. pa toplo je i ima ekstra deka ako treba. super. soba bez zidova je super. oko tebe dzunglasto bilje, pjev ptica. bolje to nego miris uzeglih carapa preprzene britanke od 100 kila.
jezero atitlan lijepo mjesto. super pogled na vulkane. pjesacimo po stazici uz obalu do sljedeceg mjesta. nije lose. preporucujemo. cak bi ostali i dulje da smo imali vremena i provjerili ostala mjesta uz obalu. kazu ima ih 12, kao 12 apostola. kako simbolicno. ah ti krscani, divne li religije.
dan u antigui, malo vise kolonijalnog duha u gradevinama, i vise stranih turista, sto znaci i vise kul birceva i restorana. veceramo na ulicnom standu s hranom, imaju i slatko i slano, sve probavamo. dedica prodaje neke deke, par klosara zicaju pare i zicaju prodavacicu nesto za jesti. dedica sjeda do nas i narucuje nesto za jest i kavu. i znam tocno sta je narucio, narucio je samo par tortilja i malo guacamolea da ih premaze. i sjecam se tocno jer i ja ih volim tako jednostavne. i pricamo s dedicom i dedica se smije i objasnjavam mu gdje je hrvatska i koliko ljudi zivi tamo daleko, on nista ne kuzi, kao da ne kuzi da postoji drugi svijet osim ovog. ovog u kojem on prodaje deke da bi sutra imao za jesti. i jednostavno ne razumije, ali smije se, smije se sam sebi jer je neznalica, smije se jer nikad nije cuo za hrvatsku ni za hrvate niti je ikad cuo kako zvuci hrvatski jezik. i smije se od srca i mi se smijemo s njiim, jer je fala bogu smijeh zarazan. i pocastili smo ga s kavom i tih par tortilja, i prodavacica na standu je pocastila lokalnog klosara s komadom slatkog krumpira i atoleom. i kad smo odlazili dedica je taman prodao deku nekom paru na klupici, ej dedica je prodo deku! i dedica je bio sretan, i ja sam bio sretan za dedicu, i mislim da su svi bili sretni tu vecer i kad sam legao spavati, sjecam se da sam bio sretan jer su taj dan svi dobili ono sto su trazili.
pravac guatemala city. metez opet pocinje, mislim da je oko 8 milijona ljudi. couchsurfamo kod ricarda i familije. maja leti doma. ja ostajem kod ricarda par dana ekstra, mama mu super kuha pa probavam sve fino sta se nudi u gvatemali od domace kuhinje. ljudi su me stvarno ugostili moram rec. no nista me u guatemali ne odusevljava. valjda sam sve vec dozivio u mexiku. ima malo noviteta, ostalo je ponavljanje mexika u drukcijoj varijanti, a nista nije kao prvi put. zato pravac el salvador.
na granici trosim zadnje quetzale na hranu, valuta u el salvadoru je dolar. americki dolar. ne znam kako to moze biti sluzbena valuta, al eto, tako je. i opet povratak tropskoj klimi. nakon visoravni mexika i gvatemale, salvador je prava tropska zemlja. couchsurfam u atiquizayi, selce izmedu granice i santa ane. nibardo me vodi na izlet, na termalne slapove. dakle kao da odes na plitvice, ali vruca voda. ne dovoljno vruca da se ne mozes okupat. nigdje nikog. ovo bi u europi imalo status turisticke atrakcije ukrug par sto kilometara. drugi dan razgledavam santa anu i kul je. svida mi se el salvador. nije skupo, ima svega, jako dobri ljudi, malo su me podsjetili na kubance po toplini. izlet na vulkan, penjem prvi vulkan u zivotu. nikakav zahtjevan uspon, jedino sto ima hrpu tih kamencica koji se non stop odronjavaju i pretvaraju u prah. vulkan je aktivan, pa u krateru na par mjesta izlazi para, i mogu rec, ne mozes bas gurnut ruku u paru i ocekivat da te nece opec. nista od pogleda na okolicu jer smo u bili u oblaku cijelo vrijeme. pravac san salvador. tri dana razgledavanje san salvadora, svi ti placevi vec postaju toliko jednolicni. iako uvijek ima neceg novog, ubije te ta buka, smrad, vika… imaju kul crkvu u centru, nakon dugo vremena usao sam u krscansku crkvu koja je drukcija i svidjela mi se. nalazim cak i ducan s crtacim stvarima, imaju tintu za nalivpera i to u bojama jos!
u meduvremenu nalazim plejs za volontiranje, neki hostel na jugu el salvadora, na plazi, izmedu ostalog pustaju bejbi kornjace u more, a trebaju nekog tko se kuzi u permakulturu. tako da idem prema tome pa cu ostati dulje ako mi se svidi. ako ne, honduras i nicaragua su tu blizu. doslovno blizu, jer salvador je manji od hrvatske, a imaju oko 6-7 milijona ljudi. ima nesto simpaticno u malim zemljama.
eto to vam je recimo bilo tako od sredine 10 mjeseca do kraja 11 otprilike. danas je 4.1.2016. znaci jos jedan post da se pohvatamo. i pisem ovo s gazdinog laptopa, na koji sam uploadao svoj mjuzik lajbrari jer sam sviro tu za novu godinu. cijelu noc. prvi hrvat koji je odradio gazu za novu godinu u el salvadoru. valjda? znate nekog drugog? imaju razglas, serato pajonir kontroler i macbook, samo sam usteko svoj hard. ne znam kojeg datuma vi citate ovo. i slusam claptone, no eyes on me, i mislim si kak moram jednog dana napravit deep house mix ne bi li digao kvalitetu muzicke scene na novu razinu.
its a lonely night, everybody’s happy, i’ve been turning around, looking for a friend in light, but i see nothing. no eyes, no eyes on me.
pisite na adresu redakcije, prepuni radosti iscekujemo vasa pisma, pogrde i pohvale. a u sljedecem nastavku otkrijte sto se kuva u kuhinji i sto se kuva na vulkanskoj pari, tko je roki, i kako sam zaradio prvu placu u el salvadoru… fala, uprava. haha :)

hocu lijepkozni ruksak, al ne klasicno nesto, nego na foru onih s kesa torbe, jelte.. drukcije nesto, a lijepo.. linkovi, stranice dobrodosli :3

Whoop whoop! Give it up for Jelte in his #chillfishbaby playsuit. #cute #baby #sustainable #sustainablefashion #sustainabledesign #eco #fashion #clothing #organic #cotton #clothingbrand #organiccotton #green #greenliving #organicproducts #greenshirt #fashionblogger #chillfish #design #chillfishdesign #tshirts #tshirtlovers #bamboo #anotherdayatthechillfishoffice http://ift.tt/209gzWn

Mijn favoriete liedjes

sleepovers// Jett Rebel
Louise // Jett Rebel
Jett Rebel maakt hele fijne muziek waar ik altijd net iets vrolijker van wordt!
Naam: Jelte steven Tuinstra
Komt uit: Nederland
Genres: Pop, Rock

Eyes Shut // Years & Years
heel mooi liedje waar ik van ga dagdromen.
Namen: Olly Alexander (zanger) Mickey Goldsworthy  (Gitarist) Emre Türkmen (synthesizer)
Komt uit: Verenigd Koninkrijk
Genres: Shynthpop

Someone New// Hozier
Do I Wanna Know? (cover)// Hozier
Hozier heeft een hele mooie stem! Elk liedje dat hij zingt krijgt automatisch een hele relaxte twist.
Naam: Andrew Hozier-Byrne
Komt uit: Ierland, Bray
Genres: Indie pop, soul en Blues.

Lost boy // Ruth B
2 Poor Kids // Ruth B
altijd leuk als liedjes over Peter Pan gaan of als ze herkenbaar zijn!
Naam: Ruth B
Komt uit: Canada

TALK ME DOWN // Troye Sivan
YOUTH // Troye Sivan
super mooie teksten en hele fijne beat!
Naam: Troye Sivan Mellet
Komt uit: Zuid- Afrika
Genres: pop, electropop en dream pop
 
Breezeblocks // Alt-J
heel fijn liedje maar weer net iets anders dan de rest!
Namen: Joe Newman (zanger, gitarist) Gus Ugner- Hamilot (toetsenist) Thom Green (Percussionist) Cameron Knight (basgitarist) 
Komt uit: England, Leeds
Genres: Folkstep, indierock

Hide Away // Daya
“Where do the good boys go to hide away?” Do i need to say more?

Let itout // Frances
Heel rustig liedje waar ik altijd naar kan luisteren.

Sterrenstof // De Jeugd Van Tegenwoordig
Iedereen kent dit lied toch nog wel? Fantastische beat en Tekst!!
Namen: Willie Wartaal, Vieze Fur, Faberyayo, Bas Bron
Komt uit: Nederland
Genre: HipHop en Rap

Do I Wanna Know? // Arctic Monkeys
Why’d You Only Call Me When You’re High? // Arctic Monkeys
Hele Fijne muziek ook weer net iets anders maar zooo nice!
Namen: Alex turner, Jamie cook, Nick O’Malley, Matthew Helders
Komt uit: Verenigd Koninkrijg
Genres: indierock