imam te

Izgubio sam te. Kao dlanom o dlan, nestao je svijet koji sam gradio sa tobom, mjesecima. Zapravo, osluškivao sam kako se komadić po komadić ruši, ali nisam želio da vjerujem u to. Imao sam nas. Vjerovao sam u nas, dok si ti komadić po komadić našeg svijeta odnosila negdje drugo. Negdje gdje će, vjerovatno jednog dana biti bolje, tebi. Bila si spremna da me nemaš, dok sam ja zadnje atome snage davao tebi. Odavno si prestala da vjeruješ u nas. Gledao sam kako se moj lik u tvojim očima briše.Otišla si. Kofer si napunila mojim snovima i neostvarenim željama.Mojim snovima da budem tvoj. Prijatelj, čovjek i muž,  otac tvoje djece. Zapravo naše. Sanjao sam da ću jednog dana imati porodicu sa tobom. Znaš, upravo onakvu kakvu nikada nisam imao, a uvijek sam želio da imam. Želio sam da te moj sin zove mama. Želio sam da imam kćerku koja će imati tvoje crte lica, želio sam da imam malenu tebe. Želio sam da te držim čvrsto za ruku dok koračamo ovim svijetom punim zlobe.Želio sam da te gledam dok spavaš, sa desne strane mog kreveta. Želio sam da prvu jutarnju kafu pijem sa tobom. Maštao sam o tome da mrtav umoran dolazim kući, u kojoj ćeš biti ti. Maštao sam da mi budeš žena. Žena za sva vremena. Maštao sam, a ti  si maštala nešto drugo. Sve moje ćeš jednog dana ostvariti nekome drugom. Nekome ko nisam ja. Možda poželiš da daš sinu moje ime, kao sjećanje na mene. Ne, nemoj, molim te. Prešuti me. Nemoj da spominješ svojoj kćerki kako si jednom voljela mene. Nemoj da shvati, da sam trebao da joj budem otac. Prešuti me. Pusti da me vrijeme komadić po komadić odnese u zaborav, baš kao što si ti nas.  I nemoj da zaboraviš da budeš sretna. Sretna sa nekim ko nisam ja. Otišla si od mene na put za srećom. Onda je barem i ostvari.

Sve moje čežnje za tobom ne mogu proći jednim poljupcem

Jedan dodir usana ne može ugasiti želju.

Sve moje čežnje za tobom neće prestati postojati  ni kada bih te imao

Ostat ću te željan iako si moja.

Sve moje čežnje za tobom su moje, izmrvljene u poeziju  da ih samo ja razumijem

Dišu u meni i kada stvarnost i snovi postanu isto.

Sve moje čežnje za tobom ne mogu proći jednim poljupcem

One postaju veće što više te imam.

Sve moje čežnje za tobom samo su tvoje

Kao što sam i ja

oduvijek tvoj.

Ali molim te, nemoj niti pokušati spasiti me. Ne budi moj heroj, moji heroji su me više puta ostavili polumrtvu, negdje, daleko od bilo čega što volim, ostavljali su me u tami i slamali me iz dana u dan. Budi ono što me tjera da se borim, budi ono što me izaziva na život, ljubav, smijeh, bijes, strah. Budi ono što mi dopušta vjerovati. Probudi u meni mješavinu emocija koju neću moći izdržati i pokazat ću ti da mogu. Uspjet ću. Probudi snagu u meni, dopusti mi da te volim na onaj način na koji samo ja mogu voljeti, probudi ljubav koju samo ti možeš osjetiti. Dopusti mi da te ne pustim da odeš, dopusti mi da se naljutim i da te svejedno zagrlim kao da je zadnji put… Budi moje more. Neka me tvoje struje vode  bilo gdje. Vodi me kamo želiš, tvoja sam. Daj mi da te opet imam, ali ne pokušavaj me spasiti, meni spas ne treba. Dovoljno je da tvoj šapat razbije tišinu ove mirne noći… Samo to.
—  Još jednom, 141016

Nekada kada te pogledam imam utisak da gledam u stranca. Potpuno i kompletno nepoznatu osobu sa kojom nikada nisam razmenila ništa više od neobaveznog pozdrava u prolazu. Dok u drugom trenutku iman utisak kao da te u dušu poznajem. Da znam šta znači svaki tvoj pogled, pokret ili glasan uzdah. I priznajem, frustrira me sve to. Taj naš odnos. Sve to na pola. U jednom trenutku ništa, a u drugom sve…

Nikada nisam konzumirao alkohol, ne pijem gazirana pića, ne pijem čak ni kafu. Nikada nisam pušio cigarete niti bilo šta slično, drogirao se, plaćao kurve, varao u bilo kojoj vezi. Nikada je nisam udario, nisam ni izlazio, lutao noću sa drugarima u potrazi za avanturom i drugim ženama, dangubio i pravio probleme po gradu. Nisam se tukao, ni otimao, krivičnu prijavu nemam. U kocku se ne razumem, a u kladionice i slične objekte u životu nisam zalazio. Kao i svi imam te neke svoje sitne mane, a jedna od njih je možda i ona. Glasno se smejali, opušteno razgovarali, šetali, vodili ljubav ili samo ćutali, svejedno je, ona je bila moj svet, i nisam imao nameru da ikada odem od nje. Da je umirala od raka obrijao bih i ja svoju glavu, lagao joj kako smo i tako oboje lepi, sedeo kraj njenog kreveta i umirao polako sa njom. Da je imala neki nesrećan slučaj i ostala bez nogu, ja bih je gurao u tim prokletim kolicima kroz život i na pamet mi ne bi palo da ikada i igde pođem bez nje. Da je ostala slepa opet bi bila samo moja, crtao bih rečima u njenoj glavi oblake i sunce, bio njene oči i beskonačno sve bojio u neke vesele i lepe boje. Da smo ostali bez novca, prijatelja i svega što imamo, i dalje bih bio tu. Ja sam je birao za sebe, za nas, za ceo život. Otišao nikada nisam i ne bih, otišla je ona…moj svet joj je postao mali. Htela je više, htela je bolje…
Žena će vam uvek naći grešku…osim ako recimo niste neka teška baraba, onda će vam uporno tražiti dobre strane, jer žena uvek traži ono čega nema…
—  P. Jovanović, „Čovek sa greškom“
Mrzim te jer si mi stalno u mislima,jer si mi centar svijeta,jer te volim više od svega,mrzim te jer kada te vidim okreneš moj svijet naopako i uvijek me raniš pogledom. Mrzim te jer si mi životna želja,a imam te samo kao prijatelja. Mrzim te zbog svega ovog i jos par stvari,mrzim te jer i pored svega, volim te najvise…
—  Pricam-ti-o-njemu

Nikada nisam konzumirao alkohol, ne pijem gazirana pića, ne pijem čak ni kafu. Nikada nisam pušio cigarete niti bilo šta slično, drogirao se, plaćao kurve, varao u bilo kojoj vezi. Nikada je nisam udario, nisam ni izlazio, lutao noću sa drugarima u potrazi za avanturom i drugim ženama, dangubio i pravio probleme po gradu. Nisam se tukao, ni otimao, krivičnu prijavu nemam. U kocku se ne razumem, a u kladionice i slične objekte u životu nisam zalazio. Kao i svi imam te neke svoje sitne mane, a jedna od njih je možda i ona. Glasno se smejali, opušteno razgovarali, šetali, vodili ljubav ili samo ćutali, svejedno je, ona je bila moj svet, i nisam imao nameru da ikada odem od nje. Da je umirala od raka obrijao bih i ja svoju glavu, lagao joj kako smo i tako oboje lepi, sedeo kraj njenog kreveta i umirao polako sa njom. Da je imala neki nesrećan slučaj i ostala bez nogu, ja bih je gurao u tim prokletim kolicima kroz život i na pamet mi ne bi palo da ikada i igde pođem bez nje. Da je ostala slepa opet bi bila samo moja, crtao bih rečima u njenoj glavi oblake i sunce, bio njene oči i beskonačno sve bojio u neke vesele i lepe boje. Da smo ostali bez novca, prijatelja i svega što imamo, i dalje bih bio tu. Ja sam je birao za sebe, za nas, za ceo život. Otišao nikada nisam i ne bih, otišla je ona…moj svet joj je postao mali. Htela je više, htela je bolje…
Žena će vam uvek naći grešku…osim ako recimo niste neka teška baraba, onda će vam uporno tražiti dobre strane, jer žena uvek traži ono čega nema…
P. Jovanović, „Čovek sa greškom“

“Nikada ne uživam ni u čemu. Uvek čekam na ono sledeće. Mislim da su svi takvi… žive život brzim tempom, nikada se ne zaustave da uživaju u trenutku, previše zauzeti pokušavanjem da žure kroz sve, da bi mogli da nastave sa onim što zapravo treba da rade u svojim životima. Imam te trenutke jasnoće, savršene jasnoće, gde, se na sekund zaustavim i pomislim: ‘Čekaj, to je to. Ovo je moj život. Bolje da usporim i uživam, jer jednog dana, svi ćemo završiti pod zemljom. I to će biti to. Nestaćemo.'” 
– Stuck in Love (2012)

Jos te sanjam i volim, zelim isto kao nekad,
sve bih dao da se vratis, bar na sekund da te imam ko pre
al’ ti to ne znas… A ja se plasim da ti kazem sve,
jer boli kad me gledas… A znam da ne znas me!
Zato i cutim, cuvam to za sebe,
navik'o na bol, al’ sam previse slab na tebe!
I svi se trude, ali ne mogu da promene,
taj izraz na mom licu kada god te neko spomene!
Ja nisam onaj stari mada hteo bih to,
al’ meni tol'ko toga fali da bih bio on!
Vreme ne mogu da vratim - a kad bih mog'o,
ja sve bih dao za jos jedan tren sa tobom!
Pa te trazim, k'o ludak, al’ vise ne znam ni sam,
na starom mestu nema te, tu sve je prazno bez nas!
I ovaj grad je tol'ko cudan, cesto pomislim da ludim,
znam da nisi tu… Al’ te vidim kad zazmurim!
Tad sve je isto, ipak potpuno drugacije,
al’ to je zivot - na sve se naviknes!
A ja ne mogu jer kad oci otvorim, pred njima
vidim tebe sa njim, imas sve, a ja nemam nista! Ne!
O nama pricali su svasta, znas i sama kakvi su ljudi,
prazni i ludi, uvek zele sve da promene!
Ali bili smo jaki, nismo dali da nas povrede…
“Zivot je taj koji cesto sve to okrene”!
I nisam jak, nemoj to da mislis,
taj sto se smeje nisam ja,
vec samo iluzija onog sto sam trebao biti,
sve bih dao da sam isti,
al’ taj osmeh na mom licu nije to sto vidis!
Ja ne zelim druge usne, tudji zagrljaj u nocima hladnim,
tu gde smo stali, jos te trazim - al’ tu te nema!
Ja bicu dobro, ali nikad onaj stari kog si znala nekad…
I sve bih dao za jos jedan tren sa tobom,
ne trazim mnogo, samo sekund da te imam k'o pre!
Al’ ti to ne znas, a ja se plasim da ti kazem sve,
jer kad me gledas kao stranca to me boli najvise!!
A moj si citav svet, moj pocetak i kraj,
moja ljubav i san, zelja, noc i dan…
I samo zelim da znas da uvek bices ta
i sve sto imam zelim da ti dam!
I jos se nadam, jos uvek verujem u nas,
jos te sanjam, pratim svaki trag!
Al’ samo Bog zna koliko mi falis,
kada jutro opet docekam sam!!