i prva

Jesam te voleo

,,Jesam je voleo.
Čudnim zagrljajima i nespretnim rečima.
Razgovorima i poljupcima u nosić.
Osmesima i tajnim pogledima.
Znam da je sumnjala, ta nesigurna devojčica u ovom opasnom svetu. Sumnjala je u sebe, mene, pravu ljubav, svet, lepote i život.
Ona je sumnjala.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Čoveče, ona je volela reči.
Bile su njene igračke.
Magičnim rečima mi je šaputala dugo u noć.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Grlio sam je više nego bilo koga.
Mislio sam da će čuti to.
Pričao sam joj što drugima nikada nisam.
Mislio sam da će razumeti to.
Osmehivao sam joj se najiskrenije.
Mislio sam da će primetiti.
Gledao sam samo u nju, ma pored koga bio.
Mislio sam da će i ona baciti pogled.

Jesam je voleo.
Kunem se da na mom srcu postoje samo njeni otisci.
Ali ona nije videla dalje od reči.
Pa, razumem je. Ipak su bile one njena prva ljubav, prva strast. I znam da joj je trebao neko ko ume da stavlja čarobni prah na izjave ljubavi. Ja to nisam bio. Niti ću ikada biti.
Često me pospana zapitkivala: ,,A kako me voliš?“ Pravio sam se da spavam.
Jer rečima nisam mogao da opišem silinu talasa ljubavi prema njoj.
Reči bi samo skrnavile njenu posebnost.

Ona je mislila da lažem.
Da ćutim jer je ne volim.
Često je plakala.
Vikala na mene i gurala od
sebe.

I znao sam da nam je poslednji dan kada joj je rekla da joj je dosta.
Pitala me imam li šta da kažem, nešto što do tada nisam. Rekao sam ,,Kako god ti želiš” i ona je odjurila od mene.
Sledećeg dana sam joj napisao pismo. I poslao.
,,Mislio sam da ćeš čuti. Ljubav u mojim zagrljajima i očima. Moje srce koje je kucalo u ritmu tvog daha. Mislio sam da ćeš čuti. Ne voli se samo rečima. Jesam te voleo"- instagram: @obecao_si, S.M.
Nadam se da vam se dopada.😄

koji je kurac ljudima, sve se svodi na sise, guzice, picke, kurce i novce
muskarci su postali tolike ovce
dragi moji pa gdje vam je nestala hrabrost
ne govorim da trebamo biti vitezovi i spasavat princeze
ali malo muda bi muskom rodu dobro doslo
koji kurac si vi umisljate, javljajuci se svakoj mogucoj curi na internetu, i da, odmah prva namjera je:
mogu dobit sliku, znas, ne prica mi se bas s tobom ali zanimas me (vise manje obline)
naravno, nisam licemjer, tko ne voli vidjeti lijepo tijelo, ali u pizdu  materinu zar je to sve na sto su se sveli ovi odnosi danas
“oh, ali ja samo zelim da budemo casual. znas ono, seksanje i to je to.
ja dodjem, odradimo to i za sat vremena odem.”
i vi to zovete odnosom?!
razumijem da nije ugodno kada te netko odbije, ali jebemu mater pa zar nije vrijedno barem probat?
umjesto da se kuhas na mjestu, krčkaš, dinstaš, mozes otic pitat, ako se bojis uzivo, pa posalji poruku
inace isparis kao voda
fear not muski rode, u vasoj glavi se okrecu klikeri, samo je pitanje u kojoj.
na vama je izbor,
beskicmenjaci jedni

Govore mi da se mnogo ljutim. Ne poričem to, ali oni se nikad ne zapitaju zašto. Možda zato što me boli to da sam ja spremna da uradim sve za njih, samo da bi oni bili srećni a oni nisu ni pola toga spremni da urade za mene.
—  I.M.

Sedam dana bez tebe"
Ponedjeljak 8:29 h
Probudila sam se i bio si prva osoba na koju sam pomislila i zadnja misao pred spavanje.
Nazvao si me jedinom sinoć - srce mi još uvijek ubrzano lupa.

Utorak 10:53 h
Danas sam shvatila sve.
Mislim da nam ne bi išlo a njeno ime koje ti se potkralo sinoć poslije uzdaha me još uvijek držalo na iglama.

Srijeda 11:47 h
Ona ti je još uvijek zvijezda vodilja a ja i kad bi bila mjesec,ti bi još uvijek vidio samo nju.
Prekinuli smo danas.
Jedva sam izustila par riječi. Jebeno se kajem.

Četvrtak 16:03 h
Nisam ti to trebala reći,kajem se.
Spavam s tvojom narukvicom na ruci.
Trebalo nam je biti mjesec dana. Sasvim si okej podnio moju poruku.
Ja tvoju nisam.

Petak 21:15 h
Zamalo sam ti poslala poruku i sve priznala danas.
Ali ipak nisam.
Neke stvari je bolje prešutjeti.

Subota 20:49 h
Lutam ulicama ovog hladnog grada i mrzim svaki ćošak. Treba mi alkohol.
Ali ti mrziš alkohol.
Pobogu prestani ovako razmišljati.
Kažu da alkohol ublaži bol slomljenog srca.
Želim to testirati. Ipak ne može biti gore od ovog.

Nedjelja 14:32 h
Danas sam saznala da si poslao poruku djevojci s kojom nikada prije nisi pričao.
Zanima me da li to radiš jer pokušavaš da mi nađeš zamjenu.
Ili si me već zaboravio.
Voljela bih da nisi.
Mislila sam da sam nezamjenjiva.
Moja zabluda..

—  nada-i-druge-forme-unistenja
Poslednje zbogom

Proslo je vise od dve godine kako sam ga poslednji put videla, do ova dva meseca. Sada shvatam koliko je svet mali kada ti to nije potrebno, a za svo to vreme sam zelela da ga vidim. Sada kada je to nepotrebno na njega naletim kada se najmanje nadam.

Volela bih da smo ostali prijatelji, da se cujemo ponekada. Da mozda i ponekada popricamo, jer to je ono sto mi najvise nedostaje kod njega. Dugi razgovori i neprestano dopisivanje, nesto sto nikada necu zaboraviti. Prvi poljubac i verovatno prva ljubav koju nikada necu zaboraviti, kao ni to kako smo na jako glup nacin zavrsili.

Proslo me je sve, mozda je bilo potrebno vreme, ali sam sigurna da nista vise ne osecam prema njemu. Ne znam da li je on mene ikada zaista i voleo, to verovatno nikada necu ni znati. Verovatno nikada necu ni saznati da li je na mene pomislio i jednom, da li je nesto pomislio i danas kada sam prolazila.

Ubija me najvise njegovo misljenje, ono mi ipak posle svega i znaci. Mozda on ne, mozda ja njemu ne. Ali misljenje o tome kakva sam osoba, za to bih ubila da saznam. Mozda nikada necu priznati nikome, ali nedostaje mi. Ne na onaj nacin, ali nedostaje mi nejgovo prisustvo u mom zivotu, mada navikla sam bez njega. Smesno je samo sto je poceo opet da se pojavljuje bas kada se najmanje nadam.

Ne znam da li prevrne ocima kada me vidi ili mozda pomisli nesto ruzno, nesto sto bi me povredilo. Ali znam da ga nikada necu zaboravti, nikada necu zaboraviti dobisivanja, vidjanja i razgovore koje smo krisom vodili da nas niko ne cuje.

Volela bih kada bih imala priliku da mu jos jednom kazem poslenje zbogom i srcno i pozelela bih mu sve najlepse, ono sto i sebi zelim. Znam da zasluzuj sve najbolje i znam da on nikada nece zaista nestati.

Ipak je to prva ljubav, kao sto i svi kazu da se ona nikada ne zaboravlja
.

Ponekad osjecamo takvu bol da nam je jedino resenje uzeti noz, zilet il nesto ostro i zrezati se,ali to nije rjesenje. Kada nas pitaju sta nam je odgovorimo da smo umorni i tu pada prva laz. Kada nas pitaju zasto nosimo narukvice kazemo da je to samo moda, tu pada druga laz. Kada nam pitaju sto su ti oziljci kazemo da je macka, pada i treca laz. Laz za lazi se nize, krv tece i oziljaka je sve vise.Nama nije bolje, treba nam neko ko ce biti uz nas,ali nemamo nikoga. To je najtuznije, obecali su da ce biti uz nas,ali su otisli kada su nam bili najpotrebniji. To mi zovemo “prijatelji”.
Ne možemo da budemo zajedno, i sada sve radi da bih ga zamrzela, da ne bih više patila, ali ja ga tada samo još više volim.
—  I.M.
Fališ mi, u ranu zoru kada noćna tmina počinje da blijedi, kada zvijezde bježe, kada mjesec odšeta na neko drugo mjesto. I prva zraka sunca koja me probudi, sa sobom nosi mišljenje o tebi. I svakog jutra ista želja, samo da te vidim, i da mi se nasmiješ, a ja, ja ću da se izgubim u tom osmijehu, i u jednom trenutku, spontano ću te zagrliti…
—  Elvedin Hasanagić

Verovatno glupo i naivno verujem u zauvek. Verujem da uvek postoji neko zbog koga svi drugi postanu manje bitni. Da nikad nećeš poželiti da poljubiš neku drugu osobu, a kamoli nešto drugo. Da ćeš i posle mnogo godina osećati žmarce kroz telo kada te dotakne i smešiti se onako glupavo, dečije i zaljubljeno. Da će neko znati i prihvatiti svaki delić tebe. Da ćeš nekome ispričati sve one stvari koje čuvaš u sebi godinama. Da će te razumeti. Da će obraćati pažnju na sitnice i pamtiti ih. Da neće biti tenzije. Da ćete znati da li je onom drugom potrebna priča, tišina, zagrljaj.. Da ćete putovati svetom, slikati se kako ljubite iako ste već prilično ostarili. Da ćete i posle trideset godina braka oslovljavati jedno drugo “ljubavi”. Da ćete se boriti i truditi. Da ćete jedno drugom biti prva i jedina ljubav, ona doživotna.
Verujem da svako ima nekog takvo, samo se neki ne sretnu, neki ne shvate, neki ne uspeju.. I nije do vremena u kom živimo. Do ljudi je.

Ti si moja poslednja misao svako veče
I prva misao svako jutro.
Ni najmanje ne žalim što je tako.
— 

Ti si moja poslednja misao svako veče
I prva misao svako jutro.
Ni najmanje ne žalim što je tako.

A.C.