istinaa

Zdravo,

opet ja. Sa još jednom porukom koju ti nikada neću poslati.
Samo da znaš da si me razočarao, mnogo. Više nego iko ikada… Ali, tužna činjenica je da bih ja sve zaboravila ukoliko bi mi samo rekao jedno “Izvini”. Samo to i sve bi bilo u redu. Samo to i sve bi bilo po starom. Samo jedno “Izvini”, ništa više.
Zanima me samo, u čijem društvu postaješ glumac? Mom ili njihovom? Ili si, ipak, bio divan prema meni samo zato što si želeo nešto? Želim da verujem da si onaj najboljim, idealizujem te, ponovo pravim budalu od sebe, ponašam se glupavo.. Dala bih sve da samo jednom u životu budeš potpuno iskren prema meni i kažeš mi celu istinu, ma kakva god da je.
Znaš šta me najviše iritira kod tebe? To što budeš tako divan prema meni.. Popuštaš mi, pratiš me kući ili čekaš dok ne zamaknem ukoliko ti ne dozvolim da me ispratiš, trudiš se da mi ugodiš.. i onda sledećeg dana prozivaš momke koji se ponašaju tako. Posle se pitaš zašto te nijedna “normalna” neće. Pa, dragi moj, kada bi se ti ponašao normalno, potpuno drugačiji tip devojaka bi se lepio za tebe. Jer ne znaju te one kao ja, ne znaju koliko dobar možeš da budeš kad hoćeš, koliko si zapravo osećajan iako svima govoriš da nemaš srca.. Ne znaju one ništa. Mada, iskrena da budem, čini mi se da je bolje dok ne vide u tebi ono što ja vidim, jer onda tek ne bi imalo nikakve nade za nas, zar ne?
Najteže mi pada što sam ovakva kakva sam i što ću neprestano igrati tvoju igru u nadi da ćeš, kao i svi ostali, izgubiti na kraju. Ali sa tobom to nije tako lako, suviše smo slični i kako vreme odmiče, sve više mi se čini da ćemo i jedno i drugo izaći kao gubitnici. Ti, zato što zbog svoje tvrdoglavosti ne želiš da prihvatiš istinu. Ja, zato što zbog ponosa ne želim lično da ti kažem sve što imam. I otići ćemo, u neke daleke gradove i nećemo se videti nikada, nikada više.. Možda ćemo se jednom sasvim slučajno proći jedno kraj drugog bez ikakvih naznaka da smo se, nekada davno, tako dobro znali.. Jebiga, ne da nam se.. Vreme očigledno nije na našoj strani.