glavna

Da li će ikada doći vreme kada će se poštenje, rad, trud, požrtvnovanost ceniti? Juče su se završile Olimpijske igre i još uvek traje euforija i ponos i podrška koja se pruža svim sportistima. Sada su oči cele nacije uprte u njih i sada su oni glavna tema razgovora, govori se o pobedi, o radu, trudu, marljivosti, odricanju, uspehu, govori se o pravim vrednostima koje narod treba da gaji. Mala deca su sada okružena likovima sportista, viđaju ih na TV-u, novinama, čuju za njih od roditelja i trenutno su oni njihovi idoli u uzori, ali….za jedno 10, možda 15 dana sve će se to zaboraviti. Opet će se medijski prostor davati ljudima koji to ne zaslužuju, opet će se glavna polemika voditi oko toga ko je ispao, a ko treba da uđe na Farmu ili Parove, opet ćemo mi koji se svega toga gnušamo biti u manjini. Dokle?  Zašto ne bismo nastavili da učimo decu pravim vrednostima, da im puštamo Diznijeve crtaće umesto nasilja, razvrata i prostakluka na TV-u? Zašto mediji ne bi nastavili da daju naslovne strane i prostor kulturi, nauci, sportu? Zašto? Da li je zaista bitnije prodati što više primeraka novina sa “šokantnim” naslovom u vezi starleta i kriminalaca? Ne kažem da su medij za sve krivi, jer ipak će i prosečni Balkanac pre kupiti novine sa takvom “šokantnom” naslovnom stranom nego naslovom o uspehu naših matematičara. Zato hajde molim vas da barem mi koji mislimo ispravno, iako smo u manjini, da postanemo glasniji od “zatrovane” većine. Možda će jednom, okruženi tim našim stavovima i slušajući našu priču ipak shvatiti šta valja, a šta ne, šta treba činiti, a šta ne. I naravno, promene u medijima su neophodne da bi se ovaj san o boljem životu i vrednostima zaista ostvario. Čovek je ovaj poremećen sistem stvorio, čovek ovaj poremećen sistem mora i da sruši.

V.S. Balkan-Balkan