cujem

Kada me pitaju da li mi nedostajes,
odgovaram sa kratko i jasno,
ne,
odmara mi se glava,
govorim,
jedva cujno
oslanjam se na to da sam promukla
da mi je tesko da govorim
pa zbog toga nisu culi moj odgovor na pitanje
a ustvari
samo
pokusavam znas,
da sakrijem to
da bi mi vise odgovaralo
kazem
da mi glava puca
da mi kljuca mozak
i da mi kidas zivce
svojim dugackim jezikom
i plitkim,ponekad,shvatanjem
i glupim forama
i radije bih
da eto
svakog dana
bijem glavu
nego da slusam
ovu tesku tisinu
bez tebe.
ovih dana je tako tiho
a tako bih da cujem tvoj glas
i poljubim tvoje usne
nadjacaj tu tisinu svojim umiljatim glasom
i kazi mi
samo mi kazi
da me volis kao pre
jer ja
jer bas samo to
i zelim da cujem
samo to moze da
srusi ovu tisinu od kad te nema
dodji mi
i pevaj mi
cekam te
i u pola noci da mi dodjes
Cekacu te
ubij ovu tisinu
molim te
samo je razbij
svojim lepim
glasom.


-ultravioletna. Teodora Vuković

Mogu mnogo toga da podnesem.
Da trpim lazi, glumu i dvolicnost.
Da ti prelazim preko mnogo toga i da sutim, cekam da se promijenis.
Kod ociju, da se pravim da ne vidim.
Kod usiju, da ne cujem sve sto cujem.
Da ne osjecam ni tugu, ni strah, ni bol.
Ama bas nista.
Ali, kad se uvjerim da je stiglo vrijeme za ravnanje racuna.. E tu nikad ne kasnim.
I kad ti dokazem koliko si “niko”, odlazim.
Lakim korakom, ali dovoljno brzim da me ne mozes stici.

Sinoc sam je vidio poslije dugo vremena, stara prica, ona par stolova od mene. Pravi se da me ne vidi, budala, pa cak i note ove dosadne pjesme koja se vrti cijelu noc znaju da se nas dvoje osjetimo. Iskljucujem se iz diskusije koja se vodi za mojim stolom, zelim da je posmatram, nisam od kad. Onako na prvu dosta se promijenila. Kosa joj je drugacija, al bi se opkladio da se isto zamrsi ujutro i da je i dan danas jedva rasceslja. Lice joj je drugacije, manje sminke, puno ljepsa, ali oci tuzne. Dominira u razgovoru, predpostavljam jer svi nju slusaju. Na momenat mi zafalise njene sale i lakoca s kojom je mrzila ljudsku vrstu, te nacin na koji je komentarisala druge. Drugacije se oblaci, po meni je postala zena, nema cak ni onih njenih neizostavnih, rozih detalja. Pitam se  kako li joj je u zivotu, da li ispunjava sve sto je zacrtala.. Da li isto mirise, ubio bih da znam ali mi je tako daleka. Ne cujem joj glas od proklete pjesme koja nikako da utihne, samo do mene na trenutak dopre krik onog njenog kretenskog smijeha koji i previse dugo nisam cuo. Ne okrece se, a znam da zna da je gledam. I dalje pusi iste cigare, jedna za drugom, pepeljara ispred nje uvijek najpunija. Psihicki padam jer mi kroz ovu glupu glavu prolaze sve slike koje sam svim silama zakopavao duboko u sebe. Ubija me onim usnama koje nisu prestale pricat cijelu noc, nema mene da ih zaustavim poljupcem. Znam da ima nekog drugog, on nije veceras za njenim stolom, al se djavo iz mene pita da li i njemu pruza istu onu sigurnost koju sam ja osjecao dok sam dane provodio s njom. Iz minute u minutu grlo mi se steze sve vise, ona se okrece prema meni i u istom momentu spusta pogled ka zemlji, momentu koji je meni trajao kao vjecnost. Razdire cinjenica da  ti moze tako stran biti neko kome si i ko ti je pripadao kako dusom, tako i tijelom. Kako se noc odmakla tako je i ona od stola, ustaju i idu negdje, znam da je veceras necu vise sresti, a volio bih je gledati jos bar 100 godina, jer u sustini za tih 100 godina ne bih imao sta vise da izgubim. Ljudima za mojim stolom veceras nisam bio u svom tijelu, al mi nista rekli nisu jer su vrlo dobro znali.. Legao sam tu noc u krevet, razmisljam da li u njoj ima vise mene, znam da nisam zasluzio ali mi je obecala da ce uvijek biti.. Sjetio sam se svake sekunde provedene s njom i docekao zoru, tipicno za mene.. U onim minutama kad me san poceo hvatati, ta njena poruka, od koje sam se toliko odvikavao, mi je bila potrebnija nego ikada, ali nije stigla. Dosla mi je u san, ne moram ni govorit od koga sam cuo da se sanja ono o cemu se misli… Budim se popodne, prva provjera njeno ime na ekranu, kojeg naravno nema.. Ko zna koliko me mrzi. Proklinjem onog ko nas uputi sinoc u isti objekat, proklinjem ponos i onog ko ga je smislio i proklinjem sebe, ustvari sebe ne moram, sebe sam izgubio.

Jos uvek kad cujem Merlina ,nasmejem se i vidim te kako uzimas najblizi imaginarni mikrofon, druga ruka u vazduh i pevas.
Nikako nisi mogla da odlucis koja ti je najdraza njegova, nisam ni ja mogao da odlucim na koju bih te zagrlio i nikad ne pustio.
Svaka je bila nasa,a sada kad ga cujem.
Merlin, to si ti.
Nasmejem se i zamislim te. Sada te neko drugi gleda dok pevas.

Skoro, pa evo vec cetvrta godina. Jos uvek nisam nasla nacin da se oprostim od tebe. Jos uvek nisam nasla nacin da ti kazem zbogom. Kao da ne mogu to da uradim, kao da bi to znacilo da cu te zauvek zaboraviti.

Ponekad te sanjam, tako je prokleto stvarno, kao da si jos uvek tu.

Jutrom me obuzme neka jeza, kao da te jos uvek osetim tu pored sebe. Ponekad, pokusavam ponovo zaspati, samo da bih mogla da te pitam jos nekoliko pitanja. Samo da bih te jos jednom zagrlila. Samo da bih ti jos jednom rekla da te volim.

Skamenjena tako ostanem par minuta, dok me cinjenica da te vise nema ne osamari.

Dan posle tog sna je tuzan. Pokusavam se setiti sta si mi sve rekla u snu. Pokusavam, ali nikad ne mogu. Uvek nesto zaboravim.

Ponekad zamisljam da si tu, pored mene. Ponekad naglas izgovaram svoje misli, u nadi da ces ih mozda cuti.

Ponekad, tako jako zelim da cujem tvoje misljenje, da skoro mogu I zamisliti sta bi mi rekla, kako bi se smejala zbog tih smesnih stvari koje me muce.

A na kraju, uvek se zapitam da li si tamo negde ponosna na mene. Da li bi sa ponosom rekla da sam tvoja krv. Da li si ponosna na ono sto sam uradila, da li si ponosna na ono sto radim.

Tu sam.
Lezim tek nekoliko milimetara dalje od tebe,a dalje nego iko.
Osetim da je sanjas.
I u snu moze da izmami tvoje osmeh.
Stavljas svoju ruku preko mene.
Pitam zasto sada njeno telo nije pored tebe?

Sedimo u nasoj kuhinji
Dok radio tiho svira
“I sad me po tebi poznaju” koja natera tvoje telo da se jezi.
Vidim njen duh kako ti igra pred ocima.

Srecnih pesama nema
Nikada ih ne pustaju kad smo zajedno
Univerzum zna da mi ih ne bi posvetio.
Te se pitam,znas li da znam da sve pesme posvecujes njoj?

Sedimo na nasoj terasi
Sa nasim prijateljima
Tu je poneki tvoj i njen
Njeno ime ponekad tiho isklizne s usana

Ni tada ne izostaje tvoj smeh
Volis da cujes da je tamo negde,srecna
Volis da pitas “Jel staro drustvo jos na okupu?”
Te se pitam,mislis li da ne znam da pitas o noj?

Sedim u frizerskom salonu
Objasnjavam kakvu boju kose zelim
Onako tamno smedju,samo da je jos nestasna kao njena
I ugledam devojku sa tom bojom

Cujem da nikada nije ofarbala kosu
Cujem da peva “Odlazis” od Sergeja i da nadglasava radio
Cujem da je frizerka zadirkuje o posveti te pesme
Cujem da njeno srce tuzno kuca
Cujem da te i dalje voli,kao i ti nju.

Stojim izmedju dva bica koja se vole
Koji me je vrag tu postavio?
Pitam se,znas li da sam sveesna da me ne volis?


Ostajem jer ja tebe volim
Jer te pustiti ne mogu
A tako dugo joj trcis u zagrljaj…

-Sanja Mitrovic
@obecao_si

Ljubav
ljubav je smisao zivota
prica mi covjek za sankom
dok cigaru mota

Ljepota njena se ne moze
ni s cim mjerit
rece mi krvavih ociju
i ode rakiju potegnut

Zove se Alma
i sjedila je sama u klupi
ja joj prosu
neki fazon glupi

Reko dze si curo zgodna
ona kaze da me pozna
ti si Mahir osmi dva
vec te dugo gledam ja

Bilo je pola dva, april peti
Mahir se sjeti
odmah smo se zaljubili
i pred svima poljubili

Hodali smo skolom
drzali se za ruku
djelili istu klupu i uzinu
i imali istu druzinu

Istu srednju skolu
s njom sam pjevo u horu
izigravo foru
vozili se na mom motoru

Ja Alma i Tomos
imali smo mali kosmos
svoje drvo uz Savu
stotinu djece u planu

Svoje pjesme svoje price
nasa hrana, nase pice
nase zvijezde i nas grad
sjecam se ko sad

Rekla je Mahire bojim se
pazi da me ne boli
bojo sam se i ja
al’ sam znao da me pravo voli

Ja i Alma goli
i njoj i meni prvi puta
bilo je ljeto i Ficibajr
nase drvo pored puta

Nikad necu zaboravit
taj miris trave
u ocima zvjezde kako sjaje
topli vjetar sa Save

Taj dim cigare
moj izgubljeni pogled
jednog dana bit cu ti zena
a ti moj covjek

Konobar, daj jos jednu
ja izvadi sice
donesi Mahiru pice
da cujem ostatak ove price 

On svoj konjak sastavi
pa pricu meni nastavi
Almini starci
su bili na rastavi

Nije mogla vise trpit
non stop svadje
pa je kod mene zivila radje
dok se sama negdje ne snadje

Medjutim to se oduzilo
na jedno dvije godine
pa smo presli u stan
kod moje bliznje rodbine

Reko hajmo se ozenit
datum svadbe 3. maj
na svadbu cemo pozvat
cijeli nas kraj, tu je bio kraj

Dan prije vjencanja
doslo je do sranja
ona bila je kod matere
tam’ ce docekat svatove

Al’ umjesto svatova ljudi
pale su granate
pobjegla je s materom
kod svoje tetke Fate

Svi znate, bila je panika
spasi zivu glavu
ja sam preplivo Savu
imo srecu pravu

Probo sam je nazvat
medjutim pukle su veze
Alma je mrtva, Alma je mrtva
to su bile rijeci Kreze

Krezo lazes, lazes Krezo
jebat cu ti sve
ne lazem Mahire matere mi
evo pitaj Alije

Alija reci nesto
ljudi nemojte me sad zajebavat
vidio sam kako je pala
kad je posla pretrcavat

I mrtva je sto posto
jer ja sam zadnji osto
poginuli su jos dvojica
sto sam ih po nju poslo

Bez zraka sam osto
sedam dana nisam mogo jest
ceko sam svaki dan
da neko kaze neku vijest

Al’ nista ni vijesti
ni zivota u meni
samo alkohol u mojoj veni
i sjecanje o jednoj zeni

Otiso sam u Njemacku
i poceo tam’ radit
reko lakse cu je zaboravit
i malo cu se oporavit

Dan za danom, 12 sati dnevno
radio sam vrijedno
poso i rad samo
da zaboravim na rat

Godine su prolazile
i naniza ih se vec 6
zavrsen je rat
u Bosni je to vec stara vijest

Sta cu dole, nemam nista
tu sam sebi zivot stvorio
ma hajmo dole na par dana
moj frend me nagovorio

Doso sam dole
i bilo je sve u najboljem redu
dok nisam sreo, koga
pa Alminog rodjaka Vedu

Dze si Mahire, dze si Vedo
evo kaze bas sam sada kod Alme kreno
zar si seno Vedo sta me zezas
pa Alma je ziva sta ti to ne znas

Noge mi se odrezase
i sve slike nase dosle mi na oci
vodi me Vedo
moram do nje doci

E pa nece moci, reko molim, on mi
kaze, pa Alma se udala za kebu
s njime ceka bebu i to drugu
prosle godine mu je rodila curu

Dade mi broj telefona
odma sam je bio nazvo
reko halo Alma izvini
jebiga nisam ni ja znao

Tako poce razgovor
2 sata smo plakali
jedno drugom se jadali
dok smo zajedno razgovarali

Izvini Mahire
takva je sudbina bila
ako ti ista znaci
kcer mi se sad zove Mahira

Nisam znala dze si nisi mi se javljo
udala sam se za kebu
i sad ga volim ono pravo plaho
hajde zdravo, zdravo, vidimo se sutra

Evo sad sam tu
konobar daj nam sad
jos jednu ljutu

Pa reko sta ces sad
hoces se ic nac s njom sutra
sjedi Edo pit’ cemo do jutra
kapnu mu suza ljuta

Dize se on, kaze, izvinite ljudi
odoh sad pisat
zacu se pucanj
i sva raja poce vristat

Izletio sam odma da vidim sta je to
mercedes, krvavi pistolj
i Mahir se je ubio

—  Mahir i Alma. via ( @gospodinclub )

Ne znam dal te mrzim ili volim ali mislim na tebe. Nesto sam vidjela u tebi, onaj prvi put, nesto posebno. Mozda tamo negdje u dubini ipak postoji nesto dobro a ne samo zlo. Sudbina nam nije dala, okolnosti nam nisu dale. Ne znam sto mi suze liju svaki put, kad ti cujem glas. Necemo nikada biti dobro, nikada necemo biti ok.

Jednom su mi rekli da pisem o nekoj sretnoj djevojci. Znam da je bila sretna samnom, i ja sam bio sretan…vjerovali smo u tu neku ljubav, sada neznam da li je ta ljubav zapravo postojala ili sam je ja izmislio. Slomio nas zivot, odveo na razlicite strane svijeta. Samo tada sa njom, bio sam najsretnij, ona je bila moje sve, i ostala je to. Sada neznam da li je sretna, nismo se culi, dugo. Previse je vremena proslo. Kazu da ima drugog, da ga voli i da je sretna. Vrijedila je kao sto ljubavi, bila mi je ono sto nikada nikome nece bit ali opet na kraju ubila me. I proslo je godina od tada, jos uvijek se sjecam nje. Jos uvijek sve boli, ubija ali nekako zivim dalje. Samoca mi i dalje pravi drustvo, nekada se napijem. Kada cujem staru dobru pjesmu, narucim novo pice. I popijem, kako bi prezivio. Prijatelju kako zaboravit onu najgoru koja me najvise promjenila?

Novi_neko
ComingSoon ✈💑

Samo dragi Bog zna koliko sam mastala da nadjem neku musku osobu koja ce mi, prije svega, biti prijatelj, pa tek onda ljubavni partner. I onda nadjem tebe, ispunim svoje snove. Nadjm tebe koji zna slusati i razumjeti. Tebe koji zna savjetovati. Tebe koji bi zivot dao za prijatelja. Tebe koji daje sve od sebe kada voli. Tebe kojeg je dovoljno samo slusati da bih uzivala. Ti nisi svjestan koliko vrijedis.Nisi svjestan koliko si dobar. Ali pokazat cu ja tebi koliko cijenim sve ovo, i koliko sam zapravo samo tvoja, pokazat cu svima kakav si zapravo. Pokazat cu da si bolji od svih, ma najbolji. S tobom ne vrijede nikakve lose price o muskarcima, s tobom sve to pada u vodu, ti postavljas nove granice. Ti nisi kao ostali. A ja sam od trena kad sam te zagrlila znala da je ispod te maske nedodirljivog i hladnog momka ustvari andjeo… pravi andjeo. Sretna sam. Sretna sam jer te znam, sretna jer te imam, sretna jer si moj. Ali fkt danas si mi definitivno najvise  falio , cijeli dan mislim na tebe , na nas. Jedva cekam da cujem taj simpaticni glas, i onaj naaaaaajsladji i meni najposebniji osmijeh na citavom univerzumu, jedva cekam da te vidim,ma samo da te dotaknem. Jebiga okolnosti su takve da se ne mozemo svake sekunde, minute, svakog dana grlit ali polako doci ce i to. Za sad mi je dovoljno to sto te imam,sto znam da si samo moj,da samo mene volis,da je taj osmijeh tu zbog mene .. za to se zivi. Beba moja, ma sve moje :) eto zato sto mi tako jako falis ja ne znam sta da pisem , jer mi fali ona tvoja paznja da mi nadodje inspiracije… 😯 Joj joj, a i volim te blesice moja… Laku noc i dobro jutro muzu moj… 💝💓

Originally posted by victorianstory