citat o ljubavi

Tako to ide. Prvo si klinka koju ne primećuju. Imaš simpatije, pišeš dnevnik, uzdišeš za nekim dok ga gledaš na fizičkom. Onda polako postaješ žensko. Počinju neki i da te gledaju. Ako imaš sreće, nećeš naleteti baš na nekog velikog kretena. Ali ti fini momci koji vide nešto više u tebi, nisu ti zanimljivi. Ideš dalje i čekaš svog ‘princa’. Tinejdžerska ljubav se desi, kad-tad. Kažeš sama sebi - napokon, i srećna si do neba. Prva velika ljubav, ništa drugo ne postoji, ostaćete zauvek zajedno. Sve je sjajno, jednorozi lete po nebu, a vi se volite. Trpiš sranja i jedeš govna, ali misliš da tako treba i da je sve to vredno vaše ljubavi i tvoje borbe. Nije. Bajka je završila, misliš da će zauvek boleti, ti si ranjiva kao ostavljeno kuče, ali istovremeno, to je i kuče pušteno s lanca. 

Sledi period kretena, period žaba koje ljubiš. Za neke se nadaš da će biti prinčevi, za neke već znaš da neće biti i ti su uvek i oni koje ljubiš jače. Sledi period zabranjenih, zauzetih, neprikladnih, prelepih, preružnih, nezrelih, zanimljivih, nedoraslih. Sledi: “Ti zaslužuješ bolje”. Sledi: “E ne mogu večeras”… puta sto. Sledi: “Pusti samo da ide spontano”. Sledi: “Hoćemo u stan ili u moja kola?”. Sledi: “Izvini što se nisam javio juče”… takođe puta sto. Sledi: “Predobra si” u seksualnom smislu. Sledi: “Predobra si” u onom drugom smislu. Sledi: “Treba da nađeš nekog boljeg”. Sledi: “Nikada nećeš naći nekog boljeg”. Sledi: “Ja te gledam samo kao drugaricu”. Sledi: “Ne mogu dugo, čeka me devojka”. 

Kuda ova priča vodi? Šta mene pitate… Ne znam. I dalje čekam. Da nema izgovora, da nema ispala, da nema ničeg previše, da nema ničeg premalo. Da nije teško. Da nije komplikovano. Da se gledamo preko stola i znamo šta ono drugo misli. To da bude nešto kao: “jebaću te posle”. Ili može i: “voolim te”. Da pijemo zajedno, da ljubimo jedno drugom ožiljke, da častimo jedno drugo za naše uspehe i prejedamo se slatkišima. Da svrati na pet minuta. Da ostane celu noć. Da zajedno slavimo i zajedno tugujemo. Da odgledamo zajedno sve mafijaške filmove. Da idemo u restoran sređeni i najlepši. Da mi kuva čaj i trpi moje psovke kad sam bolesna. Da ispuni obećanje koje su mi dali svi momci pre: da me nauči da vozim. Mogla bih ovako do sutra, jer znam ja šta želim. 

Nemam neki spektakularan, optimističan kraj. Prinčevi ne postoje. Šta će mu kruna ionako? Neka je stavi meni. Neka mi da razlog da verujem ponovo. I da kažem za sve što je bilo pre… “Neka je i bilo. Vredelo je.”

Samo se nadam da je vredelo. Da će vredeti. 

Te noci sam se zaljubila, onako snazno, pomalo blesavo.
Te noci se sve u meni okrenulo, sve u sta sam verovala, sve cime sam se vodila postalo je manje vazno.
Bio mi je vazan on, bilo mi je vazno njegovo misljenje, bilo mi je vazno vreme koje provodimo zajedno.
Te noci sam se zaljubila. Ta noc, na neki cudan nacin i posle tri godine je sa mnom. A mislila sam da se ne mogu zaljubiti, a mislila sam da ne znam voleti.
—  Blesava-devojka
Toliko sam preboljela ljude da to nije normalno …
Ako hočes - ostani, ako nećeś - sretan ti put. 👋😘
—  Ljubomorna Djevojka (via @gospodica)
Uvek sam se pitala, kako to da ljudima odjednom postane svejedno. Kako to da samo odjednom odustanu od svega.
A onda sam shvatila koliko svega se dogodi do tog “odjednom”. Koliko truda, koliko ljubavi, koliko bola, koliko suza, koliko noci provedenih slusajuci muziku koja te podseca na nekog.
Nije odjednom. Nije ni blizu tome.
—  Blesava-devojka
Noć je.. Putujem. I obično gledam nebo. Zapravo, zvijezde. I uživam, predivno nešto. Nebo puno zvijezda. Tako bude svaki put. Ali večeras ne. Glupi oblaci odlučili napraviti dernek na nebu, evo baš noćas…
A meni se gledaju zvijezde.