docis

Ljubav
ljubav je smisao zivota
prica mi covjek za sankom
dok cigaru mota

Ljepota njena se ne moze
ni s cim mjerit
rece mi krvavih ociju
i ode rakiju potegnut

Zove se Alma
i sjedila je sama u klupi
ja joj prosu
neki fazon glupi

Reko dze si curo zgodna
ona kaze da me pozna
ti si Mahir osmi dva
vec te dugo gledam ja

Bilo je pola dva, april peti
Mahir se sjeti
odmah smo se zaljubili
i pred svima poljubili

Hodali smo skolom
drzali se za ruku
djelili istu klupu i uzinu
i imali istu druzinu

Istu srednju skolu
s njom sam pjevo u horu
izigravo foru
vozili se na mom motoru

Ja Alma i Tomos
imali smo mali kosmos
svoje drvo uz Savu
stotinu djece u planu

Svoje pjesme svoje price
nasa hrana, nase pice
nase zvijezde i nas grad
sjecam se ko sad

Rekla je Mahire bojim se
pazi da me ne boli
bojo sam se i ja
al’ sam znao da me pravo voli

Ja i Alma goli
i njoj i meni prvi puta
bilo je ljeto i Ficibajr
nase drvo pored puta

Nikad necu zaboravit
taj miris trave
u ocima zvjezde kako sjaje
topli vjetar sa Save

Taj dim cigare
moj izgubljeni pogled
jednog dana bit cu ti zena
a ti moj covjek

Konobar, daj jos jednu
ja izvadi sice
donesi Mahiru pice
da cujem ostatak ove price 

On svoj konjak sastavi
pa pricu meni nastavi
Almini starci
su bili na rastavi

Nije mogla vise trpit
non stop svadje
pa je kod mene zivila radje
dok se sama negdje ne snadje

Medjutim to se oduzilo
na jedno dvije godine
pa smo presli u stan
kod moje bliznje rodbine

Reko hajmo se ozenit
datum svadbe 3. maj
na svadbu cemo pozvat
cijeli nas kraj, tu je bio kraj

Dan prije vjencanja
doslo je do sranja
ona bila je kod matere
tam’ ce docekat svatove

Al’ umjesto svatova ljudi
pale su granate
pobjegla je s materom
kod svoje tetke Fate

Svi znate, bila je panika
spasi zivu glavu
ja sam preplivo Savu
imo srecu pravu

Probo sam je nazvat
medjutim pukle su veze
Alma je mrtva, Alma je mrtva
to su bile rijeci Kreze

Krezo lazes, lazes Krezo
jebat cu ti sve
ne lazem Mahire matere mi
evo pitaj Alije

Alija reci nesto
ljudi nemojte me sad zajebavat
vidio sam kako je pala
kad je posla pretrcavat

I mrtva je sto posto
jer ja sam zadnji osto
poginuli su jos dvojica
sto sam ih po nju poslo

Bez zraka sam osto
sedam dana nisam mogo jest
ceko sam svaki dan
da neko kaze neku vijest

Al’ nista ni vijesti
ni zivota u meni
samo alkohol u mojoj veni
i sjecanje o jednoj zeni

Otiso sam u Njemacku
i poceo tam’ radit
reko lakse cu je zaboravit
i malo cu se oporavit

Dan za danom, 12 sati dnevno
radio sam vrijedno
poso i rad samo
da zaboravim na rat

Godine su prolazile
i naniza ih se vec 6
zavrsen je rat
u Bosni je to vec stara vijest

Sta cu dole, nemam nista
tu sam sebi zivot stvorio
ma hajmo dole na par dana
moj frend me nagovorio

Doso sam dole
i bilo je sve u najboljem redu
dok nisam sreo, koga
pa Alminog rodjaka Vedu

Dze si Mahire, dze si Vedo
evo kaze bas sam sada kod Alme kreno
zar si seno Vedo sta me zezas
pa Alma je ziva sta ti to ne znas

Noge mi se odrezase
i sve slike nase dosle mi na oci
vodi me Vedo
moram do nje doci

E pa nece moci, reko molim, on mi
kaze, pa Alma se udala za kebu
s njime ceka bebu i to drugu
prosle godine mu je rodila curu

Dade mi broj telefona
odma sam je bio nazvo
reko halo Alma izvini
jebiga nisam ni ja znao

Tako poce razgovor
2 sata smo plakali
jedno drugom se jadali
dok smo zajedno razgovarali

Izvini Mahire
takva je sudbina bila
ako ti ista znaci
kcer mi se sad zove Mahira

Nisam znala dze si nisi mi se javljo
udala sam se za kebu
i sad ga volim ono pravo plaho
hajde zdravo, zdravo, vidimo se sutra

Evo sad sam tu
konobar daj nam sad
jos jednu ljutu

Pa reko sta ces sad
hoces se ic nac s njom sutra
sjedi Edo pit’ cemo do jutra
kapnu mu suza ljuta

Dize se on, kaze, izvinite ljudi
odoh sad pisat
zacu se pucanj
i sva raja poce vristat

Izletio sam odma da vidim sta je to
mercedes, krvavi pistolj
i Mahir se je ubio

—  Mahir i Alma. via ( @gospodinclub )

Rani septembar u Beogradu mirise na snove i slobodu i osmeh. Mirise na onaj trenutak pre sna kad pod jastuk gurnes svaku brigu i setis se koliko je svet jedno idiotski divno mesto. Ne brojim korake, ne citam nazive ulica, samo lutam i zaboravljam na to gde je odavno trebalo da budem. Podizem pogled sa starih, iznosenih patika i ona je bila tu. Znate kad kazu da je svet stao u trenutku kad su ugledali nekoga? Ne.. Na sekundu, imao sam osecaj kao da sam osetio istinsku brzinu kojom se svet okrece i juri, bez mene. Ja sam ostao na istom mestu. Sedela je na stanici, nasmesena, u kosulji koja je dosezala do kolena, sa knjigom u krilu. Pozeleo sam da se iza ugla pojavi neko i poljubi je, odvuce je daleko od mene, zeleo sam da ovu nejasnu zbrku misli neko pretvori u samo jos jedan trenutak, samo jos jednu lepu devojku na ulici, samo jos jedno “sta ako?”. Pozeleo sam da ima nekog da joj pozeli laku noc, nekog da je beskrajno mnogo gnjavi, nekog da je ljuti i posle je natera da zaboravi na sve. Pozeleo sam da postoji nesto, bilo sta da me spreci da otvorim svoja velika usta i izgovorim nesto preterano glupo.
“Izvini, je l’ ti treba nesto?”
Glupa, velika usta i glupi svet koji je prestao da se pomera i ja koji vec minutima stojim i gledam ka njoj i cutim.
“Ovaj… Ne?”
“Dooobro… Okej.”
I onda se nasmejala. I boze moj, bio je to mozda najlepsi nesavrseni osmeh koji sam video. I presirok i kriv i pomalo uplasen.. I ja koji i dalje stojim i cutim. Ja i taj osmeh. Seo sam pored nje. Definitivno ne treba da se smesi strancima.
“Je l’ smem da pitam za ime?”
“Imena su tako glupa i bespotrebna. Kakve veze ima kako se zovem? Uvek ista prica.. Ime, adresa, broj telefona. Pitaj me nesto da mi odvuces paznju sa ove knjige, pitaj me nesto toliko cudno da se uplasim toga zasto me stranac pita skroz sulude stvari.”
Ova devojka je potpuno, preslatko luda.
“Na sta mirise Beograd u ranom septembru?”
Par sekundi je zamisljeno cutala, kao da se trudi da smisli savrseni opis za nesto sto, u sustini, zapravo i ne postoji.
“Na slomljena srca koja opet vole, na novu sansu, na strance koji mile po Dorcolu. Mirise na povratke i nepoznatno, ali onu vrstu nepoznatog koja mami, koja te tera da cinis izuzetno glupe stvari..”
Ako ne bude prestala da brblja stvari bez smisla, poljubicu je tu i odmah, bez pitanja, bez razm..
“Na sta tebi mirise?”
“Mirise na… Ne znam. Menja se svaki dan.”
Pazljivo je posmatrala svaki moj pokret, razmatrajuci reci koje su izlazile isuvise lako. Suzenih ociju, gledala me je kao da pokusava da nadje neko dublje znacenje iza mog odgovora. Sasvim slucajno, spustio sam pogled ka njenim usnama i u trenutku zaboravio da ne znam ko je, da ne znam zasto pricam sa njom, da ne znam cak ni gde sam trenutno. Frknula je.
“Uopste nisi mastovit. I pritom, iako uzivam u poetskim razgovorima o mirisu ovog grada, red je da se predstavim. Una, drago mi je.”
“Pa, zar su imena bitna?”
“Ne, ali ko zna, mozda je tvoje ime presudno. Mozda imam neku tajnu fobiju, mozda ne zelim da se ikada obratim nekim sa tim imenom. Mozda mi je neko sa tvojim imenom slomio srce, mozda je to ime mog tate, sto bi bilo zaista bizarno.. I presudno.”
Nisam mogao da sakrijem smeh i zacudjen pogled.
“Dobro, Una.. Mnogo si razmisljala o tome. I, kako se zove decko koji ti je slomio srce?”
“Koji tacno? Ja sam ti beskrajni romantik. Bolesni romantik. Nikad mi nije dosta ni ljubavi, ni slomljenih srca.”
Precutao sam da sam ja uglavnom taj koji ih lomi. Precutao sam da neka devojka opet place sama i ceka poruku ili izvinjenje koje nece doci. Precutao sam da je bolje za nju da krenem i ostao sam tu da sedim, zalepljen za stanicu, nadajuci se nece uskoro naici njen bus, nadajuci se da necu morati da se pretvaram da idem u istom pravcu kao i ona.
“I, sto cutis ti toliko? Samo pitas, slusas i onda razmislj…”
“Mozda je bolje da odem?”
Ucutala je. Samo je cutala i posmatrala me kao da me poznaje dovoljno dobro da prokljuvi da li zaista zelim to ili ne.
“Slusaj, i ti i ja znamo da ne zelis. Zelis da sedis sa mnom i pricas o svemiru i zvezdama i da me pitas sta mislim da se nalazi posle smrti. Zelis da me slusas, da slazes sebe da se osecas kao da me poznajes citav zivot. I najvise od svega? Zelis da me poljubis, i konacno iz glave izbacis sve te glupe ideje da bih bas ja, od svih, mogla da te nateram da ostanes i zavolis.”
“Ti, cini mi se, ovo radis svako vece. Pricas sa strancima, trudis se da im citas misli, pravis se kao da poznajes one delove njih koji i sami ne znaju.”
“Mozda. A mozda sam upoznala isuvise mnogo muskaraca kao sto si ti. Svi su oni oboreni s nogu, ludo zaljubljeni, opsednuti. I onda otkriju neke delove mene koji se ne uklapaju u savrsenu pricu koju su smislili u svojoj glavi. Previse volim knjige, mnogo pusim, smejem se toliko glasno da privucem paznju svih oko sebe, cesto sam tuzna bez razloga, volim da budem sama.. Ili vec nesto. I onda ona zaludjenost preraste u nesto ruzno i bolno i zaborave svaki razlog zbog koga su i zeleli sve to. I onda je tu neka nova Una.”
Sve ovo govorila je sa hrabrim osmehom na licu, glumeci da je ne dotice, kao da se pomirila sa svim tim.
“I, sta ako ja bas zelim da upoznam tu Unu o kojoj pricas i sve te delove nje od koje drugi beze? Sta ako ja bas volim mane? Sta ako sam ja ceo zivot proveo sa drugim Unama? Sve su one bile… Divne. I, bez lazne skromnosti, sve su me volele. I sve su se smejale vrlo smerno, govorile su prave stvari, vodile beskrajne rasprave sa mnom o knjizevnosti i muzici, sve su bile naizgled.. Savrsene. I ja sam provodio dane razmisljajuci zasto ne osecam nista, zasto izbegavam one dve reci koje su one tako lako govorile. I, znas sta? Sve su bile dosadne. Nije bilo bas nijedne stvari koja me je izludjivala, nije bilo nikakvih razgovora koja su me terala da se zamislim, nije bilo spontanosti, suludih avantura, poroka, nije bilo nikakve..”
“A ja to imam?”
Bilo je glupo odgovoriti bilo sta. Poznavali smo se vrlo kratko, nisam se ni predstavio, nisam znao njenu omiljenu boju, nisam znao sta voli, niti da li mozda voli nekog. Ali, postojalo je neko obecanje ove noci i to jedno pitanje koje nisam mogao da izbacim iz glave.
“Pa, sto mi ne dozvolis da saznam?”

top lazi koje sam saslusala:

tu sam
bicu uvijek tu
zauvijek
necu te pustiti
necu ti dati da odes
vidim koliko se trudis
trudim se i ja
nedostajes mi
doci cu brzo
sve ce biti u redu
vjeruj mi
volim te

Zelim prijatelje s kojima cu moci raditi sve sto nemogu raditi sa sadasnjima,sa kojima cu djeliti najskrivenije tajne a kasnije me nece odbaciti,zelim prijatelje koji ce doci u pola 3 ujutro ako treba,zelim prijatelje koji nisu puni lazi i neiskrenosti.Pobugu zelim samo prave i iskrene prijatelje.Zar trazim toliko puno?U danasnjem svijetu vjerovatno da.
—  Idi Ako Hoces
Imati prave prijatelje,znaci ne biti prazan. Znaci imati delove sebe u drugim ljudima,i delove drugih ljudi u sebi. Imati prijatelja je kao,probuditi se na pustom ostrvu,i pomisliti ‘o jebote,tacno znam ko ce dodji po mene,i ko ce dati sve od sebe da me nadje!’ pa cak iako vam to malo izgledalo nemoguce,ali to je car pravog prijateljstva. Pravi prijatelj nije onaj koji samo mozda ima slicne stavove,ili slican muzicki ukus..Pravi prijatelj je onaj koji ce se cak i svadjati sa vama,koji ce vam u lice reci svoje misljenje,i nece vam dopustiti da se brukate!(osim ako se ne podrazumeva da se brukate zajedno…10/10) Znate one tipicne price kada ste vi u 2 ujutru nagnuti nad wc-soljom i povracate ceo svet koji je tog dana stao u vas,i sve boje koje su tada tekle vasim venama,i za vas je tu osoba koja ce vam drzati kosu i biti tu sve vreme? pa dobro na neki nacin to i jeste prijateljstvo. Ali,gde je prijatelj kada osetite da gubite sebe zbog toga sto ste izgubili nekog sebi jako bitnog? Nekog ko vas je zauvek napustio? Da li ce i tada obican prijatelj biti uz vas kao posle te pijanke ili ce samo reci'au brate,moje saucesce?’ Pa vidite,pravi prijatelji se spoznaju tek kada dodje do nevolje..tek kada zagusti,i kada oluja krene da odnosi sve sto vam je vredelo u zivotu. Tek tada osetite da li je neko tu samo zato sto mu je okej da ima drustvo,ili zato sto bi skocio u vatru za vas. Zato sto bi presao milje,pomerao planine,menjao granice sveta zbog vas. To ne mora nuzno biti voljena osoba. To bas moze biti onaj pravi prijatelj. Mozda cak i neko koga poznajete samo par meseci. Ali prava prijateljstva su bas kao suncevi zraci tokom decembra i januara. Slabo ih vidite,ali ih mozete osetiti na kozi. Mozete osetiti da vas greje. Ljubav ce doci i proci,ali sta cete sebi reci ako izgubite pravo prijateljstvo zbog nekog privremenog? Razmislite..Nije sve uvek poljupcima,i u tome hoces li poljubiti tu voljenu osobu ili ne. Nesto je i u tome 'Hoce li moj prijatelj biti srecan ako mu svakog dana dokazujem koliko mi je drago sto je konstantno tu za mene? Nadjite nekog svog. Ne privremenog. Neku ludacu,nekog manijaka,najboljeg prijatelja kome sve mozete da kazete. Takvo prijateljstvo je dragoceno,poput zlata. Cak i sija mnogo vise od samog zlata. Nasmejte nekoga,podarite mu zelju da vas nikad ne napusti,jer upravo takve prijatelje i ja imam,i mogu vam reci,nikad nisam bila srecnija,nego onda kada sam sa njima :)
—  ultravioletna.(Teodora Vuković)
I vjecito me strah. Strah me da cu se probuditi jednog jutra i spoznati da vise nisi moj i da vise nikad neces biti… Da ces proci pored mene na ulici kao stranac ili mozda s nekom drugom ispod ruke. Ili cemo odjednom ostati samo na cao i jos jedno cao. Da cemo nakon sto smo proveli toliko vremena razgovarajuci o zivotu, smrti, bogu i sreci svesti komunikaciju na jednu rijec. Strah me da ce mi se slomiti zivot, a ne samo srce u tom trenutku kad te vidim, a ne dotaknem te. Kad shvatim da nisam dobro iskoristila sve one sekunde kraj tebe, da te nisam dovoljno dodirivala i ljubila… Strah me da cu doci doma i cekati tvoju poruku i pogodit ce me spoznaja da nece doci…Nikad vise… Necu imati kome da prepricam dan, da mu zazelim laku noc, a i kad bi imala koja mi korist kad to nisi ti. I tako necu ni usnuti jer ti nisi rekao laku noc, a ja cu samo zuriti u tocku u plafonu i razmisljati : Nema ga…Nema…Tako me strah da te izgubim.
—  A. G.

Druze ne cekam vise ni avione ni vozove, ne cekam vise ni nju. Otisla je, zasto da je cekam vise? Dovoljno sam ja nju cekao, dovoljno sam bio njen. Znamo i ja i ona da se prava ljubav ne spominje nikome. Nju, sve sto smo imali ostavljam za svoju tisinu. Zelim bit sretan, ali bez obzira koliko sam bio sretan sa njom i bez obzira koliko je volim, treba da krenem dalje. Ona je to uradila, ja nisam ali druze mora i moje vrijeme doc. Previse me ona imala, previse me puta ubila.
Mozda nekada u dalekoj buducnosti je sretnem i zaljubim se u nju kao od prvog dana, a do tada malena vidimo se uskoro sjecas se?
Zelim i ja prozivit druze zivot, nemogu provest citav zivot cekajuci onu koja nece doci. Vjeruj mi druze ona je moja vise nego bilo cija.
Nije bio prvi put da je otisla ali je bio prvi put da se nema kome vise vratit…

ComingSoon ✈💑

Samo dragi Bog zna koliko sam mastala da nadjem neku musku osobu koja ce mi, prije svega, biti prijatelj, pa tek onda ljubavni partner. I onda nadjem tebe, ispunim svoje snove. Nadjm tebe koji zna slusati i razumjeti. Tebe koji zna savjetovati. Tebe koji bi zivot dao za prijatelja. Tebe koji daje sve od sebe kada voli. Tebe kojeg je dovoljno samo slusati da bih uzivala. Ti nisi svjestan koliko vrijedis.Nisi svjestan koliko si dobar. Ali pokazat cu ja tebi koliko cijenim sve ovo, i koliko sam zapravo samo tvoja, pokazat cu svima kakav si zapravo. Pokazat cu da si bolji od svih, ma najbolji. S tobom ne vrijede nikakve lose price o muskarcima, s tobom sve to pada u vodu, ti postavljas nove granice. Ti nisi kao ostali. A ja sam od trena kad sam te zagrlila znala da je ispod te maske nedodirljivog i hladnog momka ustvari andjeo… pravi andjeo. Sretna sam. Sretna sam jer te znam, sretna jer te imam, sretna jer si moj. Ali fkt danas si mi definitivno najvise  falio , cijeli dan mislim na tebe , na nas. Jedva cekam da cujem taj simpaticni glas, i onaj naaaaaajsladji i meni najposebniji osmijeh na citavom univerzumu, jedva cekam da te vidim,ma samo da te dotaknem. Jebiga okolnosti su takve da se ne mozemo svake sekunde, minute, svakog dana grlit ali polako doci ce i to. Za sad mi je dovoljno to sto te imam,sto znam da si samo moj,da samo mene volis,da je taj osmijeh tu zbog mene .. za to se zivi. Beba moja, ma sve moje :) eto zato sto mi tako jako falis ja ne znam sta da pisem , jer mi fali ona tvoja paznja da mi nadodje inspiracije… 😯 Joj joj, a i volim te blesice moja… Laku noc i dobro jutro muzu moj… 💝💓

Originally posted by victorianstory

Prestanite se vracat ljudima koji su vas povrijedili. Ma koliko god vam jos znace, prestanite! Jer svaki put kad se vratite jos vise cete se razocarat i ispast cete izigrana budala. Zaboravite ih, koliko god je tesko, zaboravite, jer nisu vrijedni ni da ih pogledate. Dajte sebi malo postovanja, nemojte stalno ispadat budale zbog takvih sorti. Zasluzujete bolje. I to bolje ce doci, samo dajte si malo vremena.