je-da

Nisam ja baš najbolja osoba na svetu. Često ne dajem ljudima razloga da me vole, a oni uprkos tome ostaju kraj mene. I, šta znam, možda to i jeste ljubav. Biti kraj nekoga i kad je dobar i kad to baš i nije; ne zaklinju se parovi za džabe da će se voleti u dobru i zlu.

Ljubav je napraviti vremena za onog koga voliš čak i u prezauzetom rasporedu. Ljubav je kad smeš nekome reći sve, bez bojazni, jer neće te osuđivati. Ljubav je kad zapamtiš da mnogo volim suhomesnato i da mi je uvek muka kad krenem da se ljuljam; zapamtiti stvari o nekome koje čak i sam nekad zaboravi. Ljubav je kad znaš o čemu razmišljam u zavisnosti od face koju složim i objašnjavati drugim ljudi - kao recimo da najpažljivije slušam kad mi je pogled fokusiran na jednu tačku. Ljubav je kad uzme da mi iseče hranu jer sam jako smotana osoba. Ljubav je kad se nasmeješ čim ga pogledaš. Ljubav je što prvo pogleda u mene kad se desi nešto smešno. Ljubav je što me toliko poznaje da tačno zna koja će mi se pesma svideti i film me oduševiti. Ljubav je reći mi da grešim, kritikovati me da bih promenila nešto, makle se iz ove paukove mreže u koju sam upala. Ljubav je kad prvo pomisli da će se meni nešto svideti; kao kad vidi frižider pun hrane koju volim. Ljubav je kad nekoga opravdavaš drugima, čak i kad nije okej.

I znate on mi nikad ne šalje dobro jutro i laku noć. Retko se grlimo, nikad se nismo poljubili; čak ni ne želim to, jer bi verovatno pokvarilo sve. Ali kad imaš muškarca koji te voli baš onako kako ti odgovara, krajnje je teško ostajati sa svim ovim drugima koji bi trebalo da znaju i rade sve to, a nisu mu ni prići.

Jer ljubav nije kad nemaš vremena za mene i izoluješ me iz svog života. Ljubav nije kad mi kažeš kupio sam jer znam da voliš, a zapravo si kupio sebi - jer ne volim ja ljutu hranu. Ljubav nije kad gledamo samo filmove koji će tebi da se svide. Ljubav nije kad tražiš da ti ne pričam svoje glupe fore. Ljubav nije kad brinem šta ću reći jer se tebi možda neće dopasti. Ljubav nije kad ne želiš da preslušaš pesmu koja mi se sviđa jer ne voliš taj žanr muzike. I ljubav definitivno nije ovo što on meni trenutno radi.

Hteo sam da joj kažem

Ti si luda, ne mogu da te razumem, kako da te volim ako te ne razumem? Ne umem da vidim tim tvojim nevidljivim naočarima i odakle ti ideja da te neko može podići sa zemlje i posaditi te negde drugde?

Hteo sam da joj kažem

Zašto tebe bole tragovi na mesecu? Zbog čega razbijaš glavu noćima razmišljajući o vatri? Ko normalan leže kad sunce ustane? Kako je moguće da postoji toliko pitanja u tebi?

Hteo sam da joj kažem

A nisam joj nikada rekao

Jer sam shvatio

U trenutku kada me ostavila bez reči

Po ko zna koji put

Otkrićem koje je podelila sa mnom

Da je volim

Iako je nerazumna. Iako samo ona vidi kroz nevidljive naočare. Iako će je možda neko podići sa zemlje koja ju je prisvojila. Iako je boli ono što se ne događa njoj. Iako misli o vatri. Iako leže sa mesecom. Iako je toliko pitanja u njoj. Iako je ona jedno veliko pitanje.

Da je volim

Iako je možda nikada neću razumeti

I iako će sama sebe podići sa zemlje i odleteti

U one bliske daljine o kojima je pričala

- Sanja Mitrović instagram: obecao_si

Osveta te čini srećnijom nego oproštaj.
Plašim te se.
Više ne znam ni kakav ti je izraz lica kada si mi okrenuta leđima.
Postala si mi prijetnja i opasnost.
Djeluješ mi tako nestabilno, a plaši me pomisao da si stabilnija nego ikad, samo da ja više nisam dio toga.
Najljepša si i najveselija kad nisi pored mene.
Plašim se da me nisi sama peživjela.
Plašim se pomisli da te je neki nepoznati On poveo sa sobom jedne noći i složio pažljivo tvoj sistem vrijednosti.
Da te je držao u krilu i smijao se sa tobom dok gledate kako sviće.
Podsjetio te na to koliko si lijepa, zgodna, duhovita, zabavna, predivna.
Umjesto mene, on je primjetio da si preplanula, da imaš novu ogrebotinu, da imaš novu frizuru.
Oživio te je, a onda mi te vratio.
Nikad neću saznati da li je bilo tako.
Zapetljala si me u mislima, sumnjama i ostavila tako zavezanog, nepomičnog, nemoćnog.
Malo te je za mene ostalo i kad god te pogledam onakvu kakva si samo kad si pored mene, pomislim:
‘‘Bože, šta sam joj to napravio?’‘

Ti si moj prvi ljetni zalazak sunca i sve one boje kojima sunce oboji oblake dok odlazi

Ti si prvi list,onaj narandžasti,koji padne u jesen i sanja o nekom dalekom proljeću

Ti si moja škripa snijega pod nogama,dok pokušavam hodati kroz duboko bjelilo i nikako da dođem do svoje kuće

Ti si moje proljeće,ono koje se budi svake godine iz kojega čovjek shvati da je početak svega tako lijep i da se ne boji početi ispočetka jer čovjek baš kao i priroda mora imati svoje proljeće.

Voleti nekoga isto je kao i useliti se u novu kuću.
Isprva se zaljubiš u sve te nove stvari, svako jutro
si ushićen što one pripadaju baš tebi i pomalo se
plašiš da bi neko iznenada mogao uleteti i objasniti ti
da je došlo do grozne greške i da zapravo uopšte ne bi
trebao biti na tako divnom mestu. A onda tokom godina
zidovi postanu oštećeni, nagrize ih vreme, drvo se tu i tamo
ošteti i onda zavoliš tu kuću ne zbog njene savršenosti,
nego zbog njenih nedostataka.Znaš joj sve kutke i pukotine.
Znaš šta da učiniš kada ti zapne ključ u bravi, a napolju je
jako hladno. Znaš koja se od podnih dasaka savije kada
nagaziš na nju i znaš kako tačno otvoriti vrata ormana,
a da ne škripe. I sve su to te male tajne koje znače dom.

Jedna noc.

Jedne noci ili ranog jutra u zavisnosti kako ljudi gledaju na tri sata posle ponoci, odlucila sam da odem.

Nisam donela odluku da odem negde, odlucila sam da odem od sebe.

Odlucila sam da ostavim neku sebe u toj noci.

Neku sebe od pre.

Neku koja je znala da objasni sta je to ljubav.

Neku koja je verovala u ljubav.

Neku koja se nije bojala da prizna sta oseca.

Neku koja se nije plasila reci “volim te”.

Neku koja je verovala da su te reci iskrene.

Neku koja je mogla da masta.

Neku koja je videla srecu u svemu.

Neku koja je verovala u prava prijateljstva.

Ona najiskrenija, ona gde si do srzi otvoren i gde se ne plasis da budes ono sto zaista jesi.

Odlucila sam da odem. Od sebe.

Od osobe koja je zivela za muziku, prijateljstvo i ljubav.

Od osobe koja bi ruku u vatru stavila za one koje je smatrala svojima.

Od osobe koju nije moglo nista da iznervira, sem tuge njenih osoba.

Od osobe, koja je skakala po ulici kako bi iste nasmejala.

Blamirala se po kaficima, parku i centru grada. I nikad nije marila za price koje kruze o njoj zbog toga.

Odlucila sam da pobegnem.

Od sebe.

Da stavim masku. Da izgradim zid. Zatvorim sve to duboko u sebi.

I evo danas, upravo sada.

Gledam u fasciklu punu papira. Svih potrebnih za vizu. I pitam se da li cu doneti odluku da pobegnem i negde, ne samo od sebe. I odlazem podnosenje zahteva. A blizu je. Al’ opet daleko.

Donosim odluku da pobegnem odavde.

I cekam.

Nekog ko ce pored svega znati sta se nalazi tu iza svih tih zidina i ograda.

Nekog ko ce prihvatiti ovog tvrdoglavog skota.

Nekog ko ce znati da razume. Zasto ponekad gledam u zid bez ikakvog razloga. Zasto udaram recke na listu papira. Zasto tresem nogom u nezgodnim situacijama. Zasto pobegnem cim vidim suze. Zasto se zatvaram u sobu. Zasto pusim dve paklice dnevno. Zasto volim da svako vece popijem. Nekog ko ce razumeti da iza svega ovoga krije se nesto sasvim drugo. Nekog ko ce razumeti da je sve samo maska. Nekog ko ce uspeti da skine zidine.

Cesto su me pitali sto je bilo sa njom? A ja ponosno musko odgovorio onako hladno ne znam. Nisam zelio da znaju kako sam najbolju od mene pustio da ode. Znao sam svaki njezin uzdah, svaki otkucaj srca, toliko smo sretni bili, ta ljubav kakvu smo imali bila je ona koju vidate samo na filmovima a mi smo nas film zivjeli. Sve do jednog dana kada smo tiho utihnuli. Prosli smo sve one svade, odlaske i ona vrijedana do srzi. Uvijek sam joj bio briga najveca, nemiran san u mirno doba noci. Zeljela je da zna da sam postao muskarac da nisam vise onaj klinac. A ja? Ja sam ostao zeljan njene ljepote…druze hocul ikada saznati zasto smo ja i ona morali prestat…

Budućnost se zajedno gradi. Ne mora da bude savršena, dovoljno je da u njoj budu oni koje volimo. Meni više nije važno gde će biti naša budućnost, u kom gradu, na kom spratu. Želim da se sredimo. Da sve bude kao nekada. Ne želim da gledam tvoja leđa, želim da te gledam u oči. Željan sam te, ljubavi. Sve mi teško pada kada nisi pored mene.
— 

☯ Tamara Kučan - Indigo ☯

…Pakovala je svoje stvari

Pogledala me preko ramena, i zadrhtala kao košuta, zatečena, sa mojim plavim puloverom prislonjenim na grudi.

Smislio sam hiljadu stvari koje cu joj reci, a i ona je ponešto smislila, koliko je znam…

Da smo rekli išta od toga, to bi zapetljalo stvar. Ovako, stvar se odmotala kao klupko vunice ispušteno iz krila. Zadivljujuće jednostavno…

-Samo sam htela da imam nešto tvoje.. Zauvek…

Videh kristalnu kap u njenom lepom plavom oku, koja je svutlucala kao titrava rosa na malenom zvončicu djurdjevka.

Sretan sam ja momak.. Znate…

Neki režiseri potroše čitav život čekajući takvu scenu, a opet ne uspeju da je snime.

Hajde konju.. Reci joj…

-Želiš nešto moje? Zauvek?

-Da li bi prezime moglo da posluži?

Osmeh ju je ostavio bez daha na trenutak, ali nastavila je da slaže stvari. Takva je bila, blagi inatlija… Oboje smo znali da to više nije potrebno…

Zagrlio sam je, s leđa, privila se uz mene i pritusnula mi ruke sa svoje obe…

Tada sam joj tiho šapnuo… VOLIM TE MILO MOJE KAO NI JEDNU DO SADA…

…Tebi…

Ponekad bih samo htjela čuti objašnjenje. Razlog zašto tvoje ruke u prolazu često okrznu moj struk. Zašto kradomice uhvatim tvoj pogled na sebi i zašto tražiš moje odobravanje u sobi punoj ljudi. Zašto me ponekad želiš tik uz sebe, a ponekad se ponašaš kao da ne postojim. Ma,zašto me zbunjuješ. Samo mi reci, ili pokaži. Jedna riječ ili jedan topao poljubac u tjeme, i to je sve. Mala potvrda da nisam samo stranac tvome srcu jer i ja i ti dobro znamo da sam dovoljno luda da ti dam sve.

?

Kako se zove ako neciji osmeh postane razlog tvog osmeha?

Kako se zove ako neke oci sasvim obicne boje, tebi postanu posebne?

Kako se zove ako zavolis neciji glas, koliko i svoju omiljenu pesmu?

Kako se zove ako pozelis da se smiris kraj nekog, iako bas volis svoje ludilo?

Kako se zove ako bi da menjas svoju slobodu, za neciji zagrljaj?

Kako se to zove?

nije sve u romanticnoj ljubavi

u vezama

prvo se upoznaj

prvo se shvati

spavaj u istom krevetu zagrljena s drugaricom

casti se kafom i posmatraj ljude

nauci da kuvas jer zelis

a ne da sutra budes dobra zena nekome

igraj se sa svojim psom

njegov zivot je mnogo kraci od tvog

idi u bioskop s bratom i narucite najvece kokice

citaj, citaj, citaj

i pomalo pisi

objasni deki kako da posalje poruku na mobilnom

obrisi mu suze dok ti prica o svojoj mladosti

otkrivaj nove pesme, to je posebna vrsta srece

kupaj se u kadi sa puno baloncica, bas kao kad si bila mala

pokusaj da naucis da uradis spagu iako ti to do sad nije uspevalo

mozda ovaj put hoce

idi u diskoteku s drugaricama i igraj kao da niko ne gleda

budi tu za prijatelje

budi tu i za sebe

otkrij zasto ne mozes da places

otkrij sta te zasmejava

otkrij se

upoznaj se

izgradi se

ljubav, ona moze doci

a ne mora

ne kupuj ta holivudska sranja da si polovina

i da je smisao tvog zivota cekati da se pojavi neko ko ce te uciniti celom

tvoj zivot se ne vrti oko toga

zapamti to


-nesto sto sam shvatila u poslednje vreme

izašao bih vani u dva ujutru

u slučaju da ti zatrebam

glasno izgovarao tvoje ime na trgu prepunom ljudi

mameći poglede prolaznika

dok mi ne zapušiš usta poljupcem

što i jeste glavni cilj takvog postupka

prihvatao tvoje mane

gušio napadaje panike višesatnim zagrljajima

puštao bih ti svoje omiljene ploče

pričao anegdote o njima

pomogao bih ti da odabereš knjigu

tjerao mangupe što dalje od tebe

pričao bih ti o značenju pjesama

o tome zašto mislim da je Milan Mladenović najbolji vokal bivše Jugoslavije

sastavljao sa tobom listu za kupovinu

onda prilikom iste krišom ubacio u korpu dodatnu bocu tvog omiljenog pića

dočekao bih sa tobom zoru na vrhu zgrade

sa paklom cigareta i nekoliko energetskih pića

dok nas sunce ne otrgne od zanesenosti prouzrokovane odlično utrošenim vremenom

bio bih neko tvoj

– Zikret Saletović