gotiva

16.11.’15.

Čudan je ovo neki osjećaj. Trebala bih biti povrijeđena, a ja se smijem. Nema ni zrna tuge u meni. Možda malo nostalgije (ipak sam ja mala-nostalgija).

Ne žalim. Nisam povrijeđena. I nisam tužna. 

Nemam vremena za to. I ne mogu više sebe gledati uplakanu sa razmazanom maskarom. Dosta je bilo.

Sve što me zadesilo nije me moglo zaobići i sve što me zaobišlo nije me moglo zadesiti.