drugima

Jednom prilikom grupa od 50 ljudi je učestvovala na seminaru na kom je predavač neočekivano prekinuo svoje izlaganje odlučivši da svi učesnici urade grupnu aktivnost. Podelio im je po balon i zamolio svakog od njih da na njemu markerom ispišu svoje ime. Sakupili su balone i stavili ih u drugu prostoriju.
Nakon toga učesnici su zamoljeni da uđu u prostoriju i pronađu balon sa svojim imenom u roku od pet minuta. Ljudi su mahnito počeli da traže svoj balon sudarajući se i gurajući druge učesnike stvarajući potpuni haos. Naravno niko nije uspio pronaći svoj balon za tako kratko vreme.

Predavač ih je, zatim, zamolio da nasumično uzmu po jedan balon iz prostorije i daju ga osobi čije ime je ispisano na njemu. Za pet minuta svi učesnici su u rukama imali svoj balon.

Tada je predavač nastavio predavanje: upravo ovo se dešava u našim životima. Svi smo u maničnoj potrazi sa srećom ne znajući gde se ona nalazi.
Naša sreća je često u rukama drugih. Pružite sreću drugima i dobićete i vi svoju.

Upravo je to svrha života.

Jesam te voleo

,,Jesam je voleo.
Čudnim zagrljajima i nespretnim rečima.
Razgovorima i poljupcima u nosić.
Osmesima i tajnim pogledima.
Znam da je sumnjala, ta nesigurna devojčica u ovom opasnom svetu. Sumnjala je u sebe, mene, pravu ljubav, svet, lepote i život.
Ona je sumnjala.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Čoveče, ona je volela reči.
Bile su njene igračke.
Magičnim rečima mi je šaputala dugo u noć.
A ja nisam bio baš dobar sa rečima.
Grlio sam je više nego bilo koga.
Mislio sam da će čuti to.
Pričao sam joj što drugima nikada nisam.
Mislio sam da će razumeti to.
Osmehivao sam joj se najiskrenije.
Mislio sam da će primetiti.
Gledao sam samo u nju, ma pored koga bio.
Mislio sam da će i ona baciti pogled.

Jesam je voleo.
Kunem se da na mom srcu postoje samo njeni otisci.
Ali ona nije videla dalje od reči.
Pa, razumem je. Ipak su bile one njena prva ljubav, prva strast. I znam da joj je trebao neko ko ume da stavlja čarobni prah na izjave ljubavi. Ja to nisam bio. Niti ću ikada biti.
Često me pospana zapitkivala: ,,A kako me voliš?“ Pravio sam se da spavam.
Jer rečima nisam mogao da opišem silinu talasa ljubavi prema njoj.
Reči bi samo skrnavile njenu posebnost.

Ona je mislila da lažem.
Da ćutim jer je ne volim.
Često je plakala.
Vikala na mene i gurala od
sebe.

I znao sam da nam je poslednji dan kada joj je rekla da joj je dosta.
Pitala me imam li šta da kažem, nešto što do tada nisam. Rekao sam ,,Kako god ti želiš” i ona je odjurila od mene.
Sledećeg dana sam joj napisao pismo. I poslao.
,,Mislio sam da ćeš čuti. Ljubav u mojim zagrljajima i očima. Moje srce koje je kucalo u ritmu tvog daha. Mislio sam da ćeš čuti. Ne voli se samo rečima. Jesam te voleo"- instagram: @obecao_si, S.M.
Nadam se da vam se dopada.😄

Ako sam nešto naučila u poslednjih godinu dana, to je da… ljudi ti se smuče, ili se ti smučiš njima. Kad-tad. Zato je veoma važno da znaš kad treba da odeš. Istrpi čežnju, ljubav, bol, šta već, samo ne kvari uspomene. Ni sebi ni drugima.
…ali ja verujem u nešto što mi je rekla baka pre mnogo, mnogo godina: da ljubav nikada ne umire i da nas, kada odemo, tamo negde čeka ljubav koju smo pružali drugima dok smo bili živi. Da je, daleko od straha i bola, ljubav tu da nas spase.
—  Čuvaj me; Danijela Sačerdoti
Ti si jedina osoba koja je prošla kroz sve tvoje boli. Sranja. Uspone. I padove. Ti sama. Ti si bila ta koja se budila nakon noći proplakane od pokušavanja i borbe i suočavanja sa sobom i bolom u grudima. Ustajala iz kreveta natečenih očiju, iscrpljena i išla među ljude. Suočila se sa svetom dok se onaj svet u tebi raspada. Par puta se tokom dana drugima nasmešila i bila ljubazna. Iako nisi morala. Ti si priznala svoje greške. I rekla istinu. I suočila se sa posledicama svog delovanja. Nastavila si dalje. Sama. Ti si bila uz sebe svaki korak puta. I na taj način, makar nesvesno, sebi pružila ljubav. Kaži sebi hvala.
—  Andrea Oršanić
Procitaj!

Hej,imam jednu ideju. Hajde da se pocnemo javljati kroz poruke jedni drugima,nije to nista novo,ali nije lako ni zapoceti. Mozemo zapoceti jednim jednostavnim pitanjem npr. koja ti je najdraza knjiga,pjesma koja u tebi budi emocije… Eto tko god ovo ‘hearta’ ili 'rebloguje’ ja cu se njemu javiti. Upoznajmo se!

Nikada nisam želio otići od tebe, ali sam morao. Osjećao sam da me dovoljno ne voliš. Udaljio sam se od tebe. Onda sam postao jako grub, ma znaš i sama. Svi su me pitali zašto sam to napravio, znali su kako jako sam te želio. Tada, u tom trenu, mislio sam da je lakše vrijeđati te. Ponižavati pred drugima, tako sam želio stvoriti lošu sliku o tebi. Nadao sam se da bi me drugu shvatili. Ali malena, nisu. Znali su da si ti predobra, da bi dala sve za druge. Tada su mene počeli gledati kao smeće. Onda sam malo po malo nalazio nove cure. Mislio sam, ako nađem drugu da ću te manje voljeti. Bio sam sa mnogo njih. Neke su bile lake, neke su bile jeftine. Neke su se smijale kao ti. Neke su zvučale kao ti. Neke su voljele životinje. Ali znaš, nijedna nije bila kao ti. Mnogo puta sam prolazio s njima kraj tebe. Nisam te imao obraza pogledati. Znao sam šta sam ti sve radio. Pokušao sam malena, vjeruj mi da sam pokušao da te zaboravim. Mnogo puta sam se napio. Svaka pjesma uz koju bi pio, podsjetila bi me na tebe. Onda sam sebi lagao da su to samo sjećanja. Sjećanja na tebe i što si napravila od mene. Zadnja cura s kojom sam bio rekla mi je da sam bezosjećajni gad. Znao sam da mi ti to nikad ne bi rekla. Sve one su se kunile u ljubav, a ljubav nisam dobivao. Od njih sam dobivao samo požudu i kontakt. Neka je imala tvoj osmijeh. Neka je imala tvoj glas. Neka je mirisala kao ti. Ali na kraju dana, kada bih legao sa svakom od njih u krevet sjetio bih se tebe, tvog nježnog dodira i milog pogleda. Na trenutak bi bio sretan. Shvatio sam da sam te odbacio jer sam tražio nešto bolje, a boljeg od tebe za mene nema. Jesam se zabavio, ali sam ostao sam. Sasvim sam. Kao onog dana kada si me našla. Sjećaš se toga malena? Samo mi molim te nemoj reći da se ne sjećaš. Nemoj mi to napraviti. Onda kada sam te sreo, bio sam sasvim izgubljen. Sjeti se svih problema koje smo morali proći da bih se našli. Znam da sam rekao da nisi vrijedila. Ali molim te, vjeruj mi da jesi. Vrijedila si više nego sve one. Dok sam bio s tobom, bio sam stvarno sretan. Smirio sam se. I ne znam zašto  sam ono napravio. Mislio sam da moram uživati u životu, a zapravo… Uživao bih s tobom. Da te imam svaki dan.  I sada to znam. Sam sam. Niti jedna od njih mi ništa ne vrijedi. Ne vole one mene. Dobar sam im kada moram izaći sa njima u grad, kada ih treba pokazati pred društvom. Ali niti jedna od njih neće sjediti sa mnom i tješiti me kada mi je najgore. Onda si mi ti pala na pamet. Kako bi me grlila, poljubila u čelo i sve bi bilo jednostavno bolje. Kada mi je bilo najgore, samo sam trebao pomisliti na tebe i odmah bi imao razlog da budem sretan. Znaš, bio sam kukavica. Slobodno mi to reci. Nisam se znao boriti za osobu koja me je jedina voljela. Ovakvog kakav jesam. Sve su one tražile od mene da im posvetim svo svoje vrijeme. Ali ti malena ne. Bila bi sretna kada bih ti se samo javio preko poruke. Nisi me željela promijeniti, a jesi. Uz tebe sam naučio kako su malene stvari važne. Reci mi da mi vjeruješ. Reci mi da te nisam izgubio.

A život je takav. Vrati sve.
Svaku pomoć.
Lepu reč.
Laž.
Uvredu.
Ljubaznost.
Manipulaciju.
Dobro delo.
Lošu nameru, pa makar i skrivenu.
Možda ne direktno tebi.
Ali da - nekom tvom.
Zato, želi dobro.
I drugima.
I sebi.
—  Andrea Oršanić
Nije bila savrsena. Bila je neobicna. Za nju nije bilo pravila, ni kalupa u koji bi se uklopila. Bila je isuvise jedinstvena, naizgled slicna drugima… a tako prokleto drugacija.
Nije bila savršena. Bila je neobična. Za nju nije bilo pravila niti kalupa u koji bi se uklopila. Bila je suviše jedinstvena, naizgled slična drugima, a tako prokleto drugačija.
— 

Čarls Bukovski

Kad se ponovo sretnemo - Ranka Tanasić Barlov

Veruj u sebe. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Biće bolje. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge. I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ!
—  Meša Selimović
Ne zna se ko je gluplji u ovom napačenom svijetu. “Djevojke” ili “muškarci”. Niko ne shvata šta radi od svog života. Misle sve će im sa neba pasti, i ni za šta se ne treba truditi u životu. Važno je izaći u grad subotom, napit se “olešit se” da ne zna za sebe, a onda u ponedjeljak pričat po školi kako im je bilo “ludnica”. Sa svojih 16-17 godina, očekuju život će im dati sve. Novac uzimaju od roditelja i troše ih na gluposti. Važno je našminkat se da ni ti sama više ne znaš kako izgledaš, naći momka starijeg od tebe eventualno 6-7 godina jer se vodiš logikom “starije iskusnije”.  Nije važno biti pametan, ostati jedan dan s porodicom, pričati o ozbiljnim stvarima, pročitat nekad neku knjigu, proširit svoj vokabular lijepim riječima. To više nema značaja u ovome svijetu. Njima je bolje izaći s momkom, pa stvarati predrasude i “komplekse” drugima. Pa onda počnu one tipične priče “djevojaka” u njihovim “elitnim” grupicama. Sve ku*va do ku*ve, a o postenju na sav glas pričaju. Djeca počela djecu rađati. Poslije svih ovih gadosti nađe se “muškarac”, koji je ustvari obični dječak željan provoda, da priča o tome koju je curu imao i s kojom je bio. Dok su u vezi sve mu je uredu, kad nisu onda je loša na sav glas. 2 knjige u životu zajedno sa lektirama pročitali nisu, a “digli” se. Misle niko im ništa ne može. Kada im kažeš rečenicu bez psovki kažu “ne shvatam, daj mi objasni”. U njihovom rječniku postoji pet rečenica koje vrte u krug i nadaju se da će nešto pametno reći, a u svih pet rečenica su psovke. Svi krive roditelje što su djeca ovakva kakva su, a Amerika nam nameće neke “YOLO” stilove života. Misle sa svojih 16-17 godina, imat će neki “svoj život”, svoje pare… Vide BMW pa počnu priče “kad budem imao ovakav”. Kako ćes ga imat ? Hoće li otac kupiti ? Ne razmišljaju da u životu nešto moraju sami steći. Niko ne razmišlja o budućnosti. Ne razmišljaju sta će misliti gdje im je pamet bila, kad bude vrijeme za djecu. Sad su svi ovakvi, iskvareni. A kad bude došlo vrijeme muškarcima da se žene, obavezno će se poštena tražit. Jer ko će ku*vu ženiti ? Šta vi dječaci i djevojčice koji glumite “zrele muškarce” i “djevojke” mislite da imate od svog života ? Ne shvatam kako sve ovo  nekome može predstavljati zadovoljstvo. Uzmi knjigu, uči, čitaj, obrazuj se, radi nešto pametno i za sebe i za druge. Ne razmišljaj o tome kako ćes samo izaći i s kojim ćes se momkom “pofatati” i koju ćes curu imati… Na šta smo mi spali kao narod. Da mi je neko pričao ne bih vjerovala. Dobrošli u 21. vijek. 
(Čast izuzecima, kojih je malo, ali ih ipak ima.)
—  Mali lav

O njoj bih mogao pričati danima. Mjesecima. Stoljećima. Šta joj smeta, čemu se nada, koliko drami kada je iznervirana, kako diše dok je sretna. O njoj bih mogao reći sve, ali neću. Kada bih rekao, znali bi svi. Narušio bih našu privatnost. Naš svijet. Možda je bolje da ćutim. Da je volim i skrivam. Da na nju gledam kao blago, dragocjenost, nešto neprocjenjivo i posebno. Mene ne zanima da li je drugima posebna, sve dok je moja - najposebnija.

Premotajte dan unazad. Potražite vaše trenutke radosti i sreće. Moguće, neće biti veliki i moguće da će drugima izgledati krajnje beznačajni i obični. Nemojte mariti. Najteže je u običnim, svakodnevnim, stvarima sreću pronaći. A ona se krije baš tu. Osmeh vašeg deteta, čaša vode kada je potrebna, nebo ispunjeno paletom divnih boja, proleće u vazduhu i vazduh koji nije pun smoga, pa radost psa kada vas vidi na vratima, ljubaznost, mir u srcu, sit stomak. Pogledajte u svoj dan. Dobro se zagledajte. Videćete, možda ste već i srećni i voljeni i blagosloveni a da ne znate.

Kada me zaboli imam potrebu da ti kažem samo jedno
Voli me, ništa drugo
I budi tu
Ne ostavljaj me
Tada mi nije do saveta
Sve ih već znam napamet
Nije mi ni do priče
Sve smo već toliko puta rekli
Samo budi tu
Tvoje prisustvo
Glas
Lepota
Dodir
Ne gledaj na sat
I ne pričaj kako te neko čeka
Kako žuriš, negde, nekome
Samo budi tu
Da mogu da osetim tvoje biće
Ramena
Tvoj miris
Da mogu da stavim ruke ili glavu
U tvoje krilo
I da ćutim
Znajući
Da u kosmosu postoji neko ko je sa mnom
Sa kim dišem zajedno
Hoću kada te gledam
Da vidim da si uz mene
Hoću kada te slušam
Da čujem da me razumeš
Hoću kada te grlim
Da znam da me osećaš
A ne da si tamo negde, sa nekim
Ne odrađuj ovo naše što imamo
Ne shvataj to kao moranje ili obavezu
Nemoj
Ako je tako
Onda idi…
Ako je isto kao i sa drugima
Onda budi sa drugima
A ne sa mnom
Moram da verujem da smo drugačiji
Bolji
Posebni
Jer ako nismo onda smo prokleto isti
I naša patnja je ista
I naša sreća je ista
Život i snovi
Ako je tako
Onda bih mogao da budem sa bilo kim
I ti bi mogla da budeš sa bilo kim
A ja to ne želim
Želim ono najlepše
A i ono drugo
Da dam tebi
Ako misliš da to svako zaslužuje
Misli to slobodno
Samo znaj da ti i ja, onda, ne zaslužujemo jedno drugo
—  Stefan Simić
Mogu mi ponuditi bogatstvo čitave zemaljske kugle.
Odbila bih!
Kada bih mogala birati između pet minuta sa tobom..i milion godina s drugima.Izabrala bih naše vrijeme.Jer u tih pet minuta moj život bi bio ispunjen.