gleda

Toliko se vrtilo oko mene tih našminkanih zgodnih djevojaka, pa se iznerviram kad mi isprljaju majicu puderom ili kad neki papak bez kulture dobaci mojoj djevojci da ima veliku guzicu…
Sve su to sranja, zato je moje srce osvojila ona tako obična a meni tako posebna, koja kad mi pošalje ujutro sliku onako čupava bez šminke, jedva gleda na oči, meni izgleda kao nešto najslađe na svijetu.

Drage djevojke, nikada ne dozvolite nekome da vas gleda kao drugu opciju u životu, kada možete biti nečija prva. Koliko god nekoga voljeli, a on prema vama svaki put ispadao đubre, idite. Prestane sve vremenom, pa i ljubav. Zaboravi se sve, ako doista to želite. Ali, ako ostanete tu, da živite u laži i nadi kako će se neko promijeniti, gubite. Gubite vrijeme da budete voljeni od strane nekog ko bi vas znao cijeniti i poštovati. Voljeti se može više puta i na mnoge načine, ali ko kaže da ta osoba je i ona prava? Prava osoba nikada se prema vama neće ponijeti na ružan način, niti će uraditi nešto da vas povrijedi, čuvat će vas, brinuti o vama.. Znajte koliko vrijedite, i ne dajite se za šaku ljubavi nekome ko vas je prvom prilikom prodao, prevario, povrijedio, slagao. Neko drugi bi vas volio, nekom biste bili prvi. Kada takvu osobu nađete, shvatit ćete šta je ljubav. A ljubav sigurno nije čekanje nekog ko je sada u zagrljaju nekog drugog? Da li zaslužujete da budete drugi? Da li vam to treba? Nekada je bolje i sam biti nego dopustiti da vas neko lomi zato što nije imao snage da vas voli onako kako vi i zaslužujete.

Mladost je tu
Da praviš greške i učiš na njima,
Da poljubiš mnogo momaka i ne zapamtiš im ime,
Da ideš pijana ulicom i vrištiš: “Što mi ovo radi? Jebaću mu sve!” kad te dečko prevari,
Da igraš u klubu sa drugaricama kao da vas niko ne gleda,
Da poljubiš neku devojku,
Da eksiraš rakije i piješ nespojivo,
Da se posvađaš sa svima koje ne gotiviš,
Da umesto u školi vreme provodiš u obližnjem kafiću,
Da se sprijateljiš sa konobarima i taksistima,
Da ležiš sa dečkom na klupi i gledaš zvezde,
Da sa tim istim dečkom svakog vikenda dočekuješ svitanje,
Da se ušunjaš u kuću u sedam ujutru,
Da se napiješ toliko da ne znaš za sebe iako nije damski,
Da prevariš dečka čisto eto da vidiš kakav je osećaj,
Da budeš ona treća i rasturiš neku vezu,
Da upoznaš njegovu sadašnju devojku iako ona zna sve o tebi,
Da joj se smeškaš,
Da se posvađaš sa nekorektnim profesorom,
Da plačeš zbog ljubavi,
Da ostaviš nekog,
Da neko ostavi tebe,
Da se besciljno vozikaš sa drugaricama,
Da se grebeš za cigare,
Da se posvađaš sa drugaricama,
Da se udaljiš od prijatelja iz detinjstva,
Da vodiš pijane filozofske razgovore sa strancima,
Da budeš sa nekim njegovim drugom,
Da šaljete jedno drugom bezobrazne poruke,
Da se dopisujete do ranih jutarnjih sati,
Da šaljete jedno drugom najguplje stvari, jer nemate više o čemu da pričate, a ne želite da prestanete,
Da piješ mnogo kafe, prevrćeš šolje i gataš sa drugaricama,
Da daš pare nekoj babi da ti gleda u šolju,
Da ne užinaš jer čuvaš pare za izlaske,
Da te momci časte pićem,
Da budeš sa nekim starijim,
Da budeš sa nekim malo mlađim,
Da konačno smuvaš bar jednu simpatiju iz detinjstva,
Da eksperimentišeš sa šminkom,
Da izlaziš po splavovima,
Da znaš svaku pesmu,
Da kraj reke pevaš sa drugarima uz gitaru,
Da nekome kažeš šta bi mu sve radila,
Da bežiš od pravih i biraš pogrešne,
Da se dereš u kafani kad puste tvoju pesmu,
Da ideš na svaki koncert,

Mladost je tu da je se stidiš dok traje, a smeješ joj se kad prođe.
Njegova snaga nije u mišićima već u načinu na koji te čuva za ruku, u tome kako trpi dok galamiš na njega, u ponašanju prema tebi kad ga povrijediš, u razgovoru tokom tvojih loših dana, onome dok je tu i kad ne očekuješ da bude i u svakom poljubcu za laku noć i dobro jutro.
—  A. D. ( Stihovi Za Nju )

nadam se da će direktna i otvorena komunikacija biti trend u 2017. da si barem međusobno olakšamo život

- Promenila se. Promenila kofer, cipele, kosu, osmeh. Sada je viša, za dva poljupca, od vrha nosa, do usana. Ostalo joj isto ime, iste oči i ljubomora. Videh kako njega gleda, kao tebe nekada. Sećaš me se? Po istim kafanama smo pili, sedeli. Našim ljubavima, čaše dizali i zdravili. Uz iste pesme plakali. Sećaš me se? Pogledaj ovaj ožiljak… Njega sam zaradio, one noći kada se ona udavala, a ti pijan u mojim rukama, njeno ime zvao… Sećaš me se? Druže? Brate? Meni si zadatak jedan poverio, pre nego što si otišao… I evo nas sada posle sedam godina, u istoj ulici pred istom kafanom, i tvojim kućnim pragom…
Došao sam da ti javim, sina je dobila! Čuh od moje drage, ona je videla to malo čudo sa tvojim očima. Tvoje ime sada nosi na grudima. Ej! Tvoja želja je rodjena! Po tebi ga je nazvala, jedina žena koja te je u isto vreme do neba klela i volela. Da te večeri nije stigla poruka i da se čaša nije slomila, pustio bih ja tebe, brate moj, na kraj sveta, za njom… Ali nisam smeo sreću da joj kvarim krvlju i suzama na našim rukama… Razumem sve i nasmej se… Hej! Sina je dobila!
- Sećam te se naravno, sećam se onoga koji me je pazio, na ledjima polu živog nosio, dok sam joj ime vazda tražio… Sećam te se, druže, sećam te se… Ali i ja sam se promenio, sada laž prepoznam, vrlo lako…
- Nije laž! Kunem ti se, životom!
- Samo mi reci, od koga je ta poruka, i zašto je ona samo tebi poslata?
- Od nje. Evo pogledaj.
- Zar je čuvaš, svih ovih godina?
- Drugačije mi ne bi verovao, ne bi nikada…
- Pročitaj mi je, ako si smeo i sposoban…
- “Drži ga podalje od mog svadbenog stola. Volim ga previše! I čuvaj ga… Čuvaj ga! Molim te!”
—  Večiti Sanjar
Voleo sam da te gledam dok spavaš, čak i kada si se pretvarala, kada sam se vraćao kasno kući, pijan, brojao sam tvoje trepavice, ponekad mi se činilo da mi se osmehuješ. Zaljubljen muškarac je onaj koji voli da gleda svoju ženu kako spava.
—  699 dinara - Frederik Begbede
Noc.
Stize mi poruka.
Tvoja je.
Saljes mi sliku ulice tik ispred moje kuce uz rijeci ”Cekam te.”
“Kako? Sto ce reci moji, gdje sam otisla?” odgovaram.
” Samo 5 minuta, zelim te vidjeti.”
Srce ubrzava, disem uznemireno.
Izlazim.
Tu je. Smije se.
Boze, kako mi je nedostajao taj osmijeh.
Zelim ga zagrliti, zelim mu reci koliko mi je falio… 
Gleda me svojim ocima plavim kao nebo.
Boze, kako su mi nedostajale te oci.
Ruke mi drhte.
Pričamo, zezamo se, uzivamo.
A onda opet odlazimo jedno od drugog. 
Masuci u znaku pozdrava, osjecam bol koja mi se siri grudima jer znam da opet nastaje zatajenje. Opet se vracamo na svoja stara mjesta, namjenjena onima koji vjecno nesto cekaju. Cekam tvoju poruku, opet. Cekam da vidim ponovo tvoje oci, tvoj osmijeh. Cekam da vidim tebe. Cekam da napokon budes dio mene. Cekam…
—  a.b.