i ako

zašto pobogu klijenti moraju dolaziti tijekom ljeta u ured i zašto pobogu mi nemamo klimu u tom prokletom uredu i koliko je okej dati otkaz zbog toga jer meni se stvarno ne nosi sminka na +8392 stupnjeva like bog isus od vizažista ne bi mogao fiksirati sminku za duze od 4 sata na mom licu koje može biti benchmark za kvalitetu zvijezdinog ulja

Ovo je upućeno svim narodima na Balkanu koji razumiju ovaj jezik: 

  • Imena Poturice, Turci i Balije su odvratna, pogrdna imena koja su koristili oni koji su Bošnjake u zadnjem ratu ubijali, tako da ako iko koristi ijedno od ova tri imena kada govori o bošnjačkom narodu smatrat ću ga svojim neprijateljem koji me mrzi. Ne postoji opravdanje za korištenje ijednog od ovih imena. 
  • Genocid nad bošnjačkim narodom u zadnjem ratu dokazan je pred međunarodnim sudom i ako iko negira isti smatrat ću ga svojim neprijateljem. 
  • Bošnjaci svoju etničku pripadnost vežu za zemlju Bosnu, svoje pretke smatraju Bošnjanima, stanovnicima srednjovjekovne bosanske države, svoj jezik zovu bosanskim i svoj nacionalni simbol smatraju grb Kotromanića, bosanske dinastije koja je vladala bosanskom srednjovjekovnom državom.  Sve one koji Bošnjacima osporavaju pravo na historijsko nasljeđe, pravo da Bosnu smatraju svojom jedinom domovinom i pravo da svoj jezik zovu svojim imenom smatrat ću svojim neprijateljem. 

Ovo pišem iz razloga što još uvijek postoji veliki broj ljudi (čak i ovdje na ovoj stranici) koji nas zovim ovim imenima, koji negiraju ono što nam se desilo u zadnjem ratu i koji bi da nama diktiraju ko smo mi i šta smo mi i gdje nam je mjesto. S ovim ne želim nikog da uvrijedim već želim da kažem da ja imam pravo da postojim na ovoj zemlji i da ću svoje pravo na to da branim i želim da kažem da mene lično povrjeđuju ljudi koji negiraju iz bilo kojeg razloga ove tri stavke navedene gore. 

so yeah magkekwento muna ako tagal ko nang di nakapag kwento dito hahahahahahahhaha namiss ko talaga mag tumblr puro liners and reblogs lang ako this past few weeks and madalang makapag pc/laptop huhuhu. so eto na nga:

first time kong mag apply sa call center; i tried sa convergys. 1 day process hired na agad. but di ko pa napapasa yung contrata for employee kasi pinauwi saken para icheck. ayaw ni mama pala kasi alabang based. mag aaral kasi ako. then i tried iqor. di dako natanggap hahahaha idk why basta masakit bes shet idk sakit sa pride kaya feeling ko ang bobo bobo ko mag english hahaha. sa dasma lang yun kaya okay na okay for my sched but unfortunately di pinalad. then lastly i tried taskus. natanggap ako, for final interview na ako. di ko sinipot. same reason, imus to alabang, di ko kaya. idk nung una sabe ko kaya ko then biglang hindi. 

there must be a reason kung bakit ko naramadaman na mag cancel. even na im so eager mag work nung umpisa. siguro need ko muna mag focus muna sa study, baka eto yung will para sakin. hahahaha. ang funny kasi maski anong gusto mo pag bigla kang nakaramdam na parang wag tumuloy, hindi ka talaga matutuloy. ilang araw ako nag punta-balik sa different places, yung expenses ko okay lang. atleast naranasan ko yung hirap ng buhay talaga. imagine, di sa pagsisinungaling, nung sa convergys, 30 applicants, 2 lang kami natanggap. even yung kasama ko non from dlsu-d. idk. basta. we’re both happy sa outcome naman, since natanggap naman siya sa iqor, but the same outcome. hindi rin sya tumuloy.

don siguro umikot yung past few weeks ko hekhek. nagtetext na saken ang convergys pero dedma muna hahahaha. thank you Lord.

Sine 
nemoj me volit samo zato što sam ti otac 
jebo tu priču 
voli me samo ako budem znao 
iskrvariti tamo gdje te najviše boli 
i sine 
ako zajebem ne opraštaj 
ja nemam prava na to 
majci možeš 
ona je krvarila 
ja sam samo stojo i gledo 

i ne boj se života 
to prođe usput 
uradi što si naumio 
i ne obaziri se 
srešćeš ljudi 
srešćeš i kretena 
ti samo pruži ruku 
ako uzvrati primi 
ako ne 
i ne treba ti 
to je ruka od govana 

srešćeš pički 
srešćeš i žena 
nećeš znati šta je otrov a šta melem 
dok se dobro ne isjećeš 

i sine 
ako se desi 
a desiće se 
da nestane svjetla i ispred i iza tebe 
ne boj se 
nastavi gdje si kreno 
i reci mirno 
ne moraš ni svijetlit jebem ti majku 
naću put 
u mraku sam 
eto

—  Damir Avdić, Sine

Ne znam ja puno toga
Kao recimo
Kuda sve ovo vodi?
Šta će biti od nas?
Da li ću za deset godina proklinjati dan kada sam te upoznala?
Ali znam
Da mogu da te gledam neprestano
I mislim koliko si lep
Da volim da se šćućurim kraj tebe
Pa me privučeš još blize
Sasvim, sasvim blizu
I razmišljam koliko sam tvoja
Kako ispustim uzdah svaki put kad me dotakneš
I da osmeh ne napušta moje lice
Kada si mi blizu
Ne znam puno toga, zaista
Sem da sam srećna i smirena
A opet hiljadu emocija ima u meni
Kad te samo pogledam
I pomislim na tebe
Ali ipak nekako ne brinem
Jer sa tobom sve ima smisla
I ako ovo nije zaljubljenost
Onda stvarno ne znam šta jeste.

Ne, nemoj me voleti na instagramu, nemoj nas označavati na fejsu, nemoj stavljati zajedničku profilnu na viberu. Ne, nemoj me voleti tako da drugi gledaju, lajkuju i komentarišu. Ako mene pitaš, ne moraju čak ni da znaju da me voliš, dovoljno je da ja to stalno osećam. Ne, nemoj mi se ulizivati hiljadu i jednom sladunjavom porukom, dok drugima pričaš svašta o meni. Brani me onda kad nisam prisutna, a neko govori nešto loše o meni, a kritikuj me kad smo sami. Ne obrnuto. Obrnuto je loše. Nemoj mi slati snimke pesama iz kafane, a onda kada zaspim odvesti u krevetu prvu simpatičnu devojku, jer ne možeš da budeš sam. Ne, nemoj me moderno voleti, pa me na prvoj prepreci zameniti nekom manje komplikovanom. Uhvati me za ruku onda kada niko ne gleda, svrati na pet minuta posle izlaska samo da bi me poljubio, pričaj o meni sa onim sjajem u očima i Voli me onako kako se vole naše bake i deke, onako sa velikm V…

Ne mogu da se skrasim
Sa ovim danas
Sa ovim što zovu ‘normalno’

Nije za mene
Izlazak i na tom istom poljubac
I sutradan volim te puno
I za par dana ne znamo se

Nije za mene
Izlaženje po klubovima
Hvaljenje pijanstvom
Pretvaranje da sam neko ko nisam

Nije za mene
Kontrolisanje
Usiljenost
Ozbiljno lice

Nije za mene
ovo vreme
Jer ja nikada ne mogu biti ozbiljna lica
Ne mogu uzdržati,
a ni siliti svoj smeh
Jer volim da se smejem na sav glas
Da i kad prestanem
ta zvučnost bude prisutna još dugo dugo
Zato što nije usiljen
Ne znam da budem ‘Neko drugi’
Ne želim ni naučiti
Želim biti samo svoja i osvajati daleke horizonte,
unutar i oko,
mene
Želim slušati muziku koju ja volim
Želim vrištati ,
pevati
i plesati uz nju
Bez ustezanja
I to na sred trga
ili neke prometne ulice
Neću opijanje po klubovima
i mamurna jutra
Hoću ljubav svojstvenu meni
Da budem luda i ne spavam
I da se prevrcem
i mislim na tog nekog
Neprekidno
Neprestano
I da se grizem za usne
jer ne mogu zaustaviti osmeh kada pričam o njemu
Hoću da me osvaja iznova i iznova
I nikad da mi ne kaže 'volim te’
jer cu sve znati,
osećati
Hoću da mi peva pesme,
iako ne zna pevati
Hoću da mu falim
I da mi fali
I da vristimo jedno drugom imena
jer ne možemo da izdržimo nedostajanje
I da ne čekamo još sat vremena na izlazak
Nego da izađemo odmah
I neka bude ujutru
Idemo zajedno doručkovati
Hoću da bude strasno,
divlje,
a opet dovoljno mirno
za nežni zagrljaj i poljubac u glavu
Ako je ovo nenormalno onda to želim
Jer me ova normalnost ostavlja šupljom
i praznom


Nije za mene
ovo vreme
Zato i ne mogu da se skrasim.

Ženiš se pre 30. jer tako treba. Normalan si. Imaš 2 dece. Diplomu. Posao. Račune za struju. Račune za telefon.

Letovanje od 10 dana. Možda 15. Vikend u Beču. Plus zdravstveno osiguranje. Plus životno osiguranje.

Penzijsko osiguranje. Račune za grejanje. Žuriš kući iz kancelarije.

Danas je nedelja. Vodiš ljubav svake druge nedelje. Sa ugašenim svetlom. Mirno. Misionarski. Nekada i četvrtkom kada ti otkaže psihijatar.

Budi normalan. Petak je dan kada ti tvoja jednostavna žena kuva boraniju. Odustao si od sna da gajiš pčele. I od toga da se često smeješ.

Ideš u teretanu, jer tako treba. Voziš se u koloni. Nikada ne pretičeš. Nešto ne umeš više da voliš. Želeo bi. Kasnije i to nestaje.

Lažeš da si dobro. Lažeš da se smeješ. Lažeš. Ne smeta ti prašina na omiljenoj ploči. Na celom gramofonu. Pušiš krišom.

Psuješ vozače. Psuješ pešake. Psuješ bicikliste. Psuješ komšije. Psuješ ženu. Psuješ decu. Psuješ Boga. Psuješ život.

Računi, računi, računi. Imaš previše bora. Imaš par godina u inostranstvu. Neka bežanja od sebe stvarnog.

Opiješ se nekada. Nikad sam. Sa društvom. Jer tako treba.
Pevaš, jer kažu da su takvi ljudi radosni. U avgustu otplaćuješ kredit.

Imaš 20 godina više. Čekaš lift. Jezivo si miran kad se pokvari.
Čekaš u redu.Čekaš u banci. Čekaš da ti žena ponovo kaže - volim te.

Čekaš da je opet zavoliš. Čekaš leto. Čekaš da odškoluješ decu.
Čekaš da udaš ćerku. Čekaš da oženiš sina. Čekaš da se penzionišeš.

Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu. Čekaš sledeću godinu.

Čekaš svetla vremena. Čekaš bolje sutra. Da budeš srećan. Izuj se. Hodaj bos. Tada smeš da hodaš i po travi. Kupaj se dok sviće.

Pričaj o stvarima koje voliš. Nikada ne obrći palačinke nožem ili rukom, samo bacanjem u vazduh. Odlepićeš je sa plafona, ne brini.

Nauči da razbijaš jaje jednom rukom. Igraj se u supermarketu uslužnom kasom, to je blagodet. Ljuljaj se u 3 ujutru.

Naruči 5 kugli sladoleda. Nasmej se upozorenju - samo za decu. Prođi ispod prskalica u parku.

Stani ispred vrata sa senzorom, pljesni, pa se pravi da su se otvorila na tvoju komandu.

Baci kap, dve vode na vrelu ringlu i zamisli da si čarobnjak koji baca čini. Šetaj pored reke. Gurni prst u reku, nećeš ostati bez njega.

Vodi ljubav. Ujutru. U podne. U sumrak. Uveče. U 2. U 3 ne možeš, tada ideš da se ljuljaš.Vodi ljubav stalno. Svuda.

I ne sa svakim. Nikako ne sa svakim.

Ako imaš priliku da vodiš ljubav na nekom krovu zgrade, po slikarskom platnu uvaljan u boje, umočene kose u temperu uradi to.

Ako nemaš tu mogućnost, prvo kupi platno, stvori je. Slikaj - sa njom. Ili njim. Okačite sliku iznad kamina.

Neka vas svi gosti uvek pitaju čija je slika. Zagonetno se smešite.

Držite se za ruke ispod stola. Pomazi je po stomaku gde je remek delo vaše slikarske tehnike. Ljubi. Grli. Golicaj. Pleši. Praštaj.

Maštaj. Putuj. Ne propusti pravljenje figurica od plastelina. Ne propusti prvi jorgovan. Ni poslednje lubenice.

I to da se umažeš jogurtom. Ili da pričuvaš nečijeg mezimca.

Smej se. Mnogo se smej. I ne pokrivaj usta rukama, jer imaš jedan krivi zub, samo neka je zdrav. Više bole krivi putevi u životu.

Pravi musaku. Pravi porodični turnir u kartama. Čitaj ceo vikend.
Pokisni. Slušaj muziku rizičnih decibela. Okreči sobu u žuto.

Pevaj, ako tako osećaš. Plači, ako tako osećaš.
Kupi šator. Najveći u radnji.I opremu za kampovanje. Slaži slagalice.

Zovi redovno roditelje, jer tako želiš. Javi se iako je prekasno.
Posoli ako nije slano. Ne zaboravljaj prijatelje.

Ne zaboravljaj stvari po džepovima, tu su neke važne sitnice.
Stavi malo više pene u kupku. Uuu, i pravi balončiće.

Pričaj - po starinski. Nekada se samo obmani. Pričaj o stvarima koje voliš. Pričaj o ljudima koje voliš.

Nije teško naći ljude prema kojima nisi ravnodušan. Nije teško voleti. Pričaj i o stvarima koje te muče. Pričaj. I slušaj.

Budi brižan i samilostan. Pomoli se onda kada iskreno osećaš.
Neguj ljubav. Govori - mi, umesto - ja. Ne beži od sebe. Ne plaši se.

Lep si i nasmejan i namršten. Pa šta ako znaš samo dva akorda na gitari. Izgradi u sebi, ne oko sebe. Zasadi hektar kalemljenih trešanja.

Donesi joj seme za nanu i origano sa službenog puta. Čekaj, pa ti nemaš službeni put. Postao si ono što želiš.

Onda se odvezi biciklom do pijace i kupi. Budi kreativan, ništa nije glupo ako je namera prava.

Ljutim se na tebe
Što mi premalo pričaš
I razmišljam:
“Zašto toliko držiš sve u sebi?”
Kad, hej!
Vidi mene!
Gotovo da i ne zatvaram usta
Kad smo zajedno.
Pa se ljutim što ne pamtiš neke stvari
Kao imena ljudi sa kojima se družim,
Ko je sa kim,
Ko je kakav,
Ko me nervira,
Kako me ko zove.
I onda se iznenadim što znaš
Šta me najviše boli,
Što ne plačem pred drugima,
Šta pustim kad mi nije dan,
Koji čaj najviše volim..
A to sam ti pomenula jednom,
U prolazu
I vratila se na neke druge,
Nevažne teme.
Sada shvatam da sam zatvorena
Koliko i ti, ako ne i više
I da ti pružam samo neke
Osiromašene deliće sebe
I držim te u onom
Trećem okviru svoga života,
A nije ti tu mesto.
Pa se čudim kako sitne korake pravimo
Nesvesna tvog strpljenja
I moje gluposti.
Hvala ti što me trpiš.

šta ako me tog jutra poželiš
tu sa desne strane
dok se odmaraš
u tuđoj kosi
i pitaš se
zašto si me pustio
na kraju leta
šta ako tog jutra shvatiš
da je svaki san
o meni
nedosanjan
i poželiš da vodimo ljubav bez dodira
i opijamo se
mirisom naših tela
šta ako ti bude hladno
i bude sreda
i budeš alergičan na ljude
i komercijalu
a mene ne bude na pragu
u tvojoj izvrnutoj košulji
sa pramenovima kose preko lica
šoljom toplog čaja u ruci
i širokog osmeha
za tebe
šta ako budeš sam zalivao
crveni suton čašom
jeftinog vina
gledajući u prazan horizont
šta ako kućica na drvetu bude dovršena i poželiš
da se volimo u njoj tada
da mi čitaš poeziju
i hraniš me medom
i cimetom
šta ako mi konačno napišeš pesmu i kreneš
da tražiš odgovore
i šta ako me nađeš
i ugledaš istim očima
dok želiš
svaki delić moje kože
dok sto duhova vrišti
lud sam za tobom
vrati se
ali ti jedan kaže nemoj
i šta ako
mi uputiš tada
stotinu lažnih osmeha
i šupljih pogleda
i pomisliš
da je možda
i ovoga puta
bolje da ćutiš
Budi sve ono što ja nisam bila

Stajala sam na ulazu u Gimnaziju,dok su se pahulje skupljale na mojim trepavicama i sekund nakon topile. Iz škole je tada izlazio NJEGOV najbolji drug.
-imas li upaljac? pogledao me je,i bez imalo stida upitao,cak iako se ne znamo. Zapravo,on je mene znao. O meni je mnogo slusao.
-Ja…nemam..ne pusim.
-A okej onda,izvini. Okrenuo se u potrazi za nekim drugim ko ima upaljac. Budala,pomislila sam.
Izvini…zaustavila sam ga. Ja,ovaj…kako je on? Da li je….da li je srecan? Imala sam osecaj da ce mi suze poteci svakog trena,pa sam stegla vilicu i ugrizla usnicu. Ocekivala sam reakciju. Kao da je nije bilo.
-Dobro je. Da je srecan,ne verujem. On ja takav,zn…
-Znam. Znam kakav je. Nakasljao se,neprijatno mu je sigurno.
Mogu li da te zamolim nesto? Pokusala sam da ne zvucim toliko ocajno.
-Ako zelis cigaretu,ne dam jer ti meni nisi dala upaljac. Nasmejao se.
Probala sam da se nasmejem ali sam presla na stvar.
Ucini da bude srecan. Ti ga mozda poznajes bolje od mene. Nasmej ga. On…on ti mnogo veruje. Verujem da bi ti jedini mogao da ga ubedis za nesto,znas kako je tvrdoglav. Tebe bi bar slusao. I ako ima probleme,molim te ne odustaj. Povlaci se u sebe zbog toga sto ne prica o tome. Molim te,samo..
-Ti si dobra devojka. Ponekad prosto ne mogu da shvatim zbog cega te je ostavio. Koliko je uopste proslo od kad ste raskinuli? Hah,malena,imam osecaj da ga volis isto kao sto si i tada…
Knedla mi je zastala,grlo je pocelo da me boli,a glava pulsira,i srce u grudima kao da ce da iskoci. Mozda sam to,pomislila sam,sada i ja shvatila. A mozda…
-Mozda samo zelim da bude srecan. On to zasluzuje. Mene je cinio srecnom..vreme je da mu to vratim. Ako ne mogu da budem ja prisutna,mozes ti. Mozes ti da dovrsis moj cilj. Suludo je,ali..verujem ti.
Glasno se nasmejao.
-Eh,moja ludice. On bez tebe nece biti srecan. Znas? Nije te on ostavio jer te nije voleo,ili sta ti je slicno rekao.
Ostavio te je jer…znas onaj kliše kako ste pravi u pogresno vreme? Jeste,to je kliše ali vama je upravo to..
On je u nekom svom svetu,ti u svom.. i ne mozete da funkcionisete zajedno..rastuzio se.
Gledala sam ga sa tugom u ocima,posmatrala kako je moja ljubav nosila neke facijalne ekspresije kao i njegov najbolji drug. Ocekivano. Nasmesila sam se. Podsecao je na njega..
-I pored toga,verujem da te nije zaboravio. Vidim ga ja,gubi se on s vremena na vreme. Bila si jedina devojka o kojoj je meni ikada pricao. Znam da te je voleo. I znaj da..ovo nije kraj.
Ucinicu ga srecnim,ali ne smes da ga zaboravis. Imam osecaj da je on trenutno zakljucan u svom svetu ali da ste pravi i da cete se,ako zaista jeste,naci za par meseci,godinu,ko zna?
Oglasilo se zvono skole. Suza vise nije mogla da mi ostane u oku. Potekla je. Slivala mi se niz obraz.
Njegov drug me je pogledao,ubrzo se uozbiljio i obrisao mi suzu sa lica.
-Vidi..samo..nemoj da ga zaboravis. Ovakva ljubav nije cesta. A ja cu uciniti sve sto mogu. Veruj mi.. nasmesio se,zagrlio me je i otisao na cas.

Ne brinem..tiho sam odgovorila. Znao si da budes tu kad ja nisam bila..zato ce se i smejati sa tobom,umesto sa mnom.
Opusteno,bar znam..
Bar znam da je srecan.
-ultravioletna.(Teodora Vukovic)

Tako to ide. Prvo si klinka koju ne primećuju. Imaš simpatije, pišeš dnevnik, uzdišeš za nekim dok ga gledaš na fizičkom. Onda polako postaješ žensko. Počinju neki i da te gledaju. Ako imaš sreće, nećeš naleteti baš na nekog velikog kretena. Ali ti fini momci koji vide nešto više u tebi, nisu ti zanimljivi. Ideš dalje i čekaš svog ‘princa’. Tinejdžerska ljubav se desi, kad-tad. Kažeš sama sebi - napokon, i srećna si do neba. Prva velika ljubav, ništa drugo ne postoji, ostaćete zauvek zajedno. Sve je sjajno, jednorozi lete po nebu, a vi se volite. Trpiš sranja i jedeš govna, ali misliš da tako treba i da je sve to vredno vaše ljubavi i tvoje borbe. Nije. Bajka je završila, misliš da će zauvek boleti, ti si ranjiva kao ostavljeno kuče, ali istovremeno, to je i kuče pušteno s lanca. 

Sledi period kretena, period žaba koje ljubiš. Za neke se nadaš da će biti prinčevi, za neke već znaš da neće biti i ti su uvek i oni koje ljubiš jače. Sledi period zabranjenih, zauzetih, neprikladnih, prelepih, preružnih, nezrelih, zanimljivih, nedoraslih. Sledi: “Ti zaslužuješ bolje”. Sledi: “E ne mogu večeras”… puta sto. Sledi: “Pusti samo da ide spontano”. Sledi: “Hoćemo u stan ili u moja kola?”. Sledi: “Izvini što se nisam javio juče”… takođe puta sto. Sledi: “Predobra si” u seksualnom smislu. Sledi: “Predobra si” u onom drugom smislu. Sledi: “Treba da nađeš nekog boljeg”. Sledi: “Nikada nećeš naći nekog boljeg”. Sledi: “Ja te gledam samo kao drugaricu”. Sledi: “Ne mogu dugo, čeka me devojka”. 

Kuda ova priča vodi? Šta mene pitate… Ne znam. I dalje čekam. Da nema izgovora, da nema ispala, da nema ničeg previše, da nema ničeg premalo. Da nije teško. Da nije komplikovano. Da se gledamo preko stola i znamo šta ono drugo misli. To da bude nešto kao: “jebaću te posle”. Ili može i: “voolim te”. Da pijemo zajedno, da ljubimo jedno drugom ožiljke, da častimo jedno drugo za naše uspehe i prejedamo se slatkišima. Da svrati na pet minuta. Da ostane celu noć. Da zajedno slavimo i zajedno tugujemo. Da odgledamo zajedno sve mafijaške filmove. Da idemo u restoran sređeni i najlepši. Da mi kuva čaj i trpi moje psovke kad sam bolesna. Da ispuni obećanje koje su mi dali svi momci pre: da me nauči da vozim. Mogla bih ovako do sutra, jer znam ja šta želim. 

Nemam neki spektakularan, optimističan kraj. Prinčevi ne postoje. Šta će mu kruna ionako? Neka je stavi meni. Neka mi da razlog da verujem ponovo. I da kažem za sve što je bilo pre… “Neka je i bilo. Vredelo je.”

Samo se nadam da je vredelo. Da će vredeti. 

Kratka biografija

Nije važno
kako se zovem.
Rođena sam
jednog kišnog dana
u sred leta.
Mama kaže da su svi
bili iznenađeni.
Kišom,
ne sa mnom.
Kiši nije mesto
u sred leta.
Bila sam debela beba,
ćelava do svoje
treće godine
i mama mi je rekla
kako su svi mislili
da sam dečak.
Zato oduvek imam probušene uši.
Kad sam malo porasla
gotovo me nije ni bilo.
Volela sam plavu boju,
jer su sve druge devojčice
volele rozu
i želela sam da budem
advokatica
dok su svi sanjali
o glumi
i pevanju.
Volela sam da nosim
dva repića,
kao Pipi
sve dok mi
jedan dečko,
meni potpuno nepoznat
nije rekao
“Kako ti imaš klempave uši”
Nikada više
nisam nosila
dva repića.
Sviđao mi se neki dečak
smeđih očiju,
plave kose
i najlepšeg osmeha na svetu.
Sretnem ga nekad u prolazu
ćelavog,
tužnog,
izgubljenog
i on uvek nosi
duge rukave.
Mislila sam da nisam lepa
i da je lepota
jedino što se računa.
Mrzela sam sve koji mi priđu
i kovala neke
teorije zavere
jer sebi nisam bila dovoljna.
Danas opet
pada kiša.
Volim boju trule višnje,
čisto onako.
Ne znam šta ću biti
kad porastem.
Volim i nekog visokog
i crnog
sa najlepšim osmehom na svetu.
Volim i sebe.
Sebe od pre,
sebe danas
i sebe sutra.
A ako to ne valja
ostaću crna ovca
do kraja života.