dodjavola

Sedeo je preko puta mene. Nisam zelela da ga pogledam. Samo na trenutak sam videla te plave oci. Sve je pocelo ponovo. Onaj glupavi osecaj u stomaku, secanja su se vratila. U trenutku kad sam dosla sebi, od prvobitnog soka, okrenula sam glavu na drugu stranu.
Dodjavola ovo mi nije trebalo. Sigurno je primetio to. Tresla sam se kao da je u prostoriji bilo minus stepeni, a onda bi me oblio hladan znoj.
Pokusavala sam da zanemarim cinjenicu da mi drugarica vec par minuta nesto govori, trebalo mi je vremena da se vratim u normalno stanje.
Bol koji sam osecala od udaraca po ruci vec nisam mogla da zanemarim. Vec duze vreme me je udarala kako bih se okrenula i cula sta mi govori.
-Sta je?- upitah sasvim uznemireno.
-Gleda te- ponovo se vratio osecaj koji je samo na trenutak nestao.
-Sto bi to trebalo mene da zanima?- pokusala sam da odgovorim sto smirenije.
Nasmejala se, znala je kako se osecam.
-Idem na svez vazduh, ovde me prisustvo nekih ljudi pomalo gusi.- Odgovorih.
Ne cekajuci njen odgovor pozurila sam prema vratima i izasla van.
Sedela sam na stepenistu i pokusavala da shvatim sta mi se desilo. Zasto posle toliko vremena opet osecam isto prema njemu, zar ga nisam prebolela?
—  Blesava-devojka ( ,,Kazu ljubav")
Bila je tu onda kad su me svi napuštali kao sto pacovi napuštaju brod koji tone. Bila je tu… čvrsto uz mene do dna spremna da potone. Grlila je onda kad bi svi dizali ruke od mene…i tjerali me dodjavola. Neponovljiva i tvrdoglava. Mangup koji je bio spreman protiv cijelog svijeta zbog mene, čak i onda kad sam kriv. Bila je jedna od onih koje ne puštaš i koje želiš na svojoj strani u miru i u ratu. I volio sam je kao nijednu i voljela me je i želio sam joj samo najbolje. Kad nekome želiš samo najbolje ponekad uradis ono najgore, ono neoprostivo. Odeš kao ja. Pun ožiljaka na tijelu i duši nisam mogao ništa drugo sa postanem nego ožiljak nekome, i briga me kome ću samo nek njoj nisam!
—  Mikail Mihajlov